Ауторски текст за „Новости“
На Дан Победе у листу “Вечерње новости” је објављен ауторски текст Амбасадора Русије у Србији Александра Боцан-Харченка.
Кључне тачке:
- Русија се одлучно противи покушајима ревизије резултата Другог светског рата, који се на Западу предузимају уз грубо искривљавање историјске истине, величање нацизма и негирање пресудног доприноса Црвене Армије у победи су директна претња међународној безбедности. Штавише, они су непосредни одраз жеље појединих земаља ЕУ и НАТО да се „реванширају“ Русији због пораза Хитлерове солдатеске. Оно што се дешава са Украјином, где је неонацистички режим дошао на власт уз њихову подршку, тужан је и очигледан доказ тога.
- Русија је 19. априла по први пут обележила Дан сећања на жртве геноцида над совјетским народом који су починили нацисти и њихови помагачи у периоду од 1941. до 1945. године. Наш бол познат је и разумљив Србима који су прошли кроз страшне патње током Другог светског рата. Обелодањивање ових злочина није само чин историјске правде, већ и кључни елемент у борби против нових испољавања мржње према нашем народу, сада подвргнутом агресији од стране кијевског режима и његових западних спонзора. Казна ће сигурно сустићи савремене следбенике Хитлера и Бандере – као што је сустигла нацисте 20. века на Нирнбершком процесу.
- У 2026. се навршава 85 година од напада нацистичке Немачке на Југославију и СССР. Историја је јасно показала да гајење непријатељства према нашим земљама и осећај сопствене „изузетности“ неизбежно резултира катастрофом великих размера по западне елите.
- Делимо са Србијом заједничко антифашистичко наслеђе. Српски народ је показао изузетну храброст и стаменост у борби против нацистичких окупатора и дао огроман допринос заједничкој Победи. Поштовање нашег борбеног братства служи као темељ за развој руско-српских односа заснованих на међусобном поштовању, поверењу и посвећености заштити историјске истине.
У наставку доносимо цео текст:
Велика Победа је морални стуб Русије
ПОБЕДА Совјетског Савеза у Великом отаџбинском рату, чију осамдесет прву годишњицу данас обележавамо, представља прекретницу у светској историји.
Након слома нацистичке Немачке и њених савезника, виновника оружаног сукоба невиђених размера и суровости, човечанство је било одлучно у намери да спречи понављање таквих страхота.
Послератни светски поредак био је утемељен на принципима суверене једнакости држава, владавине права и централне улоге Уједињених нација као координатора. Током низа деценија ово је функционисало можда као понекад мањкаво, али генерално поуздано средство које је гарантовало предвиљивост међународних односа, одржавање равнотеже снага и спречавање неконтролисане конфронтације.
Управо стога се Русија одлучно противи покушајима ревизије резултата Другог светског рата, који се на Западу предузимају уз грубо искривљавање историјске истине, величање нацизма и негирање пресудног доприноса Црвене армије у победи над фашизмом.
Овакве тенденције надилазе исполитизована тумачења прошлости – оне су и директна претња међународној безбедности, будући да поткопавају поверење међу државама, доводе у питање моралне оријентире и утиру пут новим сукобима. Штавише, они су непосредни одраз жеље појединих земаља ЕУ и НАТО да се “реванширају” Русији због пораза Хитлерове солдатеске.
Оно што се дешава са Украјином, где је неонацистички режим дошао на власт уз њихову подршку, тужан је и очигледан доказ тога. У том смислу, веома је важно адекватно проценити чињенице везане за Велики отаџбински рат. Пре скоро месец дана, 19. априла, Русија је први пут обележила Дан сећања на жртве геноцида над совјетским народом, који су починили нацисти и њихови помагачи у периоду од 1941. до 1945. године. Реч је о систематском и циљаном истребљивању цивила на окупираним територијама, о десетинама милиона убијених људи.
Масовна стрељања, блокаде градова, уништавање читавих насеља и њихових становника – све је то био део злочиначке нацистичке идеологије. Наш бол познат је и разумљив Србима који су прошли кроз страшне патње током Другог светског рата. Нажалост, и данас смо сведоци еклатантних манифестација србофобије, и то честих.
Обелодањивање нацистичких злочина није само чин историјске правде, већ и кључни елемент у борби против нових испољавања мржње према нашем народу, сада подвргнутом агресији од стране кијевског режима и његових западних спонзора. Савремени следбеници Хитлера и Бандере ће сносити одговорност за спаљивање људи 2. маја 2014. године у Дому синдиката у Одеси, за оружани терор над Донбасом и Новорусијом, за гранатирање цивила у Белгороду, Курску и другим регионима, за прогон православних верника. Казна ће их сигурно сустићи – као што је сустигла нацисте 20. века на Нирнбершком процесу. У 2026. се навршава и 85 година од напада нацистичке Немачке на Југославију и СССР. Историја је јасно показала да гајење непријатељства према нашим земљама и осећај сопствене “изузетности” неизбежно резултира катастрофом великих размера по западне елите.
За Русију сећање на Велику победу остаје најважнији морални стуб друштва, кључна компонента националног идентитета и основа сарадње са другим државама. У овом контексту Србија, са којом делимо заједничко антифашистичко наслеђе, заузима посебно место.
Српски народ је показао изузетну храброст и стаменост у борби против нацистичких окупатора и дао огроман допринос заједничкој победи. Поштовање нашег борбеног братства служи као темељ за развој савремених руско-српских односа заснованих на међусобном поштовању, поверењу и посвећености заштити историјске истине. Данас, када се спољни притисак на наше земље само појачава, јача и значај таквог партнерства.
Интервју за „Политику“
Интервју Амбасадора Русије у Србији Александра Боцан-Харченка за дневни лист „Политика“ (9. мај 2026. године)
Кључне тачке:
- Убеђен сам да ће руско-српски односи, као што је то већ бивало, издржати тест времена. Поседујемо оно што је најбитније, а то је култура уважавања међусобних интереса и традиција размене мишљења о кључним билатералним и међународним темама на основу поштовања.
- Високо ценимо пажњу и поштовање са којим се Председник Србије Александар Вучић односи према подвигу војника Црвене Армије, истичући њену пресудну улогу у ослобађању Југославије и целе Европе.
- Kомеморативни скупови поводом обележавања 81. годишњице Победе над фашизмом, који ће се одржати данас широм Србије, марш „Бесмртног пука“ и други догађаји у знак сећања на црвеноармејце и југословенске партизане који из године у годину привлаче велики број људи – све то јасан је показатељ тога колико су антифашистичке вредности дубоко укорењене у српском друштву.
- Геноцид који су нацисти и њихови помагачи починили над совјетским народом током Великог Отаџбинског рата 1941-1945. године неоспорна је чињеница. Супротстављање покушајима ревизије резултата Другог светског рата је неизоставан и веома важан задатак који се мора вршити конзистентно и доследно.
- Милитаризација Европске уније представља изузетно опасан тренд. Војна издвајања у ЕУ се убрзано повећавају већ сада, што је разлог за оправдану забринутост, посебно када је у питању Немачка.
- Сваки покушај Приштине да формира оружане структуре је неприхватљив. Резолуција Савета безбедности УН 1244, која потврђује територијални интегритет и суверенитет Србије, била и остаје једини темељ за решавање косовског проблема.
- Политика неконтролисаног ширења НАТО-а је један од основних узрока кризе у Украјини. Безбедносна архитектура у Европи мора бити једнака и недељива.
- Сматрамо да се одлуке у вези са НИС-ом морају бити донете уз поштовање руских и српских интереса и у потпуности осигурати енергетску безбедност Србије.
У наставку доносимо интервју у целости:
Српско-руски односи издржаће тест времена
Историјско памћење је снажан уједињујући фактор, високо ценимо пажњу и поштовање с којима се председник Александар Вучић односи према подвигу војника Црвене армије, истичући њену пресудну улогу у ослобађању не само Југославије, већ и целе Европе
Убеђен сам да ће руско-српски односи, као што је то већ бивало, издржати тест времена. Они се и даље успешно развијају, упркос нестабилности на глобалном нивоу, истиче у интервјуу за „Политику” амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко. „Свакако, у оквиру билатералне сарадње можемо и морамо постићи више. Међутим, није могуће игнорисати објективне околности, односно нелегитимне и једностране санкције ЕУ против Русије”, каже Боцан-Харченко.
– Руководство Србије држи се свог принципијелног става и нема намеру да се томе придружи. Ипак, географски положај Србије је такав да ова ограничења стварају логистичке баријере, што негативно утиче на робну размену између наших земаља – наводи амбасадор Русије.
Тако одговара на питања како данас оцењује потенцијал руско-српске сарадње у условима сложене геополитичке ситуације, колико су ови традиционално добри односи отпорни на спољни притисак и како их очувати у свету који се убрзано мења. Додаје да „без обзира на ове потешкоће, настављамо с радом”. „Одржавамо активан дијалог са српским партнерима, реализујемо заједничке пројекте и тражимо нова решења. У априлу је у главном граду Србије одржан 21. састанак Међувладиног руско-српског комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу. Овај састанак резултирао је потписивањем Програма економске сарадње за 2026–2031. годину, као и низа меморандума. Посебан нагласак је био стављен на иновације и савремене технологије, које ће бити тражене пре свега од стране младих”, истиче Александар Боцан-Харченко.
Каже да су, осим тога, крајем априла у Београду одржане консултације између Министарстава спољних послова Русије и Србије. „Поседујемо оно што је најбитније, а то је култура уважавања међусобних интереса и традиција размене мишљења о кључним билатералним и међународним темама на основу поштовања. То наше односе чини стабилним и перспективним, посебно у контексту неизбежног формирања мултиполарног света”, додаје амбасадор Руске Федерације.
Који значај, по Вашем мишљењу, има антифашистичко наслеђе Другог светског рата за српско-руске односе у садашњим међународним околностима?
Историјско памћење је снажан уједињујући фактор. Високо ценимо пажњу и поштовање с којима се председник Србије Александар Вучић односи према подвигу војника Црвене армије, истичући њену пресудну улогу у ослобађању не само Југославије, већ и целе Европе, као и одлучност државног врха Србије да истраје у супротстављању покушајима фалсификовања историје Другог светског рата. Комеморативни скупови поводом обележавања 81. годишњице победе над фашизмом, који ће се данас одржати широм Србије, марш „Бесмртног пука” и други догађаји у знак сећања на црвеноармејце и југословенске партизане који из године у годину привлаче велики број људи – све је то јасан показатељ тога колико су антифашистичке вредности дубоко укорењене у српском друштву. Ово није само званичан став државе. То је природни део културног и цивилизацијског кода. Управо стога се народи Русије и Србије разумеју без много речи. Нама нису потребна додатна објашњења нити напори да бисмо пронашли заједнички језик. То ствара атмосферу поверења и узајамне симпатије, што је снажан подстицај за сарадњу у најразличитијим сферама. У актуелним условима, ово је прави пример како се чувају стабилни односи засновани на здравим вредностима.
У Русији се у последње време посебна пажња посвећује теми геноцида над совјетским народом у годинама Другог светског рата. Српски народ такође има трагично историјско искуство, будући да је био жртва геноцида и масовних злочина током читавог 20. века. Колико је, према Вашим проценама, могуће ту истину пренети европском јавном мњењу? Да ли је европско друштво уопште спремно за суочавање с овим темама?
Геноцид који су нацисти и њихови помагачи починили над совјетским народом током Великог отаџбинског рата 1941–1945. године неоспорна је чињеница. У Русији се 19. априла обележава Дан сећања на жртве овог геноцида. Супротстављање покушајима ревизије резултата Другог светског рата неизоставан је и веома важан задатак, који се мора вршити конзистентно и доследно. У Европској унији прећуткују, а понекад чак и оправдавају злочине нациста. То чине из политичких и опортунистичких разлога, што има изузетно опасне последице. У Украјини, користећи се кијевским режимом, колективни Запад заправо настоји да понови геноцид над нашим народом који је починио Трећи рајх четрдесетих година 20. века. Срби одлично разумеју о чему је реч, будући да су и сами били жртве нацистичког геноцида током Другог светског рата, да би се с рецидивом тога суочили током распада Југославије. И зато ћемо наставити да подсећамо, посебно Европљане, на колосалне жртве које су поднели народи наших земаља. Данас смо сведоци енормног ширења фејкова и искривљавања чињеница. Треба да будемо истрајни у разоткривању лажних наратива, попут оних о Бучи или Сребреници, и да упознајемо међународну заједницу с истином о прошлим и садашњим догађајима. Међутим, посебно је важно да друштво и у Русији и у Србији чува историјско сећање и да се равна према њему. Ово није само питање правде већ и важан елемент националног идентитета и унутрашње политичке стабилности.
У светлу раста војних трошкова у Европској унији и става Брисела према сукобу у Украјини, како оцењујете могуће последице ових процеса по регионалну стабилност, укључујући Балкан?
Милитаризација Европске уније представља изузетно опасан тренд. Војна издвајања убрзано се повећавају већ сада, што је разлог за оправдану забринутост, посебно кад је реч о Немачкој. Данашња Европска унија више није економска заједница чији је примарни задатак да својим земљама чланицама обезбеди благостање, већ продужетак НАТО-а. Овај процес води даљем повећавању напетости у Европи и продужавању оружаног сукоба у Украјини. За Балкан, то значи континуирано наметање од стране ЕУ решења мимо стварних интереса држава региона, на првом месту Србије. Питање Косова очигледан је пример тога. ЕУ се показала као неспособна да врши функцију неутралног посредника у дијалогу између Београда и Приштине. Бриселски званичници делују пристрасно и настоје на једностраним приступима, инсистирајући да Србија призна „независност” Косова, иако то нису урадиле све земље ЕУ, а неке не крију да су то учиниле под притиском.
Једна од највећих претњи по безбедност јесте формирање тројног војног савеза Хрватске, Албаније и Приштине. Како Москва гледа на ове претње и како оцењује циљеве ове војне коалиције?
Такве потезе сматрамо нелегитимним и дестабилизујућим. Они су у супротности с међународним правом и одредбама Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Јасно је да су ове акције одраз жеље НАТО-а да на рачун легитимних интереса Србије ојача свој утицај у региону. Ми се са овим не можемо сложити, и то отворено говоримо на мултилатералним платформама.
Недавно су тројица америчких конгресмена у Представничком дому представила резолуцију о подршци чланству тзв. Косова у НАТО-у. То је план за ново кршење Повеље УН и Резолуције СБ УН 1244, али и за ново ширење НАТО-а, чему се Русија одувек противи?
Сваки покушај Приштине да формира оружане структуре представља директно кршење међународних споразума и претњу за Србију. За нас је Резолуција Савета безбедности УН 1244, која потврђује територијални интегритет и суверенитет Србије, била и остаје једини темељ за решавање косовског проблема. Спровођење њених одредби и потпуни повратак Косова и Метохије у уставноправни поредак Србије кључни су за постизање оптималног решења које би знатно допринело формирању праведнијег мултиполарног света. Што се тиче НАТО-а, политика неконтролисаног ширења Алијансе била је један од основних узрока кризе у Украјини. Безбедносна архитектура у Европи мора бити једнака и недељива. То значи да се интереси неких земаља не смеју реализовати на рачун других. Сва питања морају бити решавана дијалогом, компромисом и уз строго поштовање међународног права и Повеље УН у њеној целини. Овај принцип се данас често пренебрегава, али његова адекватна алтернатива једноставно не постоји.
На самом Косову и Метохији, где предстоје ванредни избори, не смирују се тензије. Куртијев режим свакодневно спроводи репресију над Србима. Може ли Русија да помогне угроженом српском становништву?
Русија доследно подржава Србију од самог почетка косовске кризе. То се пре свега односи на наш рад у Савету безбедности УН, где се боримо за међународноправну основу решавања косовског питања. Активно се залажемо за очување Мисије УН на Косову – њеног мандата, финансирања и функција. Покушаји њеног гашења су неприхватљиви, јер подривају сам темељ међународног присуства у покрајини и стварају услове за ревизију Резолуције 1244. Наша сарадња с Београдом је континуирана и заснована на поверењу. Увек смо спремни да размотримо захтеве српске стране и пружимо неопходну помоћ у оквиру постојећих могућности. Овакав приступ је константа руске спољне политике.
Одлуке о НИС-у морају потпуно да осигурају енергетску безбедност Србије
Очекујемо и решење за ситуацију насталу увођењем америчких санкција руском власништву у „Нафтној индустрији Србије”. Настављају ли се преговори с мађарским МОЛ-ом након промене политичке климе у Будимпешти и победе Петера Мађара?
Преговори уз учешће мађарске стране заиста су у току, као што су и „Гаспромњефт” и српски званичници више пута изјавили последњих дана. За ову тему је иначе везано пуно спекулација. Важно је не сметнути с ума да је тренутна ситуација последица политике санкција и одлука претходне администрације САД, које су погодиле компанију од круцијалне важности за српску привреду. Запад, који се заплео у нити геополитичких игара, нанео је себи колосалну економску штету одбацивши руске енергенте, а притом све то представља као ослобођење од неке имагинарне „зависности”. Последице таквих ирационалних поступака већ приметно утичу на добробит становника Европе. Сада ово лудило, других речи за то нема, покушавају да наметну и Србији. Упркос сложеним условима, руски менаџмент НИС-а, у тесној сарадњи с Владом Србије, обезбеђује услове за стабилно пословање компаније. То је могуће захваљујући професионалном приступу, доброј стратегији и исто тако добром планирању. Сматрамо да одлуке у вези с НИС-ом морају бити донете уз поштовање руских и српских интереса и, наравно, у потпуности осигурати енергетску безбедност Србије.
Никола Белић
