Излагање Марије М. Милошевић на Међународном округлом столу «Слободан Милошевић, слободна Србија и Нови свет», 10. марта 2026. у Прес-центру УНС-а у Београду.
Хтела бих да почнем од тога да сутрашњи дан за мене није само годишњица смрти мога деде и дан сећања на њега. 11. март је годишњица убиства шефа суверене државе.
Смрт Слободана Милошевића је чудовишни злочин против свих правила и норми међународног права и светског поретка.
Пре двадесет година догодило се оно што је, нажалост, постало традиција у политици Запада.
У свом последњем обраћању грађанима своје земље у својству Председника, он је упозорио Србе и Црногорце на њихову будућу судбину. Говорио је о томе шта ће се десити ако престану да се бране од Запада. Нажалост, све његове бојазни су постале стварност. Слободан Милошевић је говорио да народ у будућности може изгубити свој идентитет, своју суштину, своје традиције и духовне вредности. Сведоци смо свега тога управо сада.
Југославија је постала прва жртва механизма обојених револуција. После ње, слични догађаји задесили су низ других земаља: Грузију, Либију, и Украјину. САД су изазвале „арапско пролеће“ на Блиском Истоку, што је довело до свргавања неколико политичких лидера и грађанских ратова. Пад Либије и Ирака и зверска убиства лидера тих држава, заслуга су САД. Ратови у Југославији и Ираку вођени су без мандата УН, Слободан Милошевић је подвргнут незаконитом политичком суђењу у Хашком трибуналу и убијен је у затвору, Садам Хусеин је обешен, а затим су убијена оба његова сина, Моамера Гадафија је брутално растргла руља, што је Би-Би-Си преносио уживо без цензуре. Безакоње, пљачка, насиље и неонацизам – то се дешава у Украјини већ 12 година.
Чак је и Белорусија 2021. доживела покушај обојене револуције. Крајем децембра 2025. године, Доналд Трамп је обећао ударе по објектима нарко-картела у Латинској Америци, а у ноћи 3. јануара 2026. године, крстареће ракете су се обрушиле на главни град Венецуеле.
28. фебруара ове године, приликом америчко-израелског бомбардовања Ирана, убијени су ајатолах Али Хамнеи и његова породица, укључујући и његову малу унуку. Овога пута, председник САД није добио чак ни дозволу од Конгреса своје земље.
Доналд Трамп је већ најавио насилно заузимање Кубе.
Управо на све то нас је упозоравао мој деда, Слободан Милошевић! Ако ми пођемо на повоцу Запада, ако покажемо слабост и одлучимо да им верујемо, неизбежно ћемо се суочити са свима добро познатим сценаријом, који сваки пут постаје све страшнији.
Слободан Милошевић је симбол борбе за истину, правду и за свој народ, за своју земљу. Симбол неустрашивости и огромне снаге воље и духа. То би требало да буде пример за сваког од нас. Сваки пут, када изненада пожелите да поверујете у још једну западну лаж, кад вам се изненада учини да су њихова политика и идеје – благо, сетите се Слободана Милошевића, који је оставио упозорење народу, који се жртвовао у борби против нечовечности и суровости САД и њихових савезника.
Историјско памћење народа је главни извор његове снаге. Данас постоје стални покушаји прекрајања историје. Међутим, то неће бити могуће ако се чврсто одупремо. И памтимо.
Нажалост, примећујем прилично несрећан тренд присутан међу данашњом омладином. Многи људи почињу да заборављају трагичне догађаје код нас – НАТО агресију 1999. и пуч 2000. године. То се односи и на руску омладину, од којих неки једноставно не знају ко је Слободан Милошевић, док сви знају ко је, на пример, Џастин Бибер. То ми је веома тужно. Знам да сличан проблем постоји и у Србији. Младе људе не занима историја; они једноставно „живе за данас“. Фигура браниоца своје државе, своје земље и свог народа никада не сме бити заборављена. Осим тога, по аршинима историје, „пре 20 година“ – то је било јуче. Омладина је увек била и биће главна мета западне пропаганде. Младим људима се усађује у свест читав низ апсурдних идеја и вредности.
Губитак моралног компаса човека повлачи за собом губитак себе као личности и чини да човек буде под туђом контролом.
Модерне европске вредности су проглашене за демократске и прогресивне, а државе које одбијају да их се придржавају – за варварске и заостале.
Ако заборавимо речи Слободана Милошевића и његово упозорење, бићемо претворени у немо стадо, коме могу да раде шта год пожеле, а ми нећемо ни приметити како престајемо да постојимо као самостална нација и држава.
Ми морамо да разумемо да је бивша Југославија била кључна препрека успостављању потпуне контроле Запада на Балкану. Тако јаком политичком фигуром, какав је био Слободан Милошевић, било је немогуће управљати. Зато су га отели из земље и подвргли незаконитом суђењу у Хагу. Пуних пет година су били на муци шта да раде са њим; он је неустрашиво побијао све њихове јадне аргументе и тобоже истините доказе, и на крају су га убили јер су схватили да не могу другачије да се носе са човеком такве снаге.
Слободан Милошевић нас је упозоравао да сукоби на Балкану никада неће престати, тако и бива, јер нас стално завађају и покушавају да нас увуку у било какав сукоб. А све је то зато што америчка економија, која је већ много година у очајном стању, још увек опстаје само на рачун бескрајног ратног стања, али само да није на њиховом тлу. Слободан Милошевић нас је упозоравао да се западни бесни пас неће зауставити ни пред чим у својој тежњи ка глобалној доминацији и перманентном богаћењу елита.
Запад има још једну добро познату стратегију за раслојавање друштва и стварање сукоба. Обратите пажњу да је, као и све раније поменуте жртве западног терора, Слободан Милошевић био лажно проглашен за диктатора, човека који је починио читав низ злочина против човечности, укључујући и геноцид. Сваки пут видимо исту оптужбу против овог или оног вође: диктатор, тиранин, кршење људских права, недостатак демократије и тако даље. И одмах после тих речи, Запад напада државу коју је изабрао за мету, свргава легитимну владу и поставља своју марионетску, уништава земљу, доводи је до тоталног сиромаштва, отимајући јој све природне ресурсе, доводи је до највишег нивоа криминала и незапослености, отуђује људе, сукобљавајући их међу собом, и на крају чујемо: обновили смо демократију у овом региону! Узгред, хоћу да подсетим да Запад људске жртве било ког рата назива „колатералном штетом“. Најновији такав губитак је 170 девојчица из основне школе у Ирану. Управо зато, да не бисмо постали „колатерална штета“, ми никада не смемо заборавити Слободана Милошевића, борца за истину, правду, права и достојанство свог народа.
