На редовном брифингу 21. маја, Марија Захарова је одговорила на два питања РТ Балкан, која су се односила на стање у преговорима око НИС и на бесрамну одлуку хашког „механизма“ да онемогући лечење Ратку Младићу. БРАТСТВО као и увек доноси одговоре Захарове у целини.
И српски званичан језик на Међународном форуму безбедности у Москви
Пре тога, у припремљеним уводним напоменама о овогодишњем Међународном форуму безбедности, који се 26-29. маја одржава у Москви под покровитељством Савета безбедности руске федерације, и на којем се очекује учешће преко 180 делегација страних држава и међународних организација, био је приметан податак да ће на форуму бити обезбеђен симултани превод на руски, арапски, кинески, фарси, српски, енглески, француски и шпански језик (језици су у саопштењу поређани управи тим редом!).
Преговори о НИС теку, сачекајмо коментаре учесника
Питање: Недавно се, поред мађарске компаније МОЛ, појавило неколико потенцијалних српских купаца руског удела у Нафтној индустрији Србије (НИС). Да ли Русија преговара о НИС-у са још неким осим са МОЛ-ом? Како Москва гледа на потенцијалне приватне српске купце руског удела у НИС-у, с обзиром на то да је баш прошле године британски амбасадор у Србији јавно иступао за то као за „очигледно решење“?
Одговор: Преговори о ситуацији око Нафтне индустрије Србије иду са наше стране под покровитељством Министарства енергетике Русије, уз учешће представника Гаспром групе, а на основу руско-српског међувладиног споразума о сарадњи у нафтној и гасној индустрији из 2008. године. Предложили бисмо да се сачекају званични коментари страна у преговарачком процесу. Хајде да не обраћамо пажњу на спекулације које круже. Треба се ослонити на коментаре званичника овлашћених за вођење преговора.
Најважније је да НИС наставља да нормално функционише и да обезбеђује грађанима и привреди Србије неопходне енергетске ресурсе.
Још једном потврђујем да наши стручњаци из поменутих структура активно учествују у преговарачком процесу.
Вапијућа нељудска и антисрпска природа Механизма, сегрегација
Питање: Председник Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале, Грасијела Гати Сантана је 14. маја донела још једну одлуку којом се одбија пуштање на слободу из хуманитарних разлога генерала босанских Срба Ратка Младића, који издржава казну у хашком затвору. Како бисте прокоментарисали ту одлуку?
Одговор: Хоћу да подсетим о чему је реч. Генерал Ратко Младић је последњих година прикован за постељу и налази се на ивици живота и смрти. Доживео је мождани удар 10. априла, што је погоршало његово стање. Сада му је потребна стална специјалистичка нега. Све се то дешава на фону недостатка адекватне медицинске неге у затворском објекту у Хагу.
Ова одлука још једном показује нељудску природу Механизма и његове изражене антисрпске пристрасности. Његово деловање је оптерећено озбиљним системским проблемима, везаним са поштовањем елементарних принципа хуманости, непристрасности и праведног поступања са затвореницима.
Како они, представници „колективног Запада“, воле да „скитају“ по целом свету и држе предавања о томе како и под којим условима треба држати затворенике. Какве само реферате производе! Како воле да држе конференције за штампу испред или негде у непосредној близини затвора и притворских јединица и да се жале на земље (како они кажу, „режиме“), како малтретирају затворенике на све начине.
Баш ме занима — све те структуре: невладине организације које прате третман затвореника у казнено-поправним установама, сви ти Европски парламенти, бескрајан низ бриселских „специјалних известилаца“ — где су они сви? Зар не би волели да дођу у Хаг и виде услове у којима се држи Ратко Младић? Све је то тамо да се види и документује. И шта, није занимљиво?
Јер ни сам Механизам не пориче „веома озбиљно стање, које се погоршава и ближи смрти“ затвореника, али наводи да овај случај наводно заслужује „посебну пажњу“. Само се питам — какву? Каква је то сегрегација? Зашто неки људи имају право на сваку удобност, без обзира на то за које чудовишне злочине су оптужени, док другима ни најосновнија медицинска нега због нечег не би требало да је потребна?
Механизам такође не скрива ни то да ипак постоје преседани за превремено пуштање затвореника из медицинских разлога. Међутим, то није спречило председника да закључи да једноставно не постоје хуманитарни разлози за пуштање Ратка Младића на слободу. Зашто не постоје? Већ сам цитирала: како је Механизам рекао, та ситуација заслужује „посебну пажњу“.
Знате како се то каже на руском? „То је нешто друго“. Наводно му се пружа неопходна нега и највећа могућа удобност. Не мисле сви тако – неко жели да им парира.
У том контексту, у одлуци Механизма наглашава се неопходност „осуде од стране међународне заједнице“ дела која је починио Ратко Младић. На тај начин, демонстративна компонента казне ставља се изнад разлога хуманости, који су увек наводно били важан део њиховог менталитета и међународног правосуђа у целини. Шта је ово ако не демонстративно мучење неизлечиво болесног човека? Притом, сегрегационистички ставови се и не скривају.
Обавезно ћемо реаговати на овај вапијући случај демонстративног кажњавања и у Савету безбедности и у Генералној скупштини УН. Посебно ћемо се на њему зауставити у јуну, током следећег разматрања делатности Механизма. У складу са резолуцијама Савета безбедности УН, наставићемо да инсистирамо на затварању тог буквално оруђа за одмазду.
