Апсолутно сам убеђена да Србија неће мењати став по питању неувођења санкција Русији и то не само због руско-српских односа, већ зато што би то било и економски, и политички штетно за саму Србију, каже Катарина Ентина, професор московске Високе школе економије и један од најбољих руских стручњака за Балкан.
Не само да прикључивање санкцијама Русији не би имало подршку огромне већине грађана Србије, а то је како показују анкете више од 80 посто, већ Србија о томе не размишља, како истиче Ентина, пре свега из прагматичних разлога и ширег контекста.
„Последњих година Србија је развила јако добре односе са Кином која је један од главних циљева и за Вашингтон и донекле и за Брисел, а за евентуалним придруживањем санкцијама Русији би следило и придруживање истој спољној политици Вашингтона и Брисела према Кини“, оцењује она у интервјуу за Спутњик на маргинама „Балканског дијалога 2026“, манифестације чији је један од организатора.
То би било неприхватљиво са становишта економског развоја Србије, а притом, уверена је Ентина, Београд не би добио дефинитивно ништа од Брисела, осим нешто додатних инвестиција из европског фонда за развој.
„Ту постоји и гомила геостратешких питања попут Косова и Метохије и Републике Српске. Па би то значило и губљење скоро свих достигнућа и успеха које је Србија постигла у последњих 15 година“, констатује наша саговорница.
Притом би такав потез за Русију био мали ударац, а много више штете нанео би самој Србији.
На питање зашто уопште добри односи Србије и Русије сметају Западу, Ентина објашњава да тамо одлично знају да Руси и Срби кроз историју никад нису били на различитим странама, али да им је Србија важна пре свега због транзитне географске позиције:
„Овде су скоро 30 година градили путеве правећи инфраструктурни логистички систем у целој југоисточној Европи да повежу југоисточну Европу са централном Европом, чак и са Балтиком. Кроз Србију пролазе најмање четири трансевропска коридора, а они немају само економски, него и војно-политички смисао… Изгубити Србију која у том географском смислу заузима централну и битну позицију, била би огромна грешка за Запад – и за НАТО, и за ЕУ која је од 2009. године постала не само економски и политички савез, него и војно-политички.“
Важно је да Србија сачува национално достојанство
Ентина каже и да је у Русији често питају зашто су Србији уопште потребне евроинтеграције, а она одговара да би јој напуштање тог процеса донело много већи притисак Брисела него до сада, као и повлачење инвестиција.
„То би било штетно по тренутно стање српске економије а Србија не би добила никакве плодове у геополитичком смислу. Јер без обзира на европске интеграције ви сарађујете и са Русијом, и са Кином, и с арапским земљама, Турском, земљама глобалне већине и доста сте развили те прагматичне економске и политичке односе. Значи у овом тренутку европске интеграције вам не сметају.“
С друге стране, примећује она, ни Брисел не може тако лако да се одрекне Србије управо због транзитних економских путева, коридора, инфраструктуре.
„У географском и у историјском смислу апсолутно је логично да ви имате економске и неке политичке односе са Бриселом и боље је да они не буду баш у лошом стању, да буду барем неутрални, прагматични… Али битно је да у том процесу Србија не изгуби национално достојанство“, напомиње саговорница Спутњика.
Шта ће Трамп одлучити за БиХ
Кад је реч о ситуацији у Босни и Херцеговини, Ентина каже да се институција високог представника претворила у циркус на унутрашњем плану и да би било најбоље да се укине уз сагласност Америке и Русије, али да је Европа главна препрека за то.
„Ту је став Британаца и Немаца који је апсолутно супротан позицији Москве и Вашингтона. Пошто је за Европу битно да овај простор остане у политичком смислу у њиховим рукама и под њиховим вођством ја мислим да они неће пристати на поништавање института високог представника. Како питање БиХ сада није рангирано међу првима на светској листи проблема и изазова, мислим да ће и Доналд Трамп у неком тренутку одустати од претходне позиције да би се требало вратити на изворни Дејтон и укинути високог представника.“
Сад је, како каже, питање шта ће бити задаци тог будућег представника – да ли спровођење нормалног дијалога међу ентитетима и конститутивним народима или даљи притисак на Републику Српску, што је извесније.
Ипак, ако америчка администрација Босну поново стави у центар пажње, могуће је, верује Ентина, да ће гурати сценарио њеног преуређења у конфедерацију.
Ни ситуација на Косову И Метохији, по њеном мишљењу, не даје много основа за оптимизам – Аљбин Курти је урадио домаће задатке Брисела с одличном оценом , а и Европи и Америци одговара и његов радикализам, и то што нема дијалога Београда и Приштине.
„То је донекле замрзнута ситуација која одговара интересима и Британаца и Немаца и Американаца. Они имају алате, ресурсе, своје људе на терену и ако би желели да поправе ситуацију на унутрашњем политичком плану, они би то одмах урадили. А овако кувају жабу са Србима на КиМ,“ упозорава на крају Ентина.
Тања Трикић
