Русија је данас несумњиви војно-политички лидер савременог света, један од предводника БРИКС-а и светске већине. Односи Србије и Русије, а нарочито братски однос, тиме добијају још једну, велику димензију. О томе како види српско-руско братство данас и његов значај, како, којом брзином и у којим сферама да га развијамо, говори Бранко Павловић, народни посланик у Парламенту Србије, који је и члан Парламентарне групе за сарадњу и придруживање БРИКС-у.
– Као и пријатељство и односи Русије и Србије морају да се негују. Заједнички корен од давнина, етнички, верски, историјски, све оно што данас једном речју зовемо “братством” руског и српског народа је изванредна основа за одличне односе у овим преломним временима. Међутим, као што није добро да се „спава на ловорикама“ тако се, инспирисани прошлошћу, данас морамо залагати за изналажење решења за заједничке интересе, како би наше пријатељство било трајно, сматра Павловић.
Даље своје залагање за српско-руске интересе, као и њихову анализу, види овако:
– У односима држава и нација, па и Србије/Срба и Русије/Руса, од одлучујућег је значаја разумети снагу заједничких интереса. Када кажемо да делимо заједничке интересе онда то никако не сме и не треба да буде онда кад нама у Србији одговара да велика Русија стане иза наших виталних интереса, него да и Србија подигне високо барјак у одбрану слободе и отпора сваком нападу на Русију. Без оклевања и повлачења.
То конкретно значи да није довољно то што Србија није увела санкције Русији, него треба развијати привредну сарадњу. А догађа се супротно, да смо преполовили сарадњу са Русијом. Неће се због тога братски однос два народа истопити као снег на сунцу, али ће бити окрњен. А све што се не развија, да не говорим о томе ако назадује, извесно пропада.
Или када Србија не поштује већ договорене заједничке пројекте са руском страном и још их додатно уступа државама које отворено признањем независности тзв. Косова раде против виталних интереса Србије.
Последњи пример у вези санкција НИС-у због власништва Гаспромњефта и Гаспрома у тој компанији је добар пример шта би значило јачање братских веза. Оне би биле видно ојачане да је Србија одмах изнела став да је питање ко може да послује у Србији од страних инвеститора питање суверенитета Србије и да се решење овог проблема може тражити само у склопу одлука руског већинског власника и никако другачије. Без обзира на евентуалне штетне последице по Србију. Пошто суверенитет и дата реч немају економску цену. Односно, већ на средњи рок, чак и дају економске предности ономе ко држи до себе и до својих пријатељских односа.
Навео сам све претходно само као пример под којим условима би наше пријатељство/братство јачало, развијало се у кроз конкретне облике сарадње у овим преломним временима и на који начин би са правом могли и у овој генерацији да кажемо да ће оно бити трајно.
У супротном ће увек у срцу остати топла успомена на братство, али ће оно у стварности избледети.
Ослањајући се на сопствени слободарски дух и исти такав однос руског народа, налазећи ослонац у принципијелним ставовима Русије у погледу поштовања међународног права, политике немешања у унутрашње питања других држава, уважавања свих држава без обзира на њихову величину и моћ у свету, такво међусобно разумевање Србије и Русије у дугом временском трајању је полазна основа за опредељење Србије да је, у стратешком интересу Србије да се у највећој мери ослања на БРИКС+.
Томе треба додати неспорну чињеницу да је за Србију после Русије од највећег значаја успостављен веома добар однос са Кином, која је уједно несумњиво најважнији и најбољи партнер самој Русији.
И не морамо ми никоме од те две велике државе, нације и цивилизације да објашњавамо како су наше могућности мале, знају они то и разумеју. Наше је да се боримо за нови праведни свет раме уз раме уз њих. Колико можемо, али не мање од тога.
Д. М.
