У Руском дому у Београду одржана је промоција новог издања „Књиге о братству“, капиталног дела руског аутора Александра Курчанинова, први пут објављеног у Нишу давне 1936. године. Ово вече окупило је бројну публику, која је са пажњом пратила излагања учесника, у атмосфери достојној теме којом се књига бави: вековним духовним, историјским и судбинским везама српског и руског народа.
О „Књизи о братству“ говорили су Александар Вулин, председник Руског историјског друштва у Србији, др Борис Братина, министар информисања и телекомуникација, као и војни историчар др Милоје Пршић, уз присуство приређивача овог издања Перка Матовића. Организатори промоције били су Руски балкански центар и Руски дом у Београду.
Историјска нужност и дубоко укорењено искуство
Александар Вулин је изразио посебно задовољство што има прилику да говори о књизи која, како је нагласио, сведочи о вековима заједничке борбе и историјског трајања српског и руског народа. Према његовим речима, историја ова два народа обележена је непрекидним искушењима, ратовима, окупацијама и сталним претњама опстанку, у којима се није борило за економски напредак или боље уређење, већ за голу егзистенцију и пуко трајање.
Вулин је подсетио да, гледано у широј историјској перспективи, готово да није постојао ниједан дан у којем Срби и Руси нису били у рату, под окупацијом или у сенци рата. У том контексту, истакао је да се савремене жалбе на „тешка времена“ показују као површне и неутемељене када се упореде са историјским искуством претходних генерација. Управо због недостатка такве историјске свести, како је навео, настају погрешна тумачења садашњости, а са њима се губи и поверење у будућност.
Посебно се осврнуо на, како је оценио, површна и неисторијска питања која се повремено појављују у јавности: шта су Руси учинили за Србе? Подсећајући на 1876. годину и први велики српски рат против Османског царства, Вулин је истакао да се такво питање никада није чуло са руске стране, иако је Русија слала своје добровољце, своју младост, да гине далеко од куће, у српским крајевима. Ни Срби, ни Руси, како је нагласио, нису имали „главе за бацање“, али је солидарност била изнад сваког рачуна.
Он је истакао да су Срби чинили за Русију, као што је Русија чинила за Србију, не из користи, већ чинећи за себе саме, следећи унутрашњи осећај дужности и братства. Цитирајући аутора књиге, Вулин је подсетио на мисао да је сваки прави син Русије дужан да ради за Србију, као што је сваки прави син Србије дужан да ради за Русију.
Данас ми је лако, нагласио је Вулин, да пронађем стратешко сагласје са Русијом по свим кључним питањима, а не могу да нађем ниједну суштинску тачку у којој се српски национални интереси подударају са интересима Европске уније.
Говорећи о значају „Књиге о братству“, Вулин је истакао да је њена вредност управо у томе што јасно показује да савезништво и блискост српског и руског народа нису плод тренутне политике, већ историјска нужност и дубоко укорењено искуство. Књига, по његовим речима, служи као подсећање да није могуће бити против Русије, а за Србију, јер кроз целокупну историју не постоји пример да је неко мрзео Русе, а волео Србе, нити обрнуто.
Братина: Срби и Руси бране темељне европске вредности
Министар Борис Братина је нагласио да приповедање „Деда Руса Александра“, како је Курчанинов потписивао свија дела, представља јединствену синтезу различитости, не само кроз идеју словенства, већ пре свега кроз топлину и човечност којом одише његов стил. Та топлина, како је истакао, открива сродну душу српског и руског народа и показује да, упркос географској удаљености, постоји дубинска духовна блискост.
Братина је оценио да оно што Срби и Руси данас, готово јединствено, бране у Европи јесте управо једна од њених темељних вредности, идеја слободе. Према његовим речима, та идеја је изворно обликовала европску културу, док се оно што се данас често назива западном културом од тог изворног смисла у великој мери удаљило. „Књига о братству“, по његовим речима, јасно показује синтезу заједничког духа, словенског корена и вредности које су преживеле векове притисака и искушења.
Он је додао да књига подсећа на патриотизам као заједничку вредност, али и на дубоко хуманистички поглед на свет који Срби и Руси деле, онај у којем се у сваком човеку пре свега види човек. Управо у томе, како је закључио, лежи њена савремена актуелност и разлог због којег она и данас снажно одјекује.
Пршић: Наше братство није апстрактна идеја, већ конкретна историјска чињеница
Историчар др Милоје Пршић своје излагање посветио је историјским сведочанствима и споменицима који говоре о вековној повезаности српског и руског народа. Он је указао на бројне материјалне и писане трагове од црквених споменика и рукописа до заједничких историјских подухвата, који потврђују да братство о којем пише Курчанинов није апстрактна идеја, већ конкретна историјска чињеница. Пршић је нагласио да „Књига о братству“ има посебну вредност као извор који обједињује духовну, културну и политичку димензију српско-руских односа.
Промоција у Руском дому протекла је у знаку снажних порука о историјском памћењу, заједничким вредностима и потреби да се такве књиге изнова читају и разумевају у савременом контексту. „Књига о братству“ Александра Курчанинова тако се још једном потврдила као дело које превазилази време у којем је настало, подсећајући да су српско-руске везе засноване на заједничкој борби, идеји слободе и дубоком осећају узајамне одговорности.
Д. О.
