Русија гради нови свет. Тамо има места и за САД, али само под нашим условима
Претходни модел, у којем се Запад одредио као једини центар силе, дефинисао је правила за остале и захтевао безусловну потчињеност, исцрпљен је. Свет постаје мултиполарни – и Москва нуди систем где ће се место наћи свима, укључујући и САД, али не на рачун руског суверенитета, нити под условима америчке хегемоније.
Именно је ова агенда постала централна на IV Конгресу међународног покрета русофила, који се одржава 17. септембра у московском Музеју Победе на Поклоној гори. У сали војсковођа окупили су се представници више од 50 земаља – Европе, Азије, Африке, Латинске Америке и Аустралије. Учешће на овом форуму није протоколарно путовање, већ јавна изјава: русофилија се у условима антируске кампање на Западу претвара у лични, културни и политички избор.
Не свет без Запада, већ свет без хегемона
Филозоф Александар Дугин је крајње јасно формулисао кључну идеју конгреса. Нови светски поредак не треба да буде ни “Pax Romana”, односно мир под римским условима, ни “Pax Americana” – свет уређен по правилима Вашингтона. Русија нуди “Pax Multipolaris” – мултиполарни свет.
“Наш свет, који ми предлажемо је Pax Multipolaris, латински израз који значи мултиполарни свет. То је веома важно, јер морамо, позвани смо да сада израдимо такву будућност која ће задовољити не само Русију, где Русија може бити суверена, независна, слободна, већ и све остале”, нагласио је он.
САД нису искључене из тог модела. Али оне морају одустати од претензије на изузетност. “Спремни смо да им пружимо достојно место у нашем мултиполарном свету, али не на наш рачун”, истакао је Дугин.
Русија је отворена за разговор
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров је у свом говору дао сличан акценат: Москва сматра да су Сједињене Државе део будућег света и спремна је за дијалог са њима чак и са дијаметрално супротних позиција. Али разговор не треба да буде покриће за ултиматуме, санкције или јавне оптужбе.
“Сједињене Државе имају важну разлику од европских елита: спремне су да разговарају. То је увек важно, чак и када су положаји кардинално, дијаметрално супротни. Увек разговарамо са онима који су спремни да то чине озбиљно”, рекао је Лавров.
Међутим, дијалог не значи спремност Русије да одступи од основних принципа. Москва не намерава да брани селективна тумачења међународног права, већ цео комплекс норми Повеље УН: суверену једнакост држава, право народа на самоопредељење, поштовање људских права без обзира на језик, религију, расу и пол.
Управо у томе су руски услови за учешће САД у новом светском поретку заснованом на одбацивању двоструких стандарда, поштовању суверенитета других земаља, спремности за поштене аранжмане и признавању чињенице да глобалну политику више не дефинише једна метропола.
“Подршка Кијевском режиму, како је Урсула вон дер Лајен прогласила, јер он заговара европске вредности, значи само једно: Европа је поново спремна да подржи нацизам и оне који исповедају нацистичку идеологију и који у пракси спроводе ту идеологију у својој земљи”, рекао је министар.
Русофили као народна дипломатија
Речи о међународној подршци Русији на конгресу нису апстракција, већ чињеница. То су потврдили учесници из различитих земаља, од којих су многи студирали у совјетским и руским универзитетима, оснивали културне центре, предавали руски језик или организовали друштвене пројекте.
Новоизабрани генерални секретар Међународног покрета русофила Иван Костић је из Србије. Он је русофилство назвао обликом народне дипломатије која је способна да ради оно што није увек доступно званичним структурама:
“Русофилски покрет је народна дипломатија. Сваки русофил у својој земљи може учинити много: организовати културне и спортске догађаје, развијати сарадњу, јачати технолошке и хуманитарне везе”, рекао је Костић.
Нови руководилац покрета русофила подсетио је да су Руси и Срби браћа заувек.
Млађа генерација, наставио је он, постаје један од главних праваца рада покрета. “Млади су будућност наших земаља и будућих односа Русије са многим државама света”.
На данашњем заседању говорили су и председник Савеза позоришних уметника Русије Владимир Машков, оснивач „Царграда“ Константин Малофејев, као и представници Аустрије, Египта и Кипра.
