Интервју Амбасадора Русије у Србији Александра Боцан-Харченка за УНА ТВ (24. март 2026. године)
Кључне тачке:
- НАТО агресија на Савезну Републику Југославију, која је започета 24. марта 1999. године, била је најоштрије осуђена од стране Руске Федерације. У нашој земљи бомбардовање СРЈ је доживљено као грубо кршење темељних принципа међународног права и моралних норми. Сједињене Америчке Државе су одиграле водећу улогу у реализацији незаконитих радњи алијансе.
- Српски народ је показао храброст и отпорност у суочавању са војном машинеријом НАТО-а. Алијанса је на крају одустала од копнене операције и почела да тражи политичко и дипломатско решење кризе.
- Резолуција Савета безбедности УН 1244 је једини правни основ за регулисање косовског питања. Став Русије остаје непромењен: Аутономна покрајина Косово и Метохија је саставни део Републике Србије.
- За Русију је од приоритетног значаја да проблем Косова остане на дневном реду Савета безбедности Уједињених нација. Као стална чланица СБ УН, залажемо се за повећање напора усмерених на заштиту права и безбедности косовских Срба, као и Српске Православне Цркве у покрајини.
- Настанак мултиполарног светског поретка је објективан процес. Истовремено, западне земље, пре свега САД, теже хегемонији, што доводи до повећања тензија у међународним односима.
- Ситуација око Ирана показује жељу Запада да промени владу суверене државе коју сматра непожељном, игноришући став међународне заједнице. Покушаји дестабилизације Ирана путем спољног притиска уз примену силе само доприносе консолидацији иранског друштва. Последњи догађаји су такође открили дубоке контрадикције унутар НАТО-а и илузорну природу његовог јединства.
- Криза око Украјини је директна последица антиуставног државног удара у Кијеву који су извршили националисти 2014. године. Након свргавања легитимних власти, радикали су предузели кораке који су угрозили руско становништво југоисточних региона. Крим, ДНР, ЛНР, Запорошка и Херсонска област су остварили своје право на самоопредељење у потпуном складу са Повељом УН.
- Тренутно настаје нова енергетска реалност на коју се Европска унија тешко адаптира, јер приоритет даје идеолошким постулатима. Србија води прагматичну и уравнотежену енергетску политику, стварајући предуслове за њен одрживи развој. Од највеће важности је партнерство са Русијом, укључујући снабдевање енергентима и реализацију заједничких пројеката. Руско-Српски Међувладини комитет за трговину, економску, научну и техничку сарадњу овде игра координирајућу улогу.
- НИС је пример обострано корисне руско-српске сарадње. Захваљујући заједничким напорима Групе Гаспром и Владе Србије, НИС је постао високо ефикасно и друштвено одговорно предузеће, стуб енергетске безбедности Србије. У садашњим условима, веома је важно сачувати стабилно пословање компаније и њен производни потенцијал. Надамо се да ће текући преговори о НИС-у ускоро бити завршени, уз поштовање интереса свих учесника.
- Русија и Србија решавају осетљива питања, која се појављују у билатералним односима, на конструктиван начин кроз консултације, што потврђује висок ниво међусобног поверења.
Тада је почело урушавање међународног права
На годишњицу НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко говорио је у емисији “Подне” на УНА телевизији о догађајима из тог периода, али и о данашњим глобалним сукобима, односима Србије и Русије, као и о енергетским питањима која имају велики утицај на регион.
Боцан-Харченко је рекао да га је вест о почетку НАТО бомбардовања затекла у Хрватској, где је тада радио на имплементацији Дејтонског споразума у Западној Славонији.
“Постојала је велика узбуна међу људима. Дуго се говорило да би могло доћи до агресије НАТО-а, али су многи веровали да се то ипак неће догодити. Ипак, догодило се”, рекао је руски амбасадор.
Додао је да је “руско друштво је било скоро јединствено у оштрим осудама агресије НАТО”.
“Сви су тумачили агресију као међународни безобразлук и непоштовање међународног права, односно морала, који је најбитнија ствар”, рекао је руски амбасадор за УНУ.
Он је истакао да је руска страна тада бомбардовање СРЈ посматрала као грубо кршење међународног права и моралних принципа.
“Агресијом на Савезну Републику Југославију прекршено је међународно право. Од тог тренутка, по нашем мишљењу, почело је његово урушавање“, навео је Боцан-Харченко.
Према његовим речима, последице таквих потеза виде се и данас кроз актуелне сукобе у свету.
“Када говоримо о данашњим догађајима на Блиском истоку, видимо тешку и бруталну последицу онога што се дешавало пре 27 година. Међународно право је низ уговора, укључујући и повељу УН, ово је шири мултилатерални уговор, а уговор или се поштује или се не поштује. Када се поштује битан је морал, свака држава сматра да је морални приоритет”, рекао је он.
Говорећи о НАТО савезу, Боцан-Харченко је нагласио да се у пракси најчешће мисли на Сједињене Америчке Државе, које сматра кључним стубом војне и политичке моћи тог савеза.
“Свако разуме да су оне темељ, стуб НАТО-а што се тиче и наоружања и војне моћи и новца. Хајде да не правимо разлику између НАТО и САД. Од тада је било решено да они раде све што њима одговара без обзира шта мисле друге државе, она међународна глобална већина”, истакао је Боцан-Харченко за УНУ.
Објаснио је да је направио паралелу између садашње ситуације на Блиском истоку и бомбардовања СРЈ, јер је и тада свако разумео да НАТО-у не одговара тадашња влада Слободана Милошевића.
“Више пута сам чуо да они кажу – Милошевић нам не одговара, немамо поверење, не верујемо да с њим можемо да радимо даље, морамо да га уклонимо, а уз њега државу, владу и друштво”, рекао је Боцан-Харченко.
“НАТО није добио тај рат”
Како је истакао, на њега је највећи утисак током НАТО агресије на СРЈ оставило понашање српског народа који није имао страх пред једном тако великом војном машинеријом какав је НАТО.
“Жеља да се штити отаџбина и држава то је право, а друго те ствари су повезане, НАТО није добио тај рат, није победница у том рату, јер доста брзо након ваздушне агресије почели су да траже могућности почетка разговора и усмеравање ситуације у дипломатски и политички начин решавања”, рекао је саговорник.
Подсетио је и на ситуацију на Косову и Метохији у то време и додао да је Резолуција 1244 спречила распарчавање и издвајање Косова и Метохије из састава Србије.
“Објективни закључак је и зато кажемо НАТО – без обзира на своју војну моћ није добио тај рат”, истакао је руски амбасадор.
Додао је да захваљујући напорима Руске Федерације, која је стална чланица СБ УН, Кине и још неколико држава које имају сличне напоре, КиМ остаје део агенде Савета безбедности и додао да Русија тражи и да ће тражити “расплет и решење на основу СБ”.
“Мислимо да је неопходно да се СБ што више бави ситуацијом око Косова и положајем Срба са КиМ, правима, безбедношћу, очувањем институција које се баве здравством, образовањем и очувањем културе”, рекао је руски амбасадор за УНУ.
Рат у Украјини
Говорећи о рату у Украјини, Боцан-Харченко је рекао да Русија сматра да су њене акције у складу са Повељом Уједињених нација и да су, према руском тумачењу, повезане са правом народа на самоопредељење.
“Донбас је прогласио независност, јер нису прихватили режим у Кијеву који је дошао као резултат државног удара, затим кршење Устава. Они нису прихватили да је режим у Кијеву почео кршење људских права у Донбасу и на Криму, кршење права Руса који тамо живе. Они су прогласили независност, имали су референдум и после тога затражили помоћ Руске Федерације. Морамо свеобухватно тумачити повељу УН. Онда има основа да говоримо о независнонсти, осамостаљењу и чувању интегритета и самооопредељења”, рекао је Боцан-Харченко.
Сукоби на Блиском Истоку
Када је реч о сукобима на Блиском Истоку, руски амбасадор је оценио да је војна фаза конфликта веома интензивна и да се за сада не назире крај сукоба.
“Иран одговара доста прецизно. Мени се чини да су они од краја фебруара, почетка агресије, мењали своју тактику, тако изгледа да има још доста пројектила и војних могућности. Што се тиче изјава у јавности свака страна увек прича шта би волела и шта жели, јер сваки пут америчка страна каже Иран је уништен, а онда Иран одговори”, рекао је Боцан-Харченко.
Додао је да Иран уништава углавном америчке војне објекте и оно што се односи на америчке делатности. Нагласио је да цела ситуација изазива забринутост, жаљење нарочито што се тиче Уједињених Арапских Емирата, Саудијске Арабије, Катара, Ирака…Оценио је да су, према политичким анализама, Сједињене Америчке Државе вероватно очекивале дубоке промене у структури власти у Ирану, али да се то није догодило.
“Овај рат је жесток и тешко да се сада назире неки расплет или неки крај. Показало се да Иран има много чвршћу и стабилнију државну структуру него што су неки очекивали”, рекао је руски амбасадор.
Он је додао да сукоб на Блиском истоку, према његовом мишљењу, отвара и питање јединства НАТО-а. Упозорио је и на озбиљне економске последице, посебно на енергетском тржишту, оцењујући да свет улази у нову енергетску реалност.
“Неке земље одмах се прилагођавају. Не бих рекао да ЕУ зна и има могућност да се прилагоди новој енергетској реалности. Они без обзира на њу, причају исто што и Иран – ми смо ово очекивали, јер за њих неке идеолошке констатације су важније од суштине, економије и на крају крајева енергетског благостања”, навео је он.
Енергетска ситуација у Србији
Говорећи о Србији, Боцан-Харченко је оценио да се земља релативно успешно прилагођава променама на енергетском тржишту.
“То се односи и на сарадњу са Русијом у области енергетике, али и на мере које предузимају председник Србије и Влада – од стварања резерви до других економских и фискалних потеза. Енергетско тржиште у Србији је стабилно и нема повећања цена. Драго ми је као амбасадору који је овде да је ту допринос сарадње са Русијом и допринос Русије у смислу дугогодишњих активности у развоју Нафтне индустрије Србије”, навео је Боцан-Харченко.
Како је истакао, одлука о продаји Нафтне индустрије Србије (НИС) за руску страну била тешка, пре свега из моралних разлога. Рекао је да је за руску страну било важно да онај ко купи НИС настави да га развија као што је било испланирано од стране Гаспром њефта.
“Овај пројекат је за нас био веома важан и имао је посебну вредност јер је реч о сарадњи са пријатељском и братском Србијом. Гаспром, односно Гаспром њефт, били су поносни на резултате које смо заједно постигли. НИС је постао једна од најуспешнијих компанија у региону и у овом делу Европе. Верујем да ћемо ускоро завршити тај разговор са партнерима, односно Гаспром да заврши те разговоре и да НИС имајући тај темељ и стабилност се и даље развија на најбољи начин”, рекао је Боцан-Харченко.
Амбасадор је навео да је упознат са током преговора, али да није њихов директан учесник, због чега детаље могу да изнесу само компаније које у њима учествују, пре свега Гаспром.
Говорећи о економској сарадњи Србије и Русије, Боцан-Харченко је рекао да тренутно нема нових преговора, већ да се ради на прецизирању раније договорених стратешких праваца сарадње.
“Нису у питању нови преговори, већ прецизирање смерница које смо раније договорили, а које имају стратешки значај”, рекао је руски амбасадор.
Коментаришући гасни аранжман Србије и Русије, који истиче 31. марта, Боцан-Харченко је рекао да очекује да ће ускоро бити постигнут нови споразум.
“Председник Вучић је све рекао, пратим дуго шта председник Вучић прича често и суштински о нашим односима. Он се увек ослања на поуздану реалност. Није ствар моје маленкости да дајем коментаре на оно што председник говори, али наравно он је рекао оно што постоји реално – сада очекујем нови уговор”, реко је он.
Оценио је и да би план развоја Србије до 2030. године, који је представио председник Александар Вучић, могао додатно да повећа привлачност земље за инвестиције.
Перспективе сарадње
“Русија је ту да пружи помоћ, спремни смо да окренемо нашу сарадњу још више према сарадњи са Србијом, имамо обострани интерес и што се тиче суштине цене биће решена на најбољи начин. Најважније је да имамо принципијелан споразум и дугорочну сарадњу у области гаса, док ће детаље, укључујући цену и трајање уговора, дефинисати компаније у преговорима”, рекао је Боцан-Харченко.
На питање да ли постоје “шумови” у односима две земље, он је рекао да таква оцена није примерена.
“Што се тиче политичке сарадње шумова није било ни раније. То је превише негативна оцена. Било је неких питања која траже додатну расправу, рецимо питање појављивања оружја српске производње у рукама украјинских оружаних снага. Било је одмах разговора и брзо смо дошли до разумевања и долазимо до тога да се све поштује”, нагласио је амбасадор за УНУ.
Навео је и што се тиче гаса да има ствари за које српска страна има разумевање, односно да је Гаспром у тешкој ситуацији.
“Пре свега задатак Гаспрома је да се обезбеди енергетска стабилност отаџбине”, рекао је Боцан-Харченко и додао да енергетска стабилност Русије постоји.
Тешка фаза формирања мултиполарног света
На питање да ли смо сведоци нове поделе света, Боцан-Харченко је рекао да је ово тешка фаза формирања мултиполарног света са више центара моћи политичке економске, свих врста утицаја, која се сада убрзава.
“Запад, пре свега САД, не жели да изгуби улогу глобалног хегемона. Исто важи и за Европску унију, иако се многе европске економије суочавају са озбиљним изазовима и приближавају рецесији”, рекао је он.
Оценио је да је ово је филозофски процес који је познат у дијалектици.
“Због тога имамо пуно регионалних и ширих сукоба и имамо ризик ширења и јачања сукоба, али хајде да верујемо да неће доћи до Трећег светског рата и да ће добра воља победити”, закључио је руски амбасадор за УНУ.
