БРАТСТВО доноси цео текст иступања сталног представника Василија Небензје на седници Савета безбедности УН о ситуацији у Босни и Херцеговини, одржаној 12. маја 2026.
Господине председавајући,
Поздрављамо учешће на данашњој седници председника Председништва Босне и Херцеговине Дениса Бећировића.
Ситуација у БиХ с правом остаје под будним надзором Савета безбедности УН, пре свега у контексту спровођења Општег оквирног мировног споразума, одобреног Резолуцијом 1031 Савета безбедности УН. У земљи настављају да се продубљују озбиљне међуетничке противречности.
У основи тих кризних појава је неразумна и ризична политика западних земаља усмерена на поткопавање децентрализоване архитектуре земље, утврђене у Дејтону, која подразумева равноправност три конститутивна народа и два ентитета са широким уставним овлашћењима.
Посебно приметна је постала изразито деструктивна умешаност у босанске послаове Берлина, Лондона и бриселске бирократије, који, помоћу уцена и отворених претњи, намећу Босни и Херцеговини решења супротна њеним интересима. На делу је настојање да се по сваку цену очува у својим рукама спољње управљање сувереном БиХ. Зарад својих себичних циљева, Запад без оклевања жртвује вишегодишње међународне напоре за стабилизацију у постконфликтном решавању.
Предузимају се упорни покушаји да се дејтонски постулати које је одобрио Савет безбедности УН замене евроатлантским псеудо-вредностима, и да се под изговором такозваног грађанског унитаристичког концепта народи БиХ лише националног идентитета, колективних права и полуга за супротстављање западној неоколонијалној експанзији.
У суштини, рукама оних који су некада деловали као гаранти Дејтона и обавезали се да олакшају спровођење Мировног споразума, руши се крхка равнотежа интереса босанскохерцеговачких страна. Вапијући карактер су добила кршења принципа доношења одлука на националном нивоу путем консензуса, а на основу компромиса између Бошњака, Срба и Хрвата.
Све ово има изразито негативан утицај не само на унутрашњу политичку ситуацију у земљи, већ и на атмосферу добросуседства на Западном Балкану у целини. Изразито заборавне, желимо да подсетимо да је још почетком 1990-их, управо западно подстицање појединих босанскохерцеговачких политичара на једностране акције и демонстративно игнорисање мишљења Срба који су бранили територијални интегритет Југославије послужило као окидач за избијање грађанског рата у Босни и Херцеговини.
Нажалост, овакав однос према Србима траје до данас. Добар пример за то је задржавање у притворској јединици УН у Хагу босанско-српског генерала Ратка Младића, који је на самрти. Потпуно су нам неразумљиви разлози због којих српски генерал не може да буде превремено ослобођен из хуманитарних разлога, или бар пребачен у Србију на лечење и одслужење остатка казне. Позивамо Механизам да коначно донесе такву одлуку. То ће ублажити његове невиђене патње због кршења основних права загарантованих уговорима о људским правима, Правилима Нелсона Манделе, релевантним резолуцијама Савета безбедности УН и Правилима поступка и доказивања Механизма. У случају развоја догађаја по сценарију негативном по Младића, одговорност ће у потпуности пасти на Механизам, који је одавно постао атавизам и који мора бити што пре затворен.
Други вапијући случај је ситуација око Радована Караџића. Британске власти су му, уз прећутно одобрење Механизма, створиле нехумане затворске услове. Друштвене организације то сматрају „физичким и психолошким терором“ од стране Лондона.
Позивамо чланове Савета да имају ова два питања на уму, посебно када слушају високопарне изјаве својих западних колега о хуманизму и императиву поштовања људских права.
Господине председавајући,
И до данас, главни извор нестабилности у Босни и Херцеговини остаје Канцеларија високог представника (OHR), која се од међународног посредника позваног према Анексу 10 Дејтонског споразума да олакша спровођење цивилних аспеката Мировног споразума трансформисала у инструмент Запада, који му омогућава да се практично неограничено меша у унутрашње послове БиХ. Да би оправдала потребу очувања спољног протектората над земљом, OHR врши правно насиље над сувереном земљом и намерно провоцира унутрашње политичке турбуленције.
Апотеоза тога било је незаконито „именовање“ на ту функцију пензионисаног немачког политичара Кристијана Шмита на ту функцију – кршењем процедура и међународне праксе, заобилазећи одлуку Савета безбедности УН. То је довело до потпуног губитка легитимитета OHR и јасно показало жељу западних земаља да „приватизују“ процес босанског решавања искључивањем оних који се не слажу са њиховим приступима и да створе алтернативне Савету безбедности УН формате надзора ситуације у БиХ од стране у духу озлоглашеног „поретка заснованог на правилима“.
Господин Шмит, уз подршку оних чије говоре данас слушамо у овој сали, опет и опет лицемерно покушава да пребаци одговорност за последице својих дестабилизујућих акција на Републику Српску, окривљујући за све смртне грехе Србе и њихове вође, који теже да воде патриотску линију, независну од спољњег диктата, у оквиру Дејтоном гарантоване широке аутономије босанско-српског ентитета.
Господине председавајући,
Захтевамо да западне земље прекину мешање у унутрашње ствари Босне и Херцеговине. Инсистирамо на неодложном затварању OHR. То је прворазредни корак ка стабилизацији ситуације у Босни и Херцеговини. За народе БиХ одавно је дошло време да стекну истински суверенитет и независност и да сами одређују своју будућност. Решења проблема и противречности морају се пронаћи кроз широк, заснован на узајамном уважавању дијалог међу самим босанским странама, на основу Дејтонског мировног споразума. Недавну најаву господина Шмита да нас неће више почаствовати својим присуством разматрамо управо у том кључу. Међутим, проблеми које је он створио, нажалост, мораће се исправити.
У том контексту, примећујемо доследан став босанских Срба у одбрани дејтонске архитектуре и њених децентрализованих темеља. Бањалука је више пута предлагала рационалне иницијативе за успостављање унутарбосанског дијалога, које се, на подстицај западних земаља, торпедују. Све се то јасно огледа у извештају Владе Републике Српске о ситуацији у БиХ. Позивамо чланице Савета безбедности да се пажљиво упознају са тим документом.
Уверени смо да Дејтон остаје безалтернативна основа за постконфликтно решавање у БиХ. Трајно међуетничко помирење може се достићи само у оквиру дејтонског међународног права. Добро осмишљен систем контрола и равнотеже, узимајући у обзир интересе све три босанске стране, остаје једина реална основа за њихов мирни суживот и недискриминаторни, равноправни статус унутар једне државе. Сваки покушај искривљавања дејтонских принципа имаће катастрофалне последице по БиХ и цео регион Западног Балкана.
Русија је, са своје стране, у својству једне од држава гаранта Дејтона, спремна да се конструктивно ангажује како би се обезбедило истинско постконфликтно решење у БиХ.
Хвала на пажњи.
