(Излагање на видео конференцији поводом стоте годишњице СССР, одржаној 30. децембра 2022. у организацији Совјетског фонда мира, под председавањем Анатолија Карпова и Сергеја Бабурина.)
Настанак и постојање СССР је један од најважнијих догађаја светске историје. Он је такође у потпуности одредио ХХ век у целом свету и у свим областима. СССР је дао неупоредиве доприносе историји човечанства у областима организације друштва, науке, уметности, и наравно, у стварању универзалног система међународног права и међународних односа. Совјетска победа над фашизмом у Другом светском рату је била толико убедљива, да су водећи покровитељи Хитлера међу западним земљама одлучили да постану савезници СССР и прикључе се антихитлеровској коалицији! Велика улагања и резултати западних земаља у области науке и технологије и у социјалној сфери, били су изнуђени резултатима СССР. А готово сви велики песници ХХ века су били комунисти. СССР је био и остао извор највеће инспирације целог човечанства, а такође философског и историјског оптимизма.
Све моралне норме социјализма, посебно совјетског, дошле су из хришћанства. СССР је чак учврстио значај хришћанских, православних духовно-моралних вредности у друштву, после њихове значајне деградације под утицајем Запада у позном периоду Руске Империје. Борба за опстанак народа и целог човечанства у Другом светском рату, вратила је веру и Цркву на достојно место у друштву. Нажалост, та достигнућа су поништена, а духовна компонента друштвеног живота је осакаћена, после смрти Стаљина. Након тога, изгубивши духовно утемељење, друштво је опет пало под западни утицај, што је довело до пропасти СССР.
После агоније 90-их, духовно-моралне основе друштва су обновљене и ојачане, и Русија је опет светски војно-политички лидер. Путинова Русија је најпре ојачала своје духовне темеље, а у последње време је почела да се све више ослања и на своје непроцењиво искуство у изградњи социјализма.
Кина је успела да избегне судбину СССР, пре свега зато што није хтела да одступи од стаљинског наслеђа. У време Сија, Кина је допунски ојачала своју позицију, званично се ослањајући на своје, конфучијанске (мора се рећи – сродне православљу) духовно-моралне вредности и традиције. Тако је Кина постала други (економски) лидер савременог света.
Да ли је комунистичка идеологија имала деструктивну компоненту? Имала је, наравно, и ми данас јасно видимо њен карактер и узроке. Они су, пре свега, у њеном западном пореклу. Створена у најсуровијем човекомрзачком друштву, у којем су вековима главни и практично једини покретач били конфликти («завади па владај»), а «црква» је постала инструмент за очување власти, та идеологија је, природно, прописивала «класну борбу», ликвидацију политичких противника, диктатуру, антиклерикализам. Можда су то и адекватни рецепти за Запад, али у православном друштву, они су били контраиндиковани, изазвали су историјску трагедију и до данас незалечене ране и расколе у друштву, на радост наших непријатеља.
За Русију, као водећу светску силу и сабиратеља православног и словенског света, међу главним приоритетима данас мора бити гашење свих мржњи и раскола у друштву, на основама саборности и братства, а такође остваривање хришћанског и стаљинског идеала: изградња научно-технолошки развијеног социјалистичког друштва са ослонцем на своје духовно-моралне вредности.
Честитамо свима стогодишњицу СССР, који је човечанству отворио пут у будућност!