Поводом Дана сећања и туге и 85. годишњице напада фашистичке Немачке на Совјетски Савез у Руском дому у Београду приређен је концерт „Чекај ме и ја ћу сигурно доћи“ посвећен војницима и цивилима страдалим у Великом отаџбинском рату.
Музичари из Русије, Србије и Белорусије извели су композиције из култних филмова о Великом отаџбинском рату („Седамнаест тренутака пролећа“, „Белоруска железничка станица“, „Батаљони траже ватру“, „Хроника обрушавајућег бомбардера“, „Проверено — мина нема“ и други), као и песме легенди музичке сцене 20. века — Ане Герман, Људмиле Зикине, Марка Бернеса, Булата Окуџаве и Виктора Цоја, које су постале део културног кода наших народа.
Музика и стихови који заувек чувају сећање на подвиг херојске генерације победника и на милионе наших људи чије је животе однео рат.
Једна за другом, ређале су се музичке композиције и стихови у извођењу вокалних солиста Дарје Исаковић, Марије Чижикове, Симониде Станковић и Вјачеслава Чарског уз пратњу виртоуза на хармоници Алексеја Микитенка и клавирских дирки Војислава Перунице. Песмом је опеван и славом овенчан подвиг херојске генерације победника, као и жртва милиона совјетских војника и цивила чије је животе однео рат.
На данашњи дан пре 85 година, 22. јуна 1941. године снаге нацистичке Немачке и њених савезника покренуле су операцију „Барбароса“, највећу војну инвазију у историји, напавши Совјетски Савез дуж фронта дугог хиљадама километара. Велики отаџбински рат трајао је 1.418 дана и окончан је победом СССР-а над нацистичком Немачком 9. маја 1945. године.
Датум напада нацистичке Немачке сматра се једним од најтрагичнијих у руској историји, јер је означио почетак рата који је однео десетине милиона живота и оставио дубок траг у колективном сећању народа бившег СССР-а.
У Русији се Дан сећања и жалости обележава широм земље минутима ћутања, полагањем венаца, комеморацијама и паљењем 1.418 свећа које симболизују број дана које је СССР провео у рату са нацистичком Немачком, у знак сећања на погинуле војнике и цивиле.
