У Руском дому у Београду, у свечаној сали „Фјодор Шаљапин“, одржан је акустични рок концерт „Сребрни век. Други део“, наставак запаженог уметничког пројекта који спаја поезију и савремени музички израз. Концерт је организован уочи обележавања 140. годишњице рођења руског песника Николаја Степановича Гумиљова (1886–1921), једне од значајних личности руске књижевности 20. века.
Публика је имала прилику да ужива у јединственом програму који је обухватио обраде песама савремених извођача, као и оригиналне композиције инспирисане стиховима Гумиљова и његове супруге, знамените песникиње Ане Ахматове.
На сцени су наступили уметници који су својим извођењем дочарали дух „Сребрног века“ руске књижевности: Вјачеслав Чарски (гитара, глас), Дарја Исакович (вокал), Алексеј Микитенко (хармоника дугметара) и Јекатерина Иваненко (виола).
Током вечери, публика је са великом пажњом и интересовањем пратила наступ, награђујући извођаче аплаузима, док је атмосфера у сали била испуњена уметничком емоцијом и снажним утисцима које су оставили музика и поезија.
Цео концерт „Сребрни век“ ауторски је обликовао Вјачеслав Чарски, у рок-гранџ маниру, користећи стихове Николаја Гумиљова и Ане Ахматове као полазиште за музичку интерпретацију, градећи доследну и концептуално заокружену уметничку целину у којој је музика настала директно из поезије „Сребрног века“. Такав приступ донео је свежину, али и извесне изазове, јер у тренуцима када доминира гранџ естетика, слојевитост и крхкост стихова остају у другом плану. Ипак, управо у том спајању наизглед неспојивог лежи највећа вредност ове уметничке целине: Чарски успева да класичну поезију измести из традиционалног културног оквира и преведе је у савремени музички израз, задржавајући њену емоционалну снагу, али јој дајући нову, сценски убедљиву форму.
Музичко вече је свечано отворено стиховима Сергеја Јесењина „Быть поэтом” (Бити песник), чији су снажни и емотивни стихови одмах створили посебну атмосферу у сали. Његове речи су, у извођењу интерпретатора, одзвањале топлином и сетом, уводећи публику у свет руске књижевности и дубок доживљај поезије.
У наставку су уследиле нумере познатих руских песника које су публику водиле кроз различите емоције и поетске светове: из опуса Николаја Гумиљова изведене су песме „Сада-Якко (Сада-Јако)“, „Жираф (Жирафа)“, „Сомнение (Сумња)“, „Змей (Змија)“, „Однообразные мелькают (Једнолично промичу)“, „Рабочий (Радник)“ и „Лес (Шума)“; из поезије Ане Ахматове „Хорони меня, ветер! (Сахрани ме, ветре!)“, „Мне с тобою пьяным весело (С тобом ми је весело кад си пијан)“, „Песня последней встречи (Песма последњег сусрета)“, „Приходи на меня посмотреть (Дођи да ме видиш)“ и „Приморский сонет (Приморски сонет)“; потом дела Александра Блока „Девушка пела в церковном хоре (Девојка је певала у црквеном хору)“ и „Ночь, улица, фонарь, аптека (Ноћ, улица, фењер, апотека)“, Владимира Мајаковског „Послушайте! (Если звезды зажигают) (Слушајте! (Ако се звезде пале))“, Ивана Буњина „Детство (Детињство)“, као и стихови Сергеја Јесењина „Я нескоро нескоро вернусь (Нећу се скоро, скоро вратити)“, „Дорогая (Драга)“ и „До свиданья, друг мой (Довиђења, друже мој)“.
Морамо да истакнемо да су се неки стихови који су вечерас изведени препевани на српски језик захваљујући раду еминентних српских песника и књижевника, који су својим преводилачким умећем приближили руску поезију домаћој публици. Међу њима се посебно издвајају значајна имена попут Десанке Максимовић, која је са великом осетљивошћу преводила Сергеја Јесењина, као и других истакнутих преводилаца и песника који су током деценија доприносили да се поезија „Сребрног века“ укорени у српској култури и читаоцима представи у духу нашег језика.
Сала је била попуњена, са великим бројем посетилаца који су током целог концерта пажљиво пратили програм, а публика је концерт испратила дуготрајним аплаузом, што је јасно потврдило значајно интересовање и веома позитиван пријем овог музичко-поетског програма.
Д. О.
