На редовном брифингу 27. августа, Марија Захарова је емотивно одговорила на питање РТ Балкан о критици руске помоћи у гашењу пожара од стране Европске комисије. Ево тог питања и одговора у целини:
Питање: Како бисте коментарисали критику Европске комисије због помоћи коју је Русија указала Србији у гашењу пожара? Портпарол ЕК је изјавио: „Што се тиче помоћи, добијене од Русије, понављамо да ЕУ жели да рачуна на Србију као поузданог партнера. Као што смо више пута говорили, односи са Русијом и Путиновим режимом не могу да остану “нешто уобичајено“.
Одговор: Верујем да изјаве, које сте поменули, представника Европске комисије, о њиховом категоричном противљењу помоћи, коју Русија указује, на молбу Србије, у гашењу пожара, нису само најбоља илустрација односа Европске уније и НАТО према Србији, већ и буквално предсказање шта ће се десити ако Србија поверује баш тим обећањима Запада. Тако ће увек бити.
Русија на молбу Србије пружа помоћ у гашењу пожара, док Европска унија и НАТО распирују мржњу. А у чему је проблем? Зар Европска комисија и земље НАТО не могу да пруже помоћ? Помозите, пружите помоћ, реализујте комплекс мера. У чему је проблем? Не. Они то не раде. Жао им је и новца и то је њихов реални однос према Србији и Србима. То је чисти цинизам. Сами не раде ништа, не пружају помоћ када је она очигледно потребна и када је та природна катастрофа – катастрофа европског континента, а затим се ругају другима што помажу.
Извињавам се за овај лични пример. Када смо моји пријатељи и ја били деца и били неваљали, чинили чудне, непријатне и недопустиве ствари, наши старији би нам говорили: „Кад бисте ово видели на телевизији, било би вас срамота.“ Чини ми се, ако би представници Европске комисије који су давали овакве изјаве видели то на телевизији или гледали такав филм, мислим да би требало да се стиде. Можда се и стиде када гледају такве филмове или читају романе. А зашто се тако понашају? Али постоји одговор. Само зато што је то њихова права природа и зато што је то њихов прави однос према свима онима које историјски сматрају људима другог реда. И то је све.
Таквим изјавама, Европска комисија је још једном показала свој дубоко циничан приступ према Србима, потпуно лишен било каквог саосећања и разумевања за њихову невољу. Европски чиновници су одлучили да политизују чак и ту трагедију, користећи хуманитарну помоћ наше земље као изговор за нове примедбе на адресу Београда због његових односа са Москвом. То је апсолутно нељудски, не према нама, већ према онима које наговарају да постану део њиховог света.
Док ми шаљемо авијацију за гашење великих пожара у Србији, ЕУ наставља да распирује антируско расположење. Док наш Ил-76 сипа тоне воде на запаљене српске шуме, ЕУ сипа тоне прљавштине на руске спасиоце и на оне које спасавају – на Београд.
То да политика не сме да се меша у хуманитарне операције, у Бриселу неће да схвате. Мислим да то раде намерно. Како год, ничег новог за русофобску врхушку ЕУ у томе, нажалост, нема. О чему да говоримо, ако под гранатама и мецима које та иста ЕУ испоручује кијевским режиму, наши спасиоци, ватрогасци и хуманитарци свакодневно ризикују своје животе, спасавајући децу, жене и старије.
Наставићемо да на први позив помажемо братском српском народу, уопште не размишљајући чак ни о томе да мишљења, галама, или чак и увреде из Брисела могу на било шта да утичу. Али, по мом мишљењу, то је повод да се Србија још једном замисли ко су ти људи који обећавају Србима светлу будућност, ако се они тако прљаво односе према савремености и стварности.
