Хор „Глинка“ са делима руских и српских композитора уз овације наступио у Народном позоришту

Државни академски хор „Глинкаˮ из Санкт Петербурга, један од најбољих и најстаријих професионалних хорова на свету, чија традиција сеже до 1479, наступио је 23. септембра на Великој сцени Народног позоришту у Београду и одушевио публику.

Концерт у Београду је био круна мини турнеје по Србији. Претходно је државни академски хор „Глинка“ наступио у Српском народном позоришту у Новом Саду и Светосавском дому у Нишу, где је публици приредио вечери за памћење. Хор „Глинка” гостовао је у Нишу и 1999. године, у време НАТО бомбардовања.

Државни академски хор „Глинкаˮ из Санкт Петербурга одржао је вечерас концерт у Народном позоришту у Београду, одакле је испраћен овацијама и дуготрајним аплаузима.

Хор је под вођством диригента Иље Дербилова пред испуњеном великом двораном Народног позоришта показао сву моћ и раскош руских женских и мушких гласова.

Певачи „Глинкеˮ концерт су почели избором ставова из дела Сергеја Рахмањинова „Свеноћно бдењеˮ.

Уследило је „Достојно јестˮ Зорана Мулића, из литургије Светом Јовану Златоустом на ромском језику, а Дербилов је у кратком обраћању поздравио присутног композитора.

Хор је непланирано извео и једно дело српског композитора Светислава Божића, који се поклонио присутнима уз бурне апалузе.

Од руских народних песама „Глинкаˮ је извео „У тамној шумиˮ, „Путељакˮ, „Зашто да живим и тугујемˮ и „На брежуљку, на брдуˮ и друге.

На концерту је отпевана и Пета руковет Стевана Мокрањца, што су присутни посебно поздравили.

У завршници је дирљиво зазвонила потихо изведена народна „Вечерња звонаˮ, док су након „Барињеˮ посетиоци хористе наградили аплаузом у ритму руске песме.

Овај изузетни ансамбл припада једној од најстаријих и најзначајнијих хорских традиција у Русији. Његова историја сеже до 1479. године, када је у Москви основан хор царских певача. Године 1703. хор је пресељен у Санкт Петербург, а кроз векове су са њим били повезани великани руске музике, међу којима су Дмитриј Бортњански, Алексеј Лвов, Михаил Глинка и Николај Римски-Корсаков. Име Михаила Глинке носи од 1954. године.

После више од пет векова уметничке традиције, Хор „Глинка“ данас представља драгоцени део руске и светске хорске уметности.

Фото: © Sputnik / Лола Ђорђевић

 

 

[СПУТЊИК]

[СПУТЊИК]