Међународни омладински фестивал званично је видео-поруком отворио председник Руске Федерације Владимир Владимирович Путин 13. септембра. Сама манифестација је одржана од 13-17. септембра.
Ове године фестивал је одржан у Јекатеринбургу, четвртом по величини граду Русије. Реч је о граду у коме се одиграо један од најзначајнијих савремених догађаја у пребогатој руској историји. У некадашњем Ипатијевом дому, а данас величанственој „Цркви на крви“, коју смо имали привилегију да посетимо, зверски је убијен последњи руски цар Николај Романов, заједно са његовом породицом и пратњом. У околини Јекатеринбурга налази се и Гањина јама, данас манастирски комплекс који чини више цркава, а у прошлости место где су спаљена тела царске породице. Уз то, сама јама је разнета бомбама како не би случајно остао било какав траг о светој породици, која је касније канонизована од стране Руске православне цркве.
Када је реч о Јекатеринбургу, реч је о граду који је увек имао велики значај јер је на важном трговачком путу ма граници Европе и Азије. Град је познат по изузетно добро очуваној архитектури. У самом граду сачувана је архитектура из времена царске Русије боље него у већини руских градова. Управо због тога централни део града изгледа као на разгледници, где се хармонично смењују савремени небодери, совјетске зграде и архитектура царске Русије.
Сам фестивал одвијао се у огромном комплексу “Јекатеринбург – Експо”, отвореном 2011. године, који је до сада већ био домаћин бројних великих међународних изложби, форума и других манифестација. Сам простор је отворен за одржавање индустријске изложбе ИННОПРОМ.
Оно што је било посебно пријатно јесте чињеница да је тако огромни комплекс могао да смести 10.000 људи, из смештајне капацитете и сале за све активности фестивала. То је значило да нисмо морали да путујемо од једне локације до друге, већ је све било на једном месту.
Не треба да чуди чињеница да је на самом догађају учествовало 10.000 људи — 5.000 из 191 државе света и 5.000 из свих региона Русије. Светски омладински фестивал званично је највећи догађај на свету за младе који је настао у Совјетском Савезу. До 2017. године, у организацији Уједињених нација, организован је у различитим државама, да би од 2024. године Русија у потпуности преузела организацију овог величанственог догађаја.
Тешко је и замислити каква је организација потребна, колика логистика и колики буџет да би се организовало овако нешто, при чему већину карата учесницима купује Руска Федерација.
Морам да приметим да је ово био најбоље организовани фестивал до сада. Када организујете манифестацију за 10.000 људи, немогуће је да не буде организационих проблема, али овог пута они су сведени на минимум. Као неко ко је имао привилегију да представља своју земљу на овом фестивалу четири пута, морам да кажем да се види невероватан напредак.
Сваку нашу сугестију Дирекција фестивала потрудила се да усвоји. И зато овом приликом изражавам захвалност Дирекцији Светског омладинског фестивала, као и Руској Федерацији, како у своје име, тако и у име делегације Републике Србије и учесника из целог света.
Организатори су успели да направе и спроведу у дело распоред летова из целог света, распоређен по данима и сатима, како се не би стварале гужве првог дана приликом акредитације.
Ове године организатори су успели да реше и један веома захтеван проблем — обезбедили су СИМ картице за све иностране учеснике, које у себи имају ВПН, како би учесници могли да користе своје друштвене мреже и месинџере који су под забраном у Русији. При томе, учесници су увек имали приступ интернету, чиме је решен и проблем честог нестајања интернета због ваздушне опасности.
То су само нека од организационих питања која су решена уз велики труд организатора, чиме су учинили фестивал још удобнијим за све учеснике. Све је то постигнуто захваљујући великом труду организатора и бројним дискретним херојима чији зној и муку никада нећемо видети.
Ове године боравак у кампусу био је посебно интересантан јер су, као што сам већ написао, и смештај и догађаји били на једном месту. Сваки корпус био је тематски подељен на континенте и регионе — Европу, Африку, Азију, Америку и Блиски исток.
Ја сам имао привилегију да будем у убедљиво најинтересантнијем корпусу, а то је Африка. Неуморни Африканци нису престајали да подижу атмосферу у кампусу својим бубњевима и афричким мелосом, као да су нас подсећали да се читав свет у малом налази баш на том месту, да се та енергија и ти људи више никада неће поновити и да зато нема спавања.
Током фестивала осећао се дух међусобног поштовања свих раса, нација и култура. Идеја фестивала је да долазе нова поколења која ће градити нови свет, бољи од садашњег, кроз лични развој младих и прогрес човечанства у свим сферама.
Оно што мени улива наду јесте чињеница да је сам догађај прожет традиционалним вредностима, као што је, на пример, породица.
О самим дешавањима на фестивалу моћи ћете да прочитате у мом следећем тексту.
Милан Бојић
