На данашњем редовном брифингу Марија Захарова је у три наврата говорила на „српске теме“. Најпре у унапред припремљеном коментару о посети Марка Рутеа БиХ, а затим у одговорима на новинарска питања о налогу за хапшење Додика и највиших функционера РС и о могућим последицама протеста 15. марта у Београду. Доносимо цео стенограм излагања Захарове по овим питањима:
О изјави генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа о БиХ
Обратили смо пажњу на изјаву генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа током своје недавне посете (11. марта ове године) Босни и Херцеговини у контексту ескалације политичке кризе у тој земљи. Он је позвао Председништво БиХ да “реши проблем”, он наговештава и не крије да је потребно “средити ситуацију” са руководством Републике Српске.
Наравно, Марк Руте није желео да помене да је тај проблем настао намерно, буквално под натегнутим изговорима и не без инструкција сарајевских западних покровитеља. Зашто? Штавише, он је својим изјавама суштински долио уље на унутрашњу босанску кризу, категорички позивајући на убрзање евроатлантских интеграција БиХ. Шта је све то?
То је још једна провокација која има за циљ заоштравање ситуације у земљи, где се тема о изгледима за чланство у северноатлантском блоку различито доживљава од стране ентитета. Наравно, Марк Руте је на све могуће начине хвалио нелегитимног „високог представника“ Кристијана Шмита, чије активности отварају много питања (он је ту без икаквог правног основа). Он је подржао присуство снага ЕУ у земљи, изразивши спремност да их замени ако буде потребно, рекавши да НАТО „неће дозволити да се створи безбедносни вакуум“ у земљи. Ето приче о мимикрији ЕУ у НАТО и њеној апсорпцији од стране алијансе.
Посебно желимо да истакнемо апсолутно циничан апел генералног секретара Марка Рутеа властима БиХ у погледу потребе повећања издатака за војне потребе. “Истрошио” се Брисел. По свему судећи, стотине милиона, очигледно стечених корупцијом, већ су потрошене на куповину америчких вакцина наводно за европске потребе.
У контексту растућих социјално-економских проблема у овој балканској земљи (као и у другим државама Европске уније), овакве „препоруке“ изгледају врло неумесно. Али ко уопште мисли о грађанима ЕУ?
Понашање генералног секретара Алијансе у Сарајеву је очигледан пример мешања у унутрашње ствари једне суверене државе. НАТО емисари не одустају од планова да коначно преузму контролу над свим сферама живота у БиХ са циљем не само искључивања било каквих алтернативних гледишта о модалитетима односа државотворних народа, већ и превазилажења отпора локалних политичких снага приближавању земље Северноатлантском пакту.
Све мора да се „очисти“ и да ради на милитаризацији апсолутно суманутих идеја о милитаризацији западног дела европског континента. О људима, о суживоту грађана различитих националности и народности, о сложено уређеној (историјски) политичкој структури Босне и Херцеговине НАТО не жели да размишља. Они никада нису размишљали о томе како да успоставе миран суживот јер имају потпуно другачије циљеве и задатке.
Питање: Босну и Херцеговину сте већ споменули у уводној речи. Како бисте коментарисали информацију да је Тужилаштво БиХ наложило хапшење лидера босанских Срба Милорада Додика и његових помоћника?
Одговор: Данас смо разговарали о тој теми. То редовно коментаришемо. То је право правно безакоње. Сећам се како су пре само неколико година многи посматрачи, мрштећи се, говорили да такав израз не треба користити у дипломатском речнику. Али, неопходно је. То је баш то – правно безакоње, које је дуго времена легално изабраног представника српског народа подвргавало прогону.
Да подсетим да је реч о човеку који је легално изабран за представника српског народа Босне и Херцеговине. Све се то дешава на фону и у контексту велике политичке кампање против Републике Српске. То јест, то нису само неки индивидуални проблеми које „неко има са неким“. Очигледно, када политизација буквално анулира законитост, то је глобална политичка офанзива на етнокултурну формацију, на људе које представља Милорад Додик.
У том низу има још неспретнијих настојања да председника Републике Српске и његове сараднике оптуже за “подривање уставног поретка” и уклоне га са “политичке сцене”, као и оне који ометају реализацију евроатлантске агенде у Босни и Херцеговини. Она се не само намеће, она се натура одозго. Чини се да је у питању много тога, па се силом, супротно закону и реду, моралу и етици, здравом разуму, све то на тако ужасан начин „натура“.
Жалимо што се за обрачун са опонентима користи босанскохерцеговачки правосудни систем, који је позван да штити гарантоване Дејтонским мировним споразумом из 1995. године права и слободе, основне принципе равноправности три конститутивна народа и два ентитета Босне и Херцеговине са широким уставним овлашћењима.
Много пута смо упозоравали и опет понављамо: жеља (као што одлично разумемо) да се „укине“ Република Српска имаће најозбиљније последице по мир, безбедност и стабилност у БиХ и на Балкану у целини.
Као један од гараната Дејтонског споразума, инсистирамо на хитном окончању политички мотивисаног прогона легитимних лидера Републике Српске, враћању ситуације на правно поље, обнављању дијалога међу народима Босне и Херцеговине и елиминисању опасног и деструктивног уплитања западних сила.
Председника Милорада Додика и његове сараднике познајемо као истинске патриоте свог народа. Сви покушаји да се измисле „приче“ о њима и њиховим везама са нашом земљом разбијају се о њихов истински патриотизам према својим сународницима, суграђанима, представницима народа који им је поверио најважнија овлашћења и одговорност за одлучивање о њиховим судбинама (толико многострадалним и тешким).
Све што раде председник Додик и његови сарадници на спољној сцени има за циљ не само (у томе нема ништа лоше, него само добро) развијање односа, одржавање пријатељских, обострано корисних контаката, већ, пре свега, остваривање права и слобода свог народа. Мислим да се тако и могу назвати – борцима за права и интересе српског народа.
Искрено желим и верујем да ће све интриге, тешкоће и сва искушења која су их задесила, успети да часно и достојанствено савладају.
Питање (превод са енглеског): Студенти и опозиција у Србији ове суботе организују протест у Београду, који су већ прогласили новим 5. октобаром – датумом сврагавања владе Слободана Милошевића. Истовремено, надлежни тврде да имају информације да демонстранти планирају да заузму Народну скупштину, зграду државне телевизије и Уставни суд. Да ли је, по Вашем мишљењу, могућ такав исход? Какве би то последице могло имати по стабилност читавог региона?
Одговор: Помно пратимо збивања у Србији. Не ради се само о држави на нашем континенту. То је пријатељска земља и нама близак народ, са којима смо прошли многа искушења.
Поново позивамо на уздржаност политичке снаге, укључене у догађаје који су захватили земљу. Важно је разумети колико висока може бити цена непромишљених корака диктираних тренутним емоцијама које могу бити испровоциране.
Очекујемо најбржу нормализацију ситуације кроз дијалог са узајамним поштовањем.
