Једног јутра, током маја, становнике новосадске Грбавице дочекало је необично изненађење. На углу улица Антона Чехова, Дожа Ђерђа и Гогољеве, на месту где дан раније није било ничега сличног, освануо је споменик великом руском писцу Антону Павловичу Чехову.
Без свечаног откривања, без најаве, без плоче са именом дародавца и без објашњења ко је дело израдио и поставио, Чехов је једноставно постао део амбијента једног од новосадских квартова.
Прошло је више од три месеца, а мистерија није добила свој епилог. И даље није познато ко је аутор бисте, ко ју је поставио, нити ко је финансирао њену израду. Станари Грбавице, који су први приметили ново спомен обележје, немају одговор на то питање, а немају га, бар јавно, ни градске службе.
Како су тада забележили новосадски медији, биста се појавила преко ноћи. Радник из оближњег локала испричао је да је једног дана дошао на посао и затекао Чехова на месту где га претходног дана није било. Слично сведочење стигло је и од станара једне од околних зграда, која је рекла да се биста „појавила преко ноћи“ и да је у први мах помислила да ју је поставио Град Нови Сад.
Према писању портала 021, у Скупштини Града Новог Сада није био покренут поступак за постављање споменика Чехову, ни на овој локацији, ни на неком другом месту у граду.
Тако је, уместо уобичајене приче о откривању споменика, јавност добила једну сасвим другачију, готово филмску ситуацију. Неко је одлучио да Чехову подигне споменик, пронашао је погодно место и тихо га поставио.
Чехов у својој улици
Ипак, када се погледа где се биста налази, њена појава делује далеко мање случајно.
Антон Павлович Чехов један је од најзначајнијих руских и светских писаца, драматурга и приповедача. Његова дела, међу којима су „Галеб“, „Ујка Вања“, „Три сестре“ и „Вишњик“, одавно су превазишла границе руске књижевности и постала део светске културне баштине.
У Новом Саду његово име већ деценијама носи једна од улица. А сада се у тој истој улици, готово као природан наставак њеног назива, појавио и његов лик.
Још је занимљивије то што Чехов није једини велики руски књижевник који у овом делу Новог Сада има своје спомен обележје.
На углу Толстојеве и Гогољеве улице већ годинама стоји споменик Лаву Николајевичу Толстоју, аутору „Рата и мира“ и „Ане Карењине“. Тако су се, на релативно малом простору новосадске Грбавице, нашли један поред другог, макар симболично, Толстој и Чехов, два великана руске књижевности.
А њихове новосадске приче тешко да су могле бити различитије.
Толстој са познатим аутором и дародавцем
Споменик Толстоју откривен је 24. децембра 2010. године, поводом стогодишњице смрти великана руске књижевности. Скулптуру је Новом Саду поклонио њен аутор, професор др Владимир Јокановић, а свечаности су присуствовали тадашњи председник Скупштине града, представници градске власти и амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Конузин.
За њено постављање постојала је и званична процедура. Комисија за културу Скупштине града одобрила је постављање споменика на углу Толстојеве и Гогољеве улице, након иницијативе Одбора за обележавање сто година од смрти руског писца. Град Нови Сад готово да није имао трошкове израде и постављања, јер је скулптура била поклон њеног аутора.
Јокановић је тада говорио и о самом смислу оваквих споменика, о потреби да велики људи остану присутни у јавном простору и колективном памћењу.
„Људи два пута умиру, једном кад биолошки оду са овог света, а други пут кад их заборавимо. Мислим да постоје људи које не смемо заборавити“, рекао је тада Јокановић, а пренео је портал 021.
Толстој је, осим књижевног, са Новим Садом имао и једну необичну историјску везу. Према писању истог медија, својевремено је постојала намера да велики руски писац постане грађанин Новог Сада, а у граду је постојала и кућа коју су Новосађани називали „руском кућом“. Та кућа је, међутим, срушена деценијама након Толстојеве смрти.
Два писца, две приче
Данас, шеснаест година после постављања споменика Толстоју, у његовој непосредној близини појавио се и Чехов.
Један је стигао кроз званичну процедуру, са познатим аутором, дародавцем и датумом откривања. Други је освануо готово неприметно, без свечаности и без имена човека који га је поставио.
Ипак, иза те мистерије можда се крије једноставна намера. Неко је желео да један од највећих руских писаца буде присутан и у Новом Саду. Неко је сматрао да Чехов заслужује да његов лик буде на месту које носи његово име.
Ако је реч о поклону, онда је непознати дародавац Новом Саду оставио нешто што има и културну и симболичну вредност.
И
тако је, без великих речи и званичних церемонија, Грбавица добила један необичан руски књижевни кутак. Улице Толстојева и Антона Чехова чувају имена великих руских писаца, док њихове бисте данас сведоче о једној трајнијој вези са руском културом.
Ко је направио и поставио Чехова, можда ће једног дана бити откривено. До тада остаје необична чињеница да је један велики руски писац у Нови Сад стигао као дар непознатог аутора.
А с обзиром на то да смо уверени да су градске власти упознате са овим случајем, апелујемо да биста Антона Чехова остане на месту на којем се налази, јер се својим обликом, положајем и ненаметљивом лепотом складно уклапа у амбијент улице која носи његово име и представља леп и достојан украс овог дела Новог Сада.
Душан Опачић – Братство
