Дан руског језика и 225 година Пушкина у српским земљама

У ЧАСТ ЈУБИЛЕЈА АЛЕКСАНДРА ПУШКИНА

225. годишњица од рођења истакнутог руског песника Александра Сергејевича Пушкина обележена је данас у Руском дому у оквиру Дана руског језика, који се широм света слави 6. јуна, на дан рођења великог руског класика.

У обележавању годишњице учествовала су српска деца – полазници основних школа Србије у којима се предаје руски језик. За ову прилику основци су припремили рецитације руских стихова и драмске наступе по мотивима дела Пушкина. Кроз учешће у квизу знања ђаци су имали прилику да сазнају интересантне чињеници из живота и стваралаштва писца, али и да провере своја знања.

Догађај је одржан у организацији Друштва руско-српског пријатељства „Сојуз“ и Координационог савета руских сународника Србије. Подршка Руског дома није изостала ни ове године.

Деци су овом приликом уручене дипломе и сувенири, а уочи окупљања у Руском дому, представници Координационог савета руских сународника Србије положили су цвеће на споменик Пушкина у Рузвелтовој улици у Београду.


ПОДГОРИЦА

Ученици црногорске школе поводом Дана руског језика посетили изложбу Руског дома

Школа руског језика „Антошка“ из Црне Горе обележила је Дан руског језика, посетивши изложбу Руског дома у крипти Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

„Саборни Храм Христовог Васкрсења смо посетили како би погледали изложбу Руског дома „Руско-црногорски односи током епохе Петра Великог“, посвећену 325. годишњици обучавања руских навигатора у школи Марка Мартиновића у Перасту“, рекли су представници школе.

Најмлађи посетиоци изложбе су за ову прилику, испред главног православног храма у Подгорици, извели рецитације на руском језику и декламовање руске азбуке. Након посете изложби деца су обишла крипту подгоричког Храма, у којој почивају земни остаци блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

Свечано отварање изложбе одржано (https://t.me/russkydomserbia/6092) је 24. маја у Подгорици на Дан светих Ћирила и Методија. Изложбу су припремили Руска државна библиотека и Руско историјско друштво уз подршку Руског дома у Београду. Поставку је отворио амбасадор Русије у Црној Гори Владислав Маслењиков. Изложба је била отворена до 6. јуна – Дана руског језика, када се навршава 225 година од рођења славног руског песника Александра Сергејевича Пушкина.


ТРЕБИЊЕ

Књижевно удружење “Сусрет“ Требиње је синоћ, у препуној сали Музеја Херцеговине, приредило поетски и музички спектакл „Поезијом кроз вијекове“, у част Дана руског језика.
Вече је отворио Алкесандар Сергејевич Пушкин (Јаков Перишић Глебов) исказујући захвалност за своје постојање двојици великана руске историје – Петру Великом и Сави Владиславићу Рагузинском.

Публика је уживала и громогласним аплаузом испратила стихове Пушкина, Симонова, Суворова, Љермонтова, Ахматове, Савинова, Јесењина, Соловњева, Јашина и пјевала уз Катјушу (Сташа Јанковић), Очи чарније (Надежда Говедарица) и Матјушку земљу (Лидија Крзман).

Стихове су говорили чланови КУ из Билеће, Невесиња и Требиња: Јана Ђајић, Гојко Самарџић, Милица Шешлија, Катарина Хербез. Данијела Папић, Марија Ивковић, Бојана Ивковић,Марија Торовић, Маријана Бркић, Вања Вуковић,Лидија Крзман, Иво Караџић Невеш, Вук Ћосовић, Маша Голијанин, Сара Сетенчић, Јана Радишић,Василије Мијановић, Алекса Вујновић, Божена Нинковић, Стојан Марковић, Лазар Мариновић, Василије Ђузеловић, Елена Бердовић,Андреа Ћећез, Марија Шараба, Калина Ковач, Тара Пејовић, Ана-Марија,Теона Зиројевић, Лана Мулина, Јана Ковачевић, Марија Чоловић и Катарина Шакотић.

Вече је водила Милана Бабић, предсједник КУ „Сусрет“ Требиње. Она се захвалила ђеци, родитељима и посебно својим колегиницама Мили Тројановић, Петки Видачић, Ивани Шарави и Јагоди Вуковић на преданом раду и сарадњи.


БАЊАЛУКА

У Културном центру Бански двор у Бањалуци одржана је Свечана академија поводом Дана Руског језика у организацији Центра за Руске студије бањалучког Филолошког факултета. Академији је присуствовао амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов.

У свијету се обиљежава Дан руског језика, који је установљен на дан рођења великог руског пјесника Александра Пушкина.

– За нас је то матерњи језик и матерњи језик чува наш идентитет, док наша дјеца говоре наш језик они се осјећају као Руси. Мени је јако драго што је све веће интересовање за руски језик у Републици Српској код Срба, просто што су наше културе толико блиске – изјавила је руководилац Руског центра Натања Милаковић.

Амбасадор Руске Федерације у БиХ Игор Калабухов честитао је Русима празник, истичући да је данас јако важно сачувати љепоту матерњег језика. Пушкин је, како каже, мало позната, али чврста спона између руског и српског народа.

– Пуно је аналогије и сличности између руског и српског језика и то нас радује. То је с једне стране лако, а са друге тешко. То је оно што нас збижава. Ја се надам да ће бити још неких достигнућа у овом смислу, заједничких достигнућа између представника Руске Федерације и Републике Српске – рекао је Калабухов.

Поводом Дана руског језика на Музичкој академији у Источном Сарајеву одржано је вече Пушкинових романси. Академија дуги низ година његује сарадњу са Амбасадом Русије у БиХ.

– Ово вече Пушкинових романси неће бити само музичко вече. Биће ту један осврт на цјелокупно Пушкиново стваралаштво, тако да мислим да ће бити јако интересантно за све посјетиоце – рекла је декан Музичке Академије Универзитета у Источном Сарајеву Маја Жужа.

– Може се рећи да је ово заиста прави празник за Музичку академију јер је овдје на изузетан начин представљен руски језик који је већ учвршћен у образовни програм – навео је аташе Амбасаде Русије у БиХ Илија Серов.

Ове године слави се јубилеј – 225 година од Пушкиновог рођења. Александар Пушкин, руски пјесник, драматург, романописац, сматра се творцем модерног руског језика.

 


 

У РУСКОМ ДОМУ ОДРЖАНО ПОЕТСКО ВЕЧЕ У ЧАСТ РОЂЕЊА ПУШКИНА

Велико поетско вече (https://t.me/russkydomserbia/6207) уприличено је у Руском дому 6. јуна на Дан руског језика и поводом 225. годишњице од рођења Александра Сергејевича Пушкина.

„Наше братско поетско вече организовано је на дан који је веома значајан за руску културу. У питању је рођење Александра Сергејевича Пушкина – „сунца руске поезије“. Посебно је значајно што данас обележавамо 225 година од рођења великог песника. Управо је Пушкин створио савремени руски књижевни језик. Писао је о Србима и Србији, а његова песма „Кћери Карађорђеве” указује на то да је веома добро познавао и разумео српски народ. Постоји још једна мало позната чињеница која повезује Србију, Русију и Пушкина. Српски аристократа, гроф Руског царства Сава Владиславић (Рагузински) је 1708. године поклонио цару Петру Великом неколико робова које је купио у Истанбулу. Међу младим Арапима био је и Пушкинов прадеда, који је на крштењу добио име Ибрахим Ханибал, а патроним по свом куму, цару Петру Великом“, рекао је саветник директора Руског дома Павел Бушујев.

У оквиру догађаја у организацији Друштва „Православна нит“, Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању и Удружења писаца Србије премијерно су изведена дела, писана за ову прилику. У програму поетске вечери учествовало је 23 песника узраста од 13 до 80 година. Песме су биле посвећене Русији и српско-руским односима. Декламовање стихова употпунили су музичке тачке на српском и руском језику.

Подршку догађају пружио је Руски дом у Београду.

Тродневна манифестација “У славу Пушкина” у Врбасу

У Врбасу је отворена манифестација “У славу Пушкина”, која се у организацији Друштва српско-руског пријатељства РОД, одржава од 6. до 8. јуна. Мнифестацију која укључује књижевне вечери, предавања, филмске пројекције и музичке наступе, отворила је заменица председника општине Врбас Тијана Алексић. Она је истакла да је је Врбас логичан избор за одржавање културне манифестације “У славу Пушкина”.

“Врбас је град поезије у ком се одржавају два веома значајна књижевна фестивала: Фестивал поезије младих и Невенов фестивал деце песника. Пушкина многи сматрају оцем руске модерне књижевности. То нас доводи до још једне значајне везе. Овде, код нас у општини Врбас, у насељу Змајево, рођен је Алексије Везилић, отац уметничке поезије у Срба, у чије име општина Врбас додељује књижевну награду. Такође, овде у Врбасу се 27. годину заредом додељује престижна Виталова награда, за најбољу књигу написану на српском језику. На основу ових чињеница, грађани општине Врбас верују да је наша општина престоница песништва и књижевности.

Осим тога, у општини Врбас живе 23 различите нације. То је наша велика снага. Наша мултукултуралност је наше највеће богатство које чувамо и негујемо, проналазећи у различитостима јединство и снагу заједништва”, рекла је Алексић. Она је истакла да ће манифестација омогућити да се становници општине Врбас подсете богатог наслеђа Пушкиновог генија и да уживају у разноликости и богатству руске уметности и културе.

“Манифестација ‘У славу Пушкина’ подсетиће нас на дугогодишње пријатељство и сарадњу између наших народа’, истакла је Алексић.

Првог дана манифестације посетиоци су имали прилику да виде изложбу “Сунце руске поезије: Пушкин у судбини руске емиграције у Краљевини Југославији”, а у биоскопу “Југославија” приређен је концерт Иване Жигон под називом “Од прве до последње тврђаве православља: од Космета до Русије”.

Другог дана манифестације, у петак 7. јуна у биоскопу “Југославија” одржаће се представа у част Пушкину, а у Јавној библиотеци “Данило Киш” промоција књиге: “Епске песме о три српска јунака из старе Херцеговине” Радислава Бјелице и Родољуба Ускоковића. Последњег дана манифестације 8. јуна такође у биоскопу, биће отворена изложба руских уметника и учесника Ликовне колоније “У славу Пушкина – Врбас 2024”. Манифестацију затвара концерт руске озбиљне музике, романси, народне музике и рецитатора “Чаробни свет руске музике”.

 


Концерт “Чаробни свет руске музике”

Биоскоп “Југославија”, Врбас, 08.06.2024

 

ИЗВОЂАЧИ:

1. Васја Поповић, Оперски певач (сопран) победник међународног такмичења оперских певача „Вера Коти Витканов“ Нови Сад,

2. Руске народне песме у извођењу Солисте и некадашње певачице Хора Пјатницког и Курске државне филхармоније Марина Балагејове уз музичку пратњу заслужног уметника Србије, Миће Јанковића

3. КУД Врбас – ветерани

 

 

[РУСКИ ДОМ]

[РУСКИ ДОМ]

[БАЛКАНИСТ]

[ЛОКО ПОРТАЛ]

[РТРС]

[РУСКИ ДОМ]

[ВРБАС]