У Београду је, у седишту Црвеног крста Србије, одржана научна конференција под називом „Русија и српски ратови за ослобођење 1876–1878. године“, у организацији Руског историјског друштва у Републици Србији. Скуп је окупио бројне историчаре, научнике и друштвене делатнике из Србије и Русије, са циљем да се осветли улога Русије у српским ослободилачким ратовима и продуби разумевање заједничке историјске прошлости.
Учеснике је најпре поздравио домаћин, председник Црвеног крста Србије проф. др Драган Радовановић, који је истакао посебан значај одржавања оваквог скупа управо у овој институцији, подсећајући на њен историјат и улогу у најтежим тренуцима српске историје. Нагласио је да Црвени крст представља симбол хуманости, солидарности и пожртвовања, те да је природно место за разговор о заједничком страдању и борби српског и руског народа.
Вулин: Ниједно наше велико национално питање није могло бити решено без подршке Русије
У главној поздравној речи, Александар Вулин, председник Руског историјског друштва у Републици Србији је нагласио да је улога Руског историјског друштва пре свега научна, али и друштвено одговорна, јер има задатак да истражује прошлост и подсећа на кључне историјске периоде, како важни догађаји не би били препуштени забораву. Он је указао да се многа питања која су стајала пред Србијом 1876. године и данас изнова постављају, не само српском, већ и руском народу.
Према његовим речима, искуство из времена стицања српске државности јасно показује да ниједно велико национално питање није могло бити решено без подршке Русије. Како је истакао, Русија је, за разлику од других великих сила, остајала уз Србију чак и у тренуцима када то није било у складу са њеним непосредним интересима, док је Србија у тим околностима била мали и удаљени савезник.
Говорећи о савременом тренутку, Вулин је поручио да се данас мора поставити суштинско питање, да ли смо достојни предака који су 1876. године изашли пред тада највећу силу света, Османско царство, и да ли смо вредни њихове жртве и одлучности. „На нама је да данас дамо одговор да ли смо вредни оних који су тада корачали“, нагласио је он.
Он је подсетио да су и у прошлости, као и данас, постојали покушаји великих сила да Србију претворе у савезника у геополитичким пројектима усмереним ка истоку, али да такви покушаји никада нису успели. Вулин је истакао да у историји односа српског и руског народа није било суштинског стратешког разилажења по кључним питањима.
Посебно је издвојио значај одлука Русије у пресудним тренуцима, нагласивши: „Свако руско ‘да’ било је спасоносно за српски народ.“
Постављајући реторичка питања, Вулин је указао на историјску повезаност две земље: „Да ли би Србија опстала да кроз векове није било подршке Руске Федерације? И може ли се Србија надати пуној самосталности и слободи уколико би Русија нестала?“
Порука из Москве: Успомена на те догађаје је и данас темељ наших братских односа
Учесницима скупа прочитано је и поздравно писмо председника Управног одбора Руског историјског друштва Руслана Григоријевича Гагкуева, у којем се истиче:
Пре тачно 150 година српски патриоти су се са оружјем у рукама супротставили османском јарму, док је Русија одиграла посебну улогу у подршци њихове ослободилачке борбе, која је постала симбол борбе за слободу, достојанство и право народа да сами одређују своју будућност.
У писму се наводи да су хиљаде руских добровољаца дошле у Србију како би поделиле тешка ратна искуства са српским народом, док је дипломатска и војна подршка Русије представљала кључни фактор каснијег ослобођења Балкана од османске власти. Успомена на те догађаје, како се истиче, и данас представља чврст темељ братских односа српског и руског народа.
Гагкуев је изразио захвалност члановима Руског историјског друштва, као и колегама из Србије и Русије, на очувању заједничке историјске баштине, уз оцену да ће конференција дати значајан допринос даљем јачању билатералне научне сарадње.
„Очекујем да ће конференција која се отвара дати значајан допринос јачању билатералне научне сарадње. Желим вам плодотворне дискусије и нове успехе“, наводи се у писму.
Велики значај истраживања на ову тему
У уводној речи, др Александар Раковић је указао на значај окупљања истраживача који се баве односима Русије и Србије у другој половини 19. века. Он је истакао да овакви научни скупови доприносе бољем разумевању историјских процеса, као и продубљивању истраживања политичких, црквених и културних веза два народа. Раковић је посебно нагласио важност континуитета у научном раду на овој теми и подстицања нових генерација истраживача да се њоме баве.
У оквиру научног скупа представљени су радови више истраживача који су се бавили политичким, црквеним и друштвеним везама у том периоду.
Академик Славенко Терзић у излагању на тему „Русија и српско питање 1875–1878“ указао је на сложену позицију Руске империје у време балканских криза, наглашавајући спој стратешких интереса и словенске солидарности у њеној политици према српском народу.
Др Јарослав Валеријанович Вишњаков говорио је о феномену добровољачких веза између два народа у периоду од 1876. до 1916. године, истичући да су руски добровољци у Србији и српски у Русији представљали специфичан облик неформалне сарадње који је надживео оквире званичне политике.
Др Радован Пилиповић се осврнуо на улогу Српске православне цркве уочи и током ратних догађаја у другој половини 19. века, наглашавајући њен значај у очувању националне свести и повезивању српског народа у различитим политичким околностима.
Проф. др Александар Растовић је говорио о британској спољнополитичкој перцепцији Русије у 19. веку, истичући појаву русофобије као важног елемента у обликовању британског става према Балкану и европским односима снага.
У наставку конференције излагали су и Кристина Николајевна Коршумова, која је у свом раду „Наградне повеље кнеза Милана Обреновића руским лекарима: поглед на хуманитарну делатност Руског друштва Црвеног крста“ посебну пажњу посветила улози руских медицинских мисија и начину на који су оне биле препознате и награђиване у Србији, затим др Сергеј Анатолијевич Кочуков, путем видео линка, који је у излагању „Српски ослободилачки рат 1876. и добровољачки покрет у руској провинцији“ анализирао обим и карактер руске подршке српском ратном напору кроз добровољачке формације и друштвене иницијативе у царској Русији, као и Ненад Савић, који је у раду „Анализа најзаступљенијих уџбеника основне школе на тему ратова 1876–1878“ указао на начин на који су ови историјски догађаји представљени у савременој наставној пракси и школским програмима.
Научној конференцији присуствовали су: испред Амбасаде Руске Федерације министар саветник Александар Конанихин, заменик директора Руског дома Вјачеслав Чарски, Наталија Коцева испред КСОРС-а, др Марио Калик и Горан Шимпрага испред Првог покрета за Србију, председник Српско-руског покрета Слободан Димитријевић, представници Покрета социјалиста, СУБНОР Србије и Бојевог братства, Милорад Вучелић, проф. др Нина Кршљанин и друге личности.
Д.О.
