Руско министарство спољних послова објавило је одговоре Марије Захарове на питања листа „Известија“, која су се односила на последице увођења виза од стране Црне Горе, као и на одлуку ЕУ да се убрза процес приступања само за Албанију, Молдавију, Украјину и Црну Гору. Одговоре Захарове преносимо у целини:
Одговори званичног представника Министарства иностраних послова Русије Мариjе Захарове на питања листа „Известија“
Питање: Раније су власти Црне Горе објавиле увођење визног режима за грађане Русије од 1. новембра. Да ли је црногорска страна о томе давала објашњења? Како ће та одлука утицати на односе Москве и Подгорице? Да ли се планирају узвратне мере?
Одговор: Да, заиста, Министарство спољних послова Црне Горе је 28. септембра обавестило руску страну о прекиду примене Споразума између Владе Руске Федерације и Владе Црне Горе о условима међусобних путовања грађана Руске Федерације и грађана Црне Горе од 24. септембра 2008. године.
На основу добијених објашњења, у пракси то значи да ће од 1. новембра наши грађани моћи да уђу у Црну Гору и бораве на њеној територији само са визама. Сходно томе, грађани Црне Горе такође ће морати да добију визе за путовања у Русију.
Таква одлука Подгорице наноси очигледну штету црногорским интересима. Зарад наде у европску будућност систематски се уништавају вишегодишња достигнућа у оквиру руско-црногорских односа, не посвећује се дужна пажња економским последицама таквих корака. Без сумње, увођење визног режима ће смањити број туриста из Русије, ударити по црногорском бизнису, довести до погоршања инвестиционе климе. Притом, наравно, властима Црне Горе је бесмислено да рачунају да ће им Брисел компензовати неизбежне губитке.
Питање: Раније је стигла вест да је Европска унија започела израду конкретних планова за приступање Албаније, Молдавије, Украјине и Црне Горе. Истовремено, на Балкану статус кандидата за чланство у ЕУ такође имају Босна и Херцеговина, Северна Македонија и Србија. Како Русија гледа на наставак европских интеграција балканских земаља, имајући у виду постепену трансформацију ЕУ у војни блок?
Одговор: Начин уређивања односа са Европском унијом представља суверени избор самих балканских земаља, које, узгред, већ деценијама чекају у реду за чланство у ЕУ (Албанија од 2000. године, Северна Македонија од 2004. године, Црна Гора од 2008. године, а Србија од 2009. године). За то време Европска унија се, наравно, веома променила, и то никако набоље. Реч је како о економским показатељима, тако и о начину деловања на међународној сцени.
Фанатична милитаризација, неуспешна миграциона политика, потпуно ирационално одустајање од трговинске и енергетске сарадње са Русијом — све се то изузетно негативно одражава на друштвено-економску ситуацију у Европи. Референдум на Исланду у августу, на којем се становништво острва изјаснило против обнављања преговора о чланству у ЕУ, јасно је показао да је Европска унија изгубила своју привлачност.
Померање ЕУ ка трансформацији у војни блок, заједно са проглашавањем Русије главном егзистенцијалном претњом у перспективи, укључујући и период након окончања сукоба у Украјини, такође је суштински променило природу проширења Европске уније. Овај процес више ни на који начин не подразумева могућност да нове чланице задрже неутрални статус.
Чак и сама перспектива скорог приступања Унији аутоматски подразумева потребу за солидарисањем са антируским курсом, укључујући санкције, свеобухватну подршку кијевском режиму, као и опредељеност за друге конфронтационе спољнополитичке циљеве и задатке, а који су често у супротности са националним приоритетима земаља које траже чланство у ЕУ.
Надамо се да у земљама Западног Балкана уочавају и анализирају ове промене у ЕУ и да јасно сагледавају последице европских интеграција по сопствене националне интересе и благостање својих грађана.
