У Међународном омладинском клубу Рагуза Хаб у Београду предавање је одржао проф. др Марк Љвович Ентин, руски дипломата (ранији амбасадор у Луксембургу) и истакнути руски стручњак за европско и интеграционо право. Предавање је било на тему: „Политика и право Евроазијског економског савеза: два модела европских и евроазијских интеграција“.
Ентин, шеф Катедре за европско право Московског државног универзитета за међународне односе (МГИМО), говорио је о политичким и правним основама Евроазијског економског савеза, његовом начину функционисања и месту које заузима у савременим процесима међународног и регионалног повезивања.
Предавање је, међутим, обухватило знатно шири круг тема, међу којима су били суверенитет, међународно право, односи великих и малих држава, различити модели интеграција, као и развој нових облика економске и политичке сарадње.
Ентин је посебно указао на значај међународног права за државе које, за разлику од великих сила, немају исту економску и политичку снагу. У том контексту говорило се о принципу суверене једнакости држава и значају правила међународног права као оквира у којем државе настоје да заштите своје интересе.
Питање суверенитета повезано је и са самим процесима интеграција. Укључивање у регионалне и међународне структуре подразумева одређене заједничке механизме и обавезе, али различити модели интеграције остављају и различит простор за самостално деловање држава.
У том смислу, посебна пажња током предавања била је посвећена сличностима и разликама између европског и евроазијског модела интеграција. Ентин је говорио о томе да Евроазијски економски савез није настао са циљем да једноставно преслика институционални модел Европске уније, већ да представља специфичан оквир за економско повезивање својих чланица.
Поред економске интеграције, у излагању су поменуте и области попут безбедности и борбе против тероризма, као примери питања у којима државе могу да развијају сарадњу на основу заједничких интереса.
Једна од важних тема била је и могућност различитих нивоа међународне сарадње. Према Ентиновом тумачењу, савремени интеграциони процеси не морају увек да подразумевају пуноправно чланство и потпуно институционално усклађивање. Државе могу да се повезују у конкретним областима, кроз појединачне пројекте и програме, а да притом не преузму све обавезе које произлазе из највишег степена интеграције.
Као пример таквог приступа издвојен је БРИКС, који је у односу на класичне интеграционе организације специфичан по флексибилнијој структури сарадње. Говорило се о различитим начинима на које државе могу да буду укључене у активности БРИКС, од учешћа на састанцима и тематским скуповима до конкретних економских, научних и других пројеката.
У том контексту поменута је и Индија, која је пре пуноправног чланства постепено развијала сарадњу кроз различите формате. Као пример области у којима је могуће успостављати конкретне облике међународне сарадње наведене су нуклеарна енергија, истраживање свемира и здравство.
Овакав приступ отвара могућност да државе са различитим политичким системима и економским интересима сарађују тамо где постоји заједнички интерес, без неопходности да у свим областима имају исте приоритете.
Од билатералних односа ка мрежи међународне сарадње
Говорећи о савременим међународним односима, Ентин се осврнуо и на промену начина на који државе граде партнерства.
Билатерални односи и даље представљају важан део међународне политике, али се они све више укрштају са мултилатералним форматима. Државе истовремено учествују у различитим регионалним и глобалним организацијама, па се њихови економски, политички и безбедносни интереси остварују кроз више различитих канала.
Као пример такве сложене структуре наведена је Јужна Африка, која истовремено учествује у различитим афричким и ширим међународним форматима сарадње.
Према Ентиновом излагању, економско повезивање има и практичну страну. Што су економије и тржишта више упућени једни на друге, то је већи интерес да државе заједнички решавају питања која могу да утичу на све учеснике.
У том контексту било је речи и о развоју институција БРИКС, укључујући Нову развојну банку, као и о настојањима да се створе нови механизми за финансијску и економску сарадњу.
Платни системи и националне валуте
Једна од конкретнијих тема била је будућност међусобне трговине држава које желе да смање зависност од традиционалних финансијских механизама.
Ентин је говорио о могућностима већег коришћења националних валута, али и о проблемима које такав процес носи. Различите валуте, национални платни системи и регулаторни оквири чине прекограничне трансакције сложенијим, због чега је један од изазова да се развију механизми који би омогућили брже и једноставније плаћање.
У том контексту разматран је и развој дигиталних облика плаћања и нових финансијских инструмената.
Као илустрација промена у глобалним економским односима поменуто је преусмеравање дела руске спољне трговине након увођења санкција, односно јачање економских веза са азијским и другим тржиштима.
Овај процес, како је указано, показује да промене у политичким односима могу истовремено да доведу и до промена у правцима кретања робе, капитала и финансијских токова.
БРИКС и питање различитих интереса
У разговору о БРИКС посебно је издвојено питање како у једном формату ускладити интересе већег броја држава.
Чланице и партнери овог формата имају различите економске структуре, регионалне приоритете и политичке системе, па је један од изазова проналажење области у којима постоји довољно заједничког интереса за конкретну сарадњу.
Управо зато се БРИКС, како је објашњено, развија кроз више различитих нивоа и формата, а не као организација у којој све државе морају да буду институционално уједначене.
У ширем контексту било је речи и о Шангајској организацији за сарадњу, као још једном формату кроз који се развија сарадња великог броја држава евроазијског простора.
Посебно место имало је и питање односа Европске уније и Евроазијског економског савеза, као и могућности и ограничења сарадње између различитих интеграционих структура.
Значај теме за Србију
Иако је централна тема био Евроазијски економски савез, излагање је отворило и питања од значаја за земље које се налазе у сложеном систему различитих регионалних и међународних односа.
У том смислу говорило се и о потреби да земље попут Србије прате различите моделе међународне сарадње и могућности које они пружају.
Пажња није била усмерена само на питање формалног чланства у одређеним организацијама, већ и на различите облике практичне сарадње, од економије и финансија до науке, технологије и других области.
Предавање је тако отворило и ширу тему о томе како се мења међународни систем и да ли ће будући облици сарадње све више почивати на флексибилним мрежама различитих организација и пројеката, уместо на једном јединственом моделу интеграције.
О међународном праву говорио је и проф. др Бранко Ракић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, који је био један од излагача.
На почетку скупа присутнима се обратио директор Рагуза Хаба Владан Грбовић, који је укратко представио рад и циљеве овог омладинског клуба, као и значај организовања предавања која отварају простор за разговор о актуелним међународним, политичким и правним питањима.
Предавању су присуствовали заинтересовани за питања европских и евроазијских интеграција, међународног права, као и савремених политичких и економских односа на европском и евроазијском простору. Присутни су постављали питања проф. Ентину и активно учествовали у дебати.
Скупу је присуствовала и проф. др Јекатерина Генадијевна Ентина, доктор политичких наука и стручњак за Балкан и међународне односе.
Предавање у Рагуза Хабу показало је да питање евроазијских интеграција данас није могуће посматрати изоловано од ширих промена у међународном систему. Од односа међународног права и суверенитета, преко различитих модела регионалног повезивања, до БРИКС-а, нових финансијских механизама и промене глобалних трговинских токова, све ове теме све више постају део једне шире расправе о будућем облику међународних односа.
Д. О.
