Посета богата садржајем и резултатима
Министар културе Никола Селаковић завршио је вишедневну посету Руској Федерацији, а како је поручио на крају, та посета је послужила да се потврди досадашња културна сарадња две земље и договори њен наставак.
Селаковић је за Танјуг казао да је посета Руској Федерацији имала садржајан распоред и навео да је обишао и имао састанке у Москви, Великом Новгороду и на крају у Санкт Петербургу.
Подсетио је да је у Москви отворена напокон и у Русији, српска изложба “Српски средњовековни споменици у опасности” у археолошком музеју “Шусев”, за који је навео да је јединствен на свету.
“Од пре неколико дана московска публика је у прилици да се упозна са нашим светињама на Косову и Метохији, које су уписане у регистар непокретних културних добара, означених за човечанство, који води Унеско”, рекао је Селаковић.
Како је додао, у главном граду Руске Федерације учествовао је и на међународној конференцији “Интермусеум”, једном од највећих скупова на свету, на којој су учествовали стручњаци у области музеологије.
“Представили смо све што ће наша престоница може да пружи, али не само Београд, већ и читава Србија, када су у питању нови музеји, а у поводу организације Експо 2027. године и били смо у прилици да успоставимо озбиљне контакте са директорима заиста сјајних музеја са афричког, азијског континента и из Латинске Америке”, навео је Селаковић.
Навео је да је у Великом Новгороду, престоници древне Русије, одржан шести по реду Српско-руски културни форум, који је уједно био први који је одржан на територији Руске Федерације.
“Велики Новгород је био место одржавања нашег форума, престоница древне Русије, град у коме се налази 37 објеката који су под заштитом Унеска. Заиста смо имали прилике да уживамо у гостопримству, али и да имамо изузетно озбиљне и добре састанке са првацима установа културе у Руској Федерацији”, казао је министар.
Према његовим речима, главна тема овогодишњег форума била је кинематографија, а највећи број руских учесника било је из установа култура које су везане за кинематографију.
Говорећи о сарадњи у кинематографији, Селаковић је навео да је у Москви остварен контакт са Мосфиљмом, као и са Гаспромедија групом.
У Санкт Петербургу Селаковић је уручио орден директору “Ермитажа” Михаилу Борисовичу Пиотровском.
“Присуствовали смо једној изузетно лепој свечаности. Наиме, имао сам ту част да као изасланик председника Републике, господина Александра Вучића, уручим одликовање Орден српске заставе првог степена живој легенди светске музеологије, дугогодишњем или вишедеценијском управнику Државног Ермитажа Русије, дакле чувеног, једног од три најбоља музеја у свету и могу да кажем да је то била једна врста круне ове посете”, казао је Селаковић.
Како је навео, посета није само била лепа свечаност и церемонија, већ су остварени и важни контакти и направљени договори о будућој сарадњи са Државним Ермитажом.
Селаковић је казао да је у плану проширење сарадње са Државним Ермитажом на област археологије и додао да ће Србија консултовати најбоље руске стручњаке у музеологији када је у питању поставка нових музеја који ће бити отворени у Београду пре Експа и у току Експа.
“Имали смо једну изузетно добру посету, потврдили смо нашу сарадњу, договорили њен наставак и свака прилика да се сусретнемо са људима као што је министарка културе Олга Борисова Љубимова, као што је Михаило Борисович Пиотровски, као што је легендарни филмски редитељ и директор Мосфиљма Карен Шахназаров, за нас је сјајна прилика да договоримо наставак наше сарадње и још нових и лепих ствари за српску културу”, казао је Селаковић.
У Великом Новгороду Руско-српски културни форум, учествовали значајни културни посленици
У Новгородској филхармонији одржана је пленарна седница 6. Руско-српског културног форума, посвећеног најбитнијим питањима очувања културног наслеђа два народа, а министри културе две земље, Никола Селаковић и Олга Борисовна Љубимова, поручили су да сарадња Србије и Русије почива на дубоким историјским, духовним и културним везама српског и руског народа.
На пленарној седници презентације су одржали филмски продуценти Макса Ћатовић, Аљоша Ћеранић, директор Госфиљмфонда Денис Аксенов, генерална директорка “Роскино” Елена Антонова, директорка Народног музеја Србије Бојана Борић Брешковић, директор Руског етнографског музеја Јулија Купина и директор Етнографског музеја у Београду Марко Крстић.
Такође, презентације су одржали и директор Александринског позоришта у Санкт Петербургу Александр лић, в.д. управника Народног позоришта у Београду Драгољуб Бајић, директорка Баљшој драмског театра из Санкт Петербурга Татјана Архипова и директор националног ансамбла народних игара “Коло”.
Селаковић је у изјави медијима захвалио на топлом, братском, словенском српско-руском пријатељству које је, како је навео, виђено кроз гостопримство руских домаћина у колевци древне Русије – Великом Новгороду.
Српски министар је указао да је ово први по реду Руско-српски културни форум који се одржава на територији Руске Федерације и навео да су чланови српске делегације коју предводи били први пут у Великом Новгороду руског кнеза Александра Невског.
“Углавном су Срби присутни у Москви, у Санкт Петербургу, евентуално у Сочију или неком од градова Сибира где наши сународници раде, али ово је било једно јединствено искуство. Овде је посведочено богатство културног наслеђа древне Русије и руског народа уопште, а нама је то послужило као најбоља мотивација и надахнуће за будући рад”, казао је Селаковић.
Како је додао, присутни челни људи српских установа културе дошли су са циљем да се умреже са својим колегама из Руске Федерације, да остваре контакте уколико они већ нису постојали, али и да они који су раније остварили контакте покажу шта се у међувремену урадило и остварило.
“Са пуним правом могу да кажем да моја уважена колегиница и пријатељица Олга Борисовна Љубимова и ја можемо да изразимо велики понос због до сада остварене сарадње и резултата између 5. и 6. руско-српског културног форума”, навео је Селаковић.
Додао је да се у наредном периоду очекује озбиљно интензивирање сарадње у области филмске, односно кинопродукције, с обзиром на то да је недавно ратификован и међудржавни споразум о филмској копродукцији у Скупштини Србије.
Како је рекао, представници српске филмске индустрије разговарали су са представницима из Русије не само данас у Великом Новгороду, већ и претходних дана у Москви.
“Очекујемо први пут под покровитељством наша два министарства и наше две државе заједничке пројекте на пољу кинопродукције”, казао је Селаковић и додао да је форум изузетно значајан јер служи српској култури као платформа за пренос озбиљних искустава које велика руска култура има у различитим областима.
Захваливши домаћинима на гостопримству, Селаковић је навео да их са нестрпљењем очекују у Београду на наредном 7. по реду Руско-српском културном форуму.
Министарка културе Руске Федерације Олга Борисовна Љубимова казала је да је културна интеракција између Русије и Србије веома важна, као и да је на данашњој пленарној седници обрађена свака област у потпуности.
“Обрадили смо област очувања локалитета културне баштине, међумузејске сарадње, филмске продукције, сарадње међу позориштима, али и музику и заједничких наступа уметника из две земље”, казала је Љубимова.
Како је додала, за три сата колико је трајала седница, током својих презентација директори културних институција из Србије и Русије понудили су веома занимљиве предлоге.
“Заправо, на овом форуму смо направили озбиљан план за неколико година унапред, због чега смо веома задовољни и што ћемо подржати заједно са нашим колегама из Србије”, казала је Љубимова новинарима након пленарне седнице.
Селаковић и Љубимова су пре пленарне седнице Руско-српског културног форума обишли знаменитости Великог Новгорода Центар за рестаурацију монументалног сликарства, Јарослављев двор и Цркву успења на Тргу, Новгородски Кремљ.
У присуству два министра потписан је и Споразум о сарадњи Југословенске кинотеке и Госфиљмофонда Русије, након чега је у Новгородској регионалној филхармонији уприличен концерт српских и руских уметника са оркестром.
Селаковић у Санкт Петербургу уручио Орден српске заставе I реда директору “Ермитажа”
Селаковић је уручио данас у Санкт Петербургу Орден српске заставе и степена директору Ермитажа Михаилу Борисовичу Пиотровском, који му је додељен указом председника Републике Александра Вучића поводом Дана државности Србије – Сретења.
Церемонија уручења ордена одржана је у музеју “Ермитаж” у Санкт Петербургу у Двадесетостубној сали у којој је приказиван и филм о манифестацији “Дани Ермитажа у Србији”, а почела је оглашавањем фанфара и пуцњем топа са Петропавловске тврђаве.
Химне “Боже правде” и Русије извео је војни оркестар штаба Северозападног округа трупа Националне гарде Руске Федерације под управом Јевгенија Чубарева, који су за крај церемоније извели и марш “Опроштај Словенке”.
У тексту указа којем је одликован Пиотровски наводи се: “Указом председника Републике Србије од 15. фебруара, 2026. године, за истакнуте заслуге у развијању билатералне сарадње у области културе и неговању пријатељских односа између Републике Србије и Руске Федерације, одликован је Михаил Борисович Пиотровски Орденом српске заставе првог степена”.
Министар Селаковић истакао је да му изузетну част представља то да у име председника Вучића уручи највише признање Републике Србије и навео да је реч о одликовању које се ретко додељује.
“Мали је број људи који су заслужили ово признање, а од данас када га понесете увршћујете се у ред тих одабраних лица. Овим орденом Србија и председник захваљују се на доприносу који сте дали на развоју односа Србије и Русије на пољу културе”, рекао је Селаковић.
Како је додао, држава Србија и српски народ указују част Пиотровском додељујући му орден, али и директор Ермитажа указује част Србији и српском народу чињеницом да је прихватио одликовање.
“Срећни су народи у којима се ордење додељује не само војницима, већ и културним радницима. У име председника Србије, грађана и државе Србије, дозволите ми да Вам уручим орден, да се њиме поносите Ви, државни Ермитаж, али и Ваша породица у поколењима које долазе”, казао је Селаковић.
Према његовим речима, у дугој историји Ермитажа, односа Србије и Русије, част му је што уручује први орден који ће један директор Ермитажа понети из државе Србије.
“Хвала вам од срца на свему што сте учинили на успостављању ‘Дана Ермитажа у Србији’, на љубави и пријатељству који показујете према нашем народу”, навео је Селаковић.
Пиотровски је истакао да за њега представља изузетну част што је одликован и наводећи да је одликован Орденом српске заставе, указао је на то да застава Србије и Русије имају пуно сличности.
Захваливши се на одликовању, Пиотровски је захвалио Србији и на организовању манифестације “Дани Ермитажа у Србији”, као и свим српским колегама и научницима и организаторима пројеката, али и руским колегама који раде у Србији и компанијама које су помогле реализацију тог пројекта као што је Гаспромњефт.
“Они су направили веома добар посао, манифестација је одлично прошла и била је јако успешна и представља одличан пример тога како се развијају културни односи у различитим сферама”, рекао је Пиотровски.
Према његовим речима, Русија организује велики број догађаја који су богати историјом и сећањем Србије.
“То је исто пример сарадње, не само политичке сарадње, већ како могу да сарађују културе и практична сарадња. Ми смо направили културни производ Дани Ермитажа, као и изложбу посвећену Петру Великом у Београду. На тој изложби су и ствари из српских манастира – то је огромна мултимедијска дигитална изложба, оно што се ради у 21. веку. Такве уједињујуће изложбе, уједињавање различитих врста искуства, добар је пример сарадње”, рекао је Пиотровски.
Говорећи да је у Ермитажу и портрет руског генерала Михаила Андрејевића Милорадовића, који је био пореклом из Херцеговине, а који се истакао у Наполеоновим ратовима, Пиотровски је навео да се у том музеју налазе и портрети још шесторице руских генерала из 19. века који су повезани и са Русијом и са Србијом.
“Направили смо копије тих портрета, то су направили мајстори из лабораторија конзервације и то смо поклонили музеју у Србији”, казао је Пиотровски.
Када је реч о плановима за убудуће, Пиотровски је казао да су продужени “Дани Ермитажа” до 1. априла због велике заинтересованости српске публике и додао да је данас са министром Селаковићем разговарао о заједничкој експедицији са Универзитетом у Новом Саду, који проучавају порекло словенства на Балкану.
Разговарали су и о, како је навео, формирању заједничког музеја античке историје и указао да је 17 римских императора рођено на територији садашње Србије, међу њима и Константин и Јустинијан.
“Ми ћемо сарађивати у формирању тог музеја пошто имамо велико искуство, имамо античке сале и ми ћемо са радошћу да се бавимо тим пројектом и археологијом, а разговарали смо и о другим пројектима”, казао је Пиотровски.
