УВОДНИ ДЕО – о значају Чароте и његовог наслеђа
У Београду су се данас окупили научници из Србије, Белорусије и региона на међународној научној конференцији „Живот и дело Ивана Чароте“, посвећеној академику, књижевном историчару, преводиоцу и једном од најзначајнијих познавалаца српско-белоруских културних односа.
Конференција је одржана у Институту за политичке студије.
Скуп је окупио научнике, професоре, дипломате и културне посленике из више земаља, који су говорили о научном, књижевном и културном наслеђу Ивана Чароте, као и о његовом немерљивом доприносу развоју сарадње Србије и Белорусије и утемељењу белоруско-српских научних и културних веза.
Конференцију је отворио директор Института за политичке студије др Миша Стојадиновић, а учесницима су се обратили саветник Амбасаде Републике Белорусије у Србији Павел Миронов, у име амбасадора Републике Белорусије у Србији Сергеја Малиновског, амбасадор Републике Белорусије у Азербејџану Владимир Чушев и председник Програмског одбора конференције др Зоран Милошевић.
Павел Миронов је у свом обраћању говорио о значају наслеђа Ивана Чароте за развој српско-белоруских културних односа, истичући да је својим радом изградио чврсте мостове између два народа. Посебно је нагласио Чаротину скромност, посвећеност и мукотрпан рад који је трајао до последњих дана његовог живота, оценивши да такво прегалаштво заслужује најдубље поштовање.
Владимир Чушев, бивши амбасадор Белорусије у Србији и дугогодишњи пријатељ Ивана Чароте, говорио је о њему као истинском патриоти, прегаоцу и пиониру српско-белоруских односа, чији је рад био утемељен на снажној духовној основи и православној вери. Он је поделио бројна искуства из сарадње са Чаротом, детаљно представио његов животни пут и научни рад, као и значај који је имао за Србију, њену културу и духовни простор.
Председник Програмског одбора конференције др Зоран Милошевић говорио је о духу и неисцрпној енергији Ивана Чароте, истичући његову дубоку веру у Христа и љубав према Србији, православном свету и словенском јединству. Осврнуо се на основне тезе српско-белоруских односа које је Чарота развијао кроз свој научни и друштвени рад, као и на његова бројна истраживања. Милошевић је посебно указао на Чаротино схватање светости Словена и потребу да се и данас следи пут духовног и културног заједништва, нагласивши колико је Чарота био далековид у својим проценама и погледима на будућност словенских народа.
ПРВИ ПАНЕЛ – о подвигу и светости у православљу и о нацистичком антиславизму
У оквиру првог дела програма представљен је зборник радова „Подвиг и светост у православљу“, објављен у сарадњи Института за политичке студије и Минске духовне академије. О овом издању говорио је приређивач зборника др Марио Калик.
Идеолошки корени нацистичког геноцида над Словенима били су у фокусу излагања др Марија Калика. Излагање је било посвећено немачком антиславизму као једном од кључних идеолошких корена нацистичког геноцида над Белорусима и другим словенским народима у Другом светском рату. Калик је указао да је у западној историографији страдање Словена често потиснуто у други план у односу на Холокауст, иако су милиони Руса, Белоруса и припадника других словенских народа били жртве систематске политике истребљења.
Према његовим наводима, нацистички антиславизам није настао са Хитлером, већ представља наставак вишевековне германске традиције непријатељства према Словенима. Нацистичка идеологија Словене је представљала као „нижу расу“ и „подљуде“, чиме је створено идеолошко оправдање за њихово покоравање, протеривање и уништавање. Посебно је анализирао концепте „животног простора“ (Lebensraum) и „продора на Исток“ (Drang nach Osten), који су представљали темељ немачке експанзионистичке политике и рата против Совјетског Савеза.
Калик је подсетио да је Белорусија била једна од највећих жртава нацистичке окупације. Током рата уништене су хиљаде села и стотине градова, а живот је изгубио сваки трећи становник те земље. Према његовим речима, нацистички планови предвиђали су масовно исељавање, германизацију и физичко уништење великог дела словенског становништва.
Посебан део излагања био је посвећен прогону Православне цркве у Белорусији. Нацисти су уништавали храмове, прогонили свештенство и настојали да верски живот ставе под своју контролу, док је велики део православног свештенства остао веран Московској патријаршији и пружао подршку покрету отпора.
У закључку, Калик је оценио да је нацистички геноцид над Словенима недовољно истражен и да је неопходно посветити више пажње страдању словенских народа у Другом светском рату. Према његовом ставу, поред Холокауста, постојао је и масовни геноцид над Словенима, чије жртве и данас заслужују пуно историјско признање, достојно сећање и место у колективном памћењу европских народа.
Говорећи о идеолошким коренима нацистичке политике, др Калик је указао да разумевање антиславизма представља важан предуслов за потпуније сагледавање размера злочина почињених над словенским народима током Другог светског рата.
Потом је др Саша Јашин представио своја најновија историографска издања, књиге „Срби и аристократија на територији данашње Румуније“ и „Архијереји Темишварске епархије“. Говорећи о овим делима, Јашин је указао на значај проучавања српске историјске и духовне баштине на просторима данашње Румуније, као и на улогу српског племства и православне јерархије у очувању националног и верског идентитета српског народа северно од Дунава.
ПЛЕНАРНИ ДЕО – о различитим аспектима научног, културног и друштвеног деловања Ивана Чароте
Током пленарног заседања конференције разматрани су различити аспекти научног, културног и друштвеног деловања Ивана Чароте, једног од најзначајнијих белоруских слависта, преводилаца и познавалаца српске културе. О његовом месту у белоруској и словенској култури говорили су др Александра Савић, др Зоран Милошевић и мср Дајана Лазаревић, указујући на вишедеценијски допринос који је Чарота дао проучавању словенских народа, православне духовности и развоју културних и научних веза између Србије и Белорусије.
Посебну пажњу привукло је излагање мср Дајане Лазаревић, једног од организатора конференције, која је говорила о научном наслеђу Ивана Чароте и значају његовог рада за савремену славистику. Она је истакла да је Чарота оставио дубок траг не само као универзитетски професор и истраживач, већ и као неуморни прегалац на пољу међусловенске сарадње, чији је рад допринео бољем међусобном разумевању словенских народа. Према њеним речима, његова библиографија, бројни научни радови, преводи и јавни наступи представљају драгоцену основу за будућа истраживања српско-белоруских културних односа.
Лазаревићева је нагласила да је Иван Чарота својим научним и јавним деловањем успео да изгради трајне мостове између српске и белоруске културе, промовишући српску књижевност, историју и духовно наслеђе у Белорусији и ширем словенском свету. Она је указала и на његову посвећеност очувању православних вредности, као и на чињеницу да је његов рад превазилазио оквире академске заједнице, добијајући значајну културну и друштвену димензију. Закључено је да дело Ивана Чароте представља трајно сведочанство о снази словенске узајамности и важности научног дијалога у очувању заједничког културног наслеђа.
О словенофилству Ивана Чароте говорио је др Зоран Милошевић, који је истакао да је реч о аутору чије је дело по својој природи дубоко интердисциплинарно и од изузетне вредности за разумевање словенског света. Према његовим речима, Чарота је припадао ретком кругу научника чији се интелект није дао завести пролазним идеолошким паролама и политичким модама, због чега његово дело задржава трајну научну и културну вредност.
Милошевић је нагласио да је Чаротин однос према Србима био прожет искреном љубављу и дубоким разумевањем српске историје, културе и духовности. Управо су та блискост и посвећеност словенском јединству представљале једно од основних обележја његовог словенофилства. Према његовом тумачењу, Чарота је словенофилство схватао не као политички пројекат, већ као културну и духовну заједницу народа повезаних заједничким историјским искуством, језичком сродношћу и православном традицијом. Због тога су његова тумачења словенске прошлости и садашњости била надахнута, али истовремено заснована на озбиљним научним аргументима и истраживањима.
У излагању је указано и на повезаност Чаротиних погледа са личношћу и делом архимандрита Михаила Козачинског (1699–1755), једне од значајних личности у историји српско-источнословенских духовних и културних веза. Милошевић је оценио да је Чарота препознавао Козачинског као симбол историјског прожимања српске и источнословенске традиције, што је представљало један од важних темеља његовог разумевања словенске узајамности.
Посебан део излагања био је посвећен Чаротиној књизи „Од србофилије до Белосрбина“, као и самом појму Белосрба. Милошевић је указао да је Чарота кроз анализу овог феномена настојао да покаже дубоке историјске, културне и духовне везе између Срба и Белоруса, као и специфичан начин на који су се ти односи обликовали током векова. Он је нагласио да је Чарота идентитет посматрао као динамичну категорију, настојећи да укаже на бројне додирне тачке и сличности које повезују два народа.
Говорећи о савременим српско-белоруским односима, Милошевић је оценио да су неистраженост и недовољно познавање Белорусије једни од главних проблема који успоравају развој сарадње. Он је указао на чињеницу да се релативно мали број научника у Србији систематски бави Белорусијом и српско-белоруским односима, због чега је рад Ивана Чароте од посебног значаја.
Према његовим речима, управо је Чарота својим истраживањима, преводима и јавним деловањем допринео превазилажењу тог незнања, остављајући драгоцено наслеђе будућим генерацијама истраживача.
У наставку рада конференције учесници су представили своје научне радове посвећене књижевном, преводилачком и научном наслеђу Ивана Чароте, са посебним освртом на његово интересовање за дечју књижевност, белоруски фолклор, историју и културу, као и на његову улогу у развоју међународне научне сарадње. Указано је да је Чарота својим радом значајно допринео афирмацији белоруске културе у ширем словенском и европском контексту.
Посебна пажња посвећена је зборнику радова о Ивану Чароти, чији су садржај, ауторски доприноси и научни значај представљени као важан подстицај за даље продубљивање белоруско-српских академских и културних односа. Истакнуто је да ова публикација представља значајан научни допринос систематизацији и даљем проучавању Чаротиног дела.
Учесници конференције оценили су да дело Ивана Чароте остаје трајан мост између српског и белоруског народа, као и значајан допринос словенским студијама, културној сарадњи и очувању заједничког духовног наслеђа.
Током конференције извршена је свечана додела сертификата и захвалница учесницима, након чега је организовано заједничко фотографисање као завршни чин скупа.
Конференцији су присуствовали представници Министарства културе, Министарства просвете, као и представник Амбасаде Руске Федерације у Београду саветник Михаил Генералов што је додатно потврдило значај скупа и његов међународни карактер.
Душан Опачић
