У Руском дому у Београду почео је тродневни научно-образовни семинар „Толстој је читав један свет”, посвећен стваралаштву и наслеђу великог руског писца Лава Николајевича Толстоја, чија ће 200. годишњица рођења бити обележена 2028. године. Семинар се одржава од 12. до 14. октобра, а организатор је Тулски државни педагошки универзитет „Лав Толстој”.
Програм обухвата низ предавања на руском језику посвећених различитим аспектима Толстојевог књижевног стваралаштва, његовим везама са словенским светом, животу у Јасној Пољани, као и утицају његових дела и идеја на европску културу и образовање.
Првог дана семинара програм је отворила Галина Васиљевна Алексејева, научни руководилац Државног буџетског културног завода „Музеј-имање Лава Толстоја, Јасна Пољана”, заслужни културни радник Руске Федерације и председник Руског комитета Међународног савета музеја.
У предавању „Дијалог Лава Николајевича Толстоја са словенским светом: књижевни текстови, преписка, сусрети” посебну пажњу посветила је српско-руским везама кроз приче о Николају Рајевском и Вронском, књижевном лику из Толстојевог романа „Ана Карењина”. Њихове судбине отварају питање односа руске књижевности према Србији и руског учешћа у српским ослободилачким ратовима, у којима су се преплитали књижевност, историја и личне судбине.
Алексејева је том приликом читала и одломке из писама Лава Толстоја који се односе на Србе и његове ставове о анексији Босне и Херцеговине 1908. године. Говорећи о значају тих веза, истакла је: „Однос Лава Толстоја према Србима сведочи о дубоким културним и историјским везама руског и српског народа, које су се огледале и у књижевности и у заједничким историјским околностима.”
Алексејева је подсетила и на везе Лава Толстоја са српском академском и књижевном средином, истичући да је велики руски писац 1910. године изабран за дописника (дописног члана) Српске краљевске академије у области Академије уметности. Говорила је и о заступљености Толстојевих дела у српском издаваштву, које има дугу традицију, будући да је његова приповетка „Мећава” објављена у новосадској „Даници” још 1868. године. До краја 19. века на српском језику објављено је око 200 превода његових дела, што сведочи о раном интересовању српске читалачке публике за Толстојево стваралаштво.
Надежда Валерјевна Переверзева, кустос Меморијалног дома Лава Толстоја и научни руководилац музеја-имања у Јасној Пољани, одржала је предавање „Дом Лава Николајевича Толстоја у Јасној Пољани”, током којег је представила породични и приватни живот руског писца, предмете које је сакупљао и услове у којима је стварао. Посебну пажњу посветила је предметима из његовог свакодневног окружења, међу којима су радни сто, кауч и фотеља, који сведоче о простору у којем је настајало књижевно дело једног од најзначајнијих светских писаца.
Трећи је говорио Дмитриј Анатољевич Романов, доктор филолошких наука и професор Универзитета „Лав Толстој”, који је анализирао књижевне особености приповести „Детињство”, објављене 1852. године, истичући њен значај као Толстојевог књижевног дебија и раног примера његове способности да дубоко продре у унутрашњи свет човека и прикаже сложеност људских осећања.
Програм семинара наставља се 13. и 14. октобра.
Другог дана учествују Григориј Токарев са предавањем „Ко је Толстој: питања самоидентификације и карактеризације личности”, Надежда Переверзева са темом „Свет предмета у роману ’Ана Карењина’” и Дмитриј Романов са радионицом „Приповест Лава Толстоја ’Младост’: од замисли до остварења”.
Последњег дана Галина Алексејева говориће о „Толстојевском покрету у Европи”, Григориј Токарев о теми „Геније против правила: Толстој и културни обрасци његовог времена”, а Александар Сухоруков о „Педагогији Толстоја као чиниоцу који повезује свет”.
Д.О.
