Русија је заинтересована за опстанак Србије и може да јој гарантује безбедност, док би одрицање од Косова и Метохије значило нестанак Срба у цивилизацијским беспућима Европске уније, каже руски академик и политичар Сергеј Бабурин у ексклузивном интервјуу за телевизију РТ Балкан.
Ветеран рата у Авганистану и вишегодишњи посланик Државне Думе, Бабурин је један од најгласнијих критичара НАТО агресије на СР Југославију 1999. године и одличан познавалац прилика у региону.
“Не ради се о томе да Русији треба да Србија постане про-руска. Русији је важно да Србија остане српска”, каже Бабурин.
По њему, тренутно се води велика битка за будућност Србије, у којој би један од исхода био јачање националног идентитета уз помоћ Русије, а други губитак тог идентитета и културе и нестанак у пост-националном простору ЕУ.
Европске интеграције су можда почеле природно, али су се у неком тренутку претвориле у негативан процес “услед грешака секуларног просветитељства”, наводи Бабурин.
По њему, предаја таквој ЕУ значи одрицање од традиционалних духовних, моралних и библијских вредности, од националне историје и културе, јер у ЕУ нема места за Србе – али ни за Французе или Немце – већ само за “европљане”.
Њега лично опстанак ЕУ претерано не занима, јер Русија гледа на Брисел као на непријатеља, али Москви је и те како стало до опстанка европских народа, каже Бабурин. Зато Русија посвећује посебну пажњу односима са Србијом, Републиком Српском, и народима који се боре за своју будућност.
“Срби се боре, и због тога их волим, ценим и дубоко поштујем”, рекао је.
Бабурин инсистира да ЕУ данас није она Европа од које су Руси учили хиљаду година, а већ 500 година се труде да с њом буду пријатељи, јер се одриче својих хришћанских вредности.
“У такву Европу жуде да уђу многи Срби”, додаје Бабурин. “Али не каже се узалуд, кога Господ жели да казни, он му одузме разум”.
Одрицањем од Косова и Метохије зарад неких “европских могућности” Србија би се одрекла саме себе, инсистира руски академик.
Брисел тражи од Срба да се одрекну Косова и Метохије зато што је то срце Србије, осовина српске цивилизације, каже Бабурин. Они тиме хоће од Срба да направе европеиде, који би се утопили у европском простору и својом културом и традицијом не би представљали “претњу”.
“Алтернативе постоје”, каже Бабурин и наводи да би у БРИКС-у или Шангајској организацији за сарадњу (ШОС) Србија могла да буде пуноправни учесник а да притим сачува своју душу и културу.
“Убеђен сам да је данашња Русија способна да осигура безбедност и суверенитет Србије без обзира на то што немамо директне границе”, навео је Бабурин, наводећи као пример руски нуклеарни кишобран.
Свет више није какав је био 1999, подсећа Бабурин. Запад је данас подељен и нема више јединства ЕУ и САД, а и Русија је другачија него у време Јељцина, па су могућности за политички и економски маневар Србије много шире.
“Надам се да ће Србија те могућности користити. Русија је заинтересована за самосталност Србије”, закључио је саговорник РТ Балкан.
БРАТСТВО ексклузивно доноси цео текст интервјуа:
Рећи ћу оно што говорим и у Русији, а не само овде у Београду. По мом мишљењу, сада се води битка. Европска битка за Србију.
И не ради се о томе да је Русији потребно да Србија постане проруска. Не, Русији је важно да Србија остане српска. Да се испоштује принцип који спомиње председник Руске Федерације Владимир Путин, а који је уткан у концепт спољне политике Русије. Он се темељи на јачању националног идентитета народа.
У чему је опасност европских интеграција? Европске интеграције, које су почеле као природан процес уједињења народа – и то је требало поздравити – у неком тренутку су, услед грешака секуларног просветитељства, прерасле у негативан процес, те су цивилизацијске вредности Европе почеле да се губе. Можда се неко од вас сећа када се расправљало о нацрту Европског устава и… тај устав је пропао на референдумима у Француској и Белгији. Кључно питање је било: каква Европа треба да буде? Да ли треба да буде Европа нација или Европа региона? Уставом се одмах хтело да се од Европе направи Европа региона. Многи су се успротивили томе – моји пријатељи и у Француској, и у Немачкој, и у другим земљама, јер не сме се дозволити нестанак нација, нестанак народа са њиховим специфичним културно-историјским развојем.
И Србија у том погледу – она данас није освојена од Запада, она је Западом одвојена од Истока. И ту се намеће питање: шта радити? Многим мојим пријатељима, већ и у самој Србији, говоре: „Србија нема куд. Око ње су НАТО земље, око ње су земље Европске уније. И она ће се пре или касније предати Западу.“
Али шта значи „предати се Западу“? То значи одрећи се традиционалних духовно-моралних вредности.
То је оно што се данас дешава у Европи: одрећи се библијских вредности, љубави према Богу и љубави према ближњем; одрећи се своје историје и културе, и заборавити прошлост. Јер, за Европу морају да постоје само Европљани. Сви су Европљани. Нема Француза, Срба, Немаца. Сви су Европљани. Чему то може да води? Губитку људскости у свету.
Зато данас Русија, наравно, посвећује посебну пажњу односима са Србијом, односима са Републиком Српском, и уопште, односима са оним народима који се боре за своју будућност. Срби се боре – и због тога их волим, ценим и дубоко поштујем.
Како оцењујете ниво односа између Србије и Русије у условима санкција Европске уније? Знамо да Србија, са једне стране, тежи да постане чланица Европске уније, док са друге стране Србија се није придружила санкцијама које су уведене против Русије.
Рецимо то овако: Србија се није придружила свим санкцијама. Али, зар српске банке прихватају руске кредитне картице? Не. И то је такође део санкција за Русију. А то постоји у Србији. Зато не бих идеализовао ову ситуацију. Разумем тежину позиције у којој се налазе лидери Србије и Републике Српске, која је иначе у саставу Босне и Херцеговине. Али захвалан сам им што, упркос свему, максимално покушавају да заштите свој народ. На различите начине.
Ево, на пример, пре годину дана био сам позван на међународни правни форум о римском праву у Сарајеву. Тамо нисам успео да говорим, јер је моје излагање забранило руководство, а градоначелница Сарајева, која се у том тренутку налазила чак у Инсбруку, није била лења него је позвала и рекла да ће универзитету бити укинуто буџетско финансирање, уколико се Бабурин уопште појави на Сарајевском универзитету.
Када сам питао шта се дешава, рекли су ми: „Па ви се залажете за брак као заједницу мушкарца и жене. Ви се залажете за традиционалне вредности, подржавате православне Србе, уместо да будете толерантни према свима.“ Ја сам рекао: „Знате шта, а зар ви нисте знали за те моје ставове?“ А они кажу: „Знали смо, али нисмо очекивали да ће на ваше име бити тако бурна реакција америчког амбасадора.“
И после су ми моје српске колеге рекле: „Господине Бабурин, да, тридесет-четрдесет професора није чуло ваше излагање. Али то што вам је забрањено да говорите чула је цела Србија и цео Балкан.“
То је дало повод председнику Додику да се огласи саопштењем и уопште постави питање: има ли Босна и Херцеговина суверенитет, ако амерички амбасадор одлучује ко сме, а ко не сме да говори на Сарајевском универзитету.
Зато ништа није тако једноставно. Али, Русија цени то што је Србија једина европска земља која је задржала авио-саобраћај са Русијом, као и многе друге ствари које су за данашњу ситуацију и нашу сарадњу крајње важне.
Из Русије такође све чешће стижу упозорења да, због милитаризације Европе, интеграција, односно улазак у Европску унију, заправо значи и ступање у такозвани антируски фронт. Како се током ових последњих година променила реторика Москве према Европској унији, као и према земљама кандидатима?
Ја данас нисам ни на једној државној функцији у Русији. Зато могу да кажем оно што сматрам да је потребно, без усаглашавања са било ким.
И ево, желим да нагласим следеће. Недавно, говорећи на форуму словенских држава – то сам јавно рекао са говорнице. Ми смо крајње забринути због онога што се дешава у Европи. Притом, мени лично будућност Европске уније није битна, јер Европска унија данас наступа као непријатељ Русије. Непријатељ, а не једноставно сусед. Али није нам свеједно када је реч о будућности европских народа.
И у том погледу, Европска унија присиљава друге државе да се одрекну својих културно-историјских особености… Па, у целој Европској унији данас само Мађарска и Пољска покушавају да одбране своје религијске вредности. Оне одбијају да признају и изједначе истополне бракове са традиционалним браковима. Православна Грчка је прихватила ултиматум и урадила све онако како Савет Европе захтева. Али…
Знате, ја сам против тога да се кроз кључаоницу завирује у то ко са ким спава. То је приватни живот. Приватни живот мора бити заштићен од државног мешања. Али не треба се хвалисати својим сексуалним склоностима.
Када ме питају зашто сам и као посланик и као политичар иступао против геј парада у Москви, кажем: „Ја једноставно увек иступам против било каквог неморала.“ Било да је то геј парада или да мушкарци и жене желе јавно да демонстрирају своје сексуалне односе. Ја ћу бити против тога. Радите у свом будоару, у својој спаваћој соби шта год хоћете, али немојте се тиме хвалисати и немојте кварити морал следеће генерације.
У том погледу, ја сам за то да Србија савршено добро разуме да улазак у Европску унију није долазак у ону Европу од које смо учили хиљаду година. Русија је, ето, најмање 500 година покушавала да буде пријатељ са Европом. Да учи од Европе, јер смо високо ценили оне хришћанске вредности на којима је Европа градила своју културу. Али, данас се Европа одриче тих хришћанских вредности. Да не говорим о томе да ће ускоро постати муслиманска. То је избор Европљана. Можда ће се, када муслимани тамо постану већина, Европа сетити Курана и религијских традиција. Али то више неће бити европске традиције.
У такву Европу жуде да уђу и многи Срби. Знате, могу само да саосећам са њима. Али не каже се узалуд: „Кога Господ жели да казни, он му одузме разум.“ Зато треба добро, добро размислити. А алтернативе постоје. Постоје алтернативе и Европској унији. Тим пре што данас имамо глобалне међународне организације као што су Шангајска организација за сарадњу, као што је БРИКС. Где Србија може да буде пуноправни учесник, уз очување своје душе и своје културе.
Када говоримо о уласку у Европску унију, И, када је реч о Србији, ту постоји један специфичан услов за нас. То је такозвана нормализација односа са Приштином. По Вашем мишљењу, може ли Србија да уђе у Европску унију, али са Косовом и Метохијом у свом саставу? И шта мислите, зашто у Бриселу толико жарко желе да отму Косово од Србије?
Знате, ја сам толико руски човек да је за мене Косово и Метохија – срце Србије, осовина српске цивилизације. И зато су ми јасни они који би желели да оставе Србију без тог срца. То нису пријатељи, шта год они говорили Србији. То су људи који би од Срба желели да направе „европеиде“, који би се утопили у европском простору и који својом културом и традицијом више не би представљали претњу за све остале.
Зато је, по мом мишљењу, овај проблем тежак. Али је решив. Погледајте Кину. Колико деценија Кина не признаје независност Тајвана? Да, Тајван су заузели Американци, он се развија самостално, али Кинези су убеђени да ће се Тајван пре или касније вратити у састав Кине. За њих је важно да ни у души, ни у дипломатији не признају независност Тајвана.
За Србију – чим се одрекне Косова, отвориће јој се некакве европске могућности. Али притом се мора памтити да ће се Србија тиме одрећи и саме себе.
Сергеје Николајевичу, имамо такође пар питања у вези са Републиком Српском. Као што сви знамо, за Дан победе је у Русију, у Москву, допутовала и делегација из Бањалуке. Како оцењујете ниво подршке и ниво односа између Русије и Републике Српске данас?
У Москви се са огромним поштовањем односе и према Републици Српској, и према руководству те државе. Тако се десило да сам Републику Српску упознао у исто време када и Србију. Први пут сам 1994. године посетио и Србију, и Босну и Херцеговину. Био сам на Палама, и у Вуковару. Тада смо схватили ситуацију и у Српској Крајини и на Косову.
И могу једнозначно да кажем: рушење Југославије је, наравно, био стратешки план Запада у циљу уништења јединства Јужних Словена. И тај план су успели да остваре. То је био сан Немачке – да се Немачка простире од Северног до Јужног мора. И немачко признање самосталности и независности Словеније и Хрватске, чиме су прекршени сви принципи међународног права, наравно да је разорило Социјалистичку Федеративну Републику Југославију.
Данас одајем признање далековидости и мудрости Милорада Додика, који уме да пронађе баланс између односа са Сједињеним Америчким Државама и односа са Руском Федерацијом. Тако да то чак изазива и одређену љубомору у Београду. Ја ипак полазим од принципа да су Република Српска и Република Србија део једног истог, јединственог српског народа. И биће логично ако буду заједно.
Споменули сте Немачку. Као што знамо, Кристијан Шмит – како је недавно саопштено – одлази са места Високог представника. Ми знамо да он није легитимно постављен на то место. Али његов одлазак је сада актуализовао питање колико је уопште неопходна Канцеларија високог представника. Чини се да се Русија, Кина и САД слажу када је реч о тој канцеларији. На пример, Русија отворено говори да канцеларију треба укинути. САД, иако то не кажу директно, ипак су саопштиле да ће пуномоћје следећег Високог представника бити знатно смањено. Све то се разликује од става ЕУ и Лондона. Како Ви на све то гледате?
Савременик сам Дејтонског споразума, пажљиво сам пратио преговоре. Касније сам Слободану Милошевићу замерао због многих одлука на које је пристао у Дејтону.
Уосталом, било је грешака и у руководству Републике Српске, покушавао сам да убедим Радована Караџића, Момчила Крајишника и друге да пристану на компромис раније – да не чекају ту америчку интервенцију која је резултирала Дејтонским споразумом. Али, еуфорија победе у то време одиграла је погрешну улогу.
Данас могу да кажем да се моји ставови нису променили. Не сматрам Дејтонски споразум коначним решењем питања Босне. За Русију је јединство православаца и муслимана темељ руске државности. Иако код нас има много мање муслимана него православаца, ислам је постао друга државна религија у Русији још за време Катарине Велике. Убеђен сам да у Босни и Херцеговини православни Срби, муслимани и Хрвати могу да живе заједно.
Али Запад све то није рушио без разлога. Он није тек тако забијао клин између њих по националном критеријуму. Они не желе да дозволе да мир доведе до јединства републике. Ако се та линија настави, онда Република Српска може да буде принуђена да изађе из тог споразума. И поред тога што је у тај споразум унапред уграђена бомба у виду статуса Брчког, који сече Републику Српску напола.
Али каква год решења била, она зависе пре свега од народа, од народа Босне и Херцеговине и Републике Српске. А за нас, за руске православне људе којима и сам припадам, важно је само једно: да побеђују Срби који бране православље и своју националну културу.
Сергеје Николајевичу, Ви сте већ дуги низ година учесник у руско-српским односима. Много пута сте говорили у корист српског народа. Ви знате шта смо ми преживели и шта је Русија преживела. Посматрано из угла Вашег богатог искуства, како оцењујете еволуцију руско-српских односа? И може ли се рећи да је данашња Русија, у поређењу са оном из деведесетих, коначно у стању да пружи пуну подршку и Србији и Републици Српској када говоримо о суверенитету наших земаља?
У праву сте, времена се мењају. Русија се мења, а мења се и Србија. Не мењају се једино фундаментални принципи нашег јединства, који корене вуку из религијске, хришћанске традиције.
Убеђен сам да је данашња Русија способна да осигура безбедност и суверенитет Србије. Без обзира на то што немамо директне границе. Прво – нуклеарни кишобран Русије је велики и може да обухвати значајан део Европе. Друго, у време Јељцина спољна политика Русије била је оријентисана ка томе да се допадне Западу.
Данас је Запад расцепан. Европа је једно, Америка је нешто сасвим друго. Јединства Европе и Сједнињених Држава више неће бити. Европљани то осећају и, по мом мишљењу, праве огромне глупости када настављају да бране интересе који нису европски, већ раде оно што им говоре Сједињене Америчке Државе. Управо су Американци увукли Европу у конфликт са Русијом у Украјини. Управо Американци покушавају да глуме светског судију, док истовремено потпаљују сам тај конфликт.
Али данас је Русија, на срећу, другачија. Данас више не може да дође до онаквог повлачења какво су допустили Јељцин и Черномирдин, вршећи притисак на Милошевића и приморавајући га да капитулира пред НАТО-ом. Зато су могућности за политички и економски маневар Србије данас много шире него пре 20 година.
Надам се да ће Србија те могућности користити. Русија је заинтересована за самосталност Србије, а тада ће, уверен сам, јачати и безбедност целе Европе. Ето шта поједини политичари у Бриселу не желе да схвате: да су словенски народи – данас подељени између Запада и Истока – главни механизам европске стабилности, јер ће, обнављајући међусобно разумевање, поново зашити ова два покидана дела Европе. Тако да, полажем велике наде у то да ће Србија, ослањајући се на историју и културу, помоћи и Европљанима да превазиђу заблуде и грешке, да боље разумеју Русију, као што ће помоћи и Русији да боље разуме европске, западне народе.
Мина Миланко
