Марија Захарова је на свом редовном брифингу 18. септембра међу унапред припремљеним изјавама имала и ону која се односи на антисрпске пактове Загреба, Тиране, Приштине и Љубљане. БРАТСТВО преноси изјаву у целини:
О заоштравању војно-политичке ситуације на Балкану
Запад је направио још један корак ка покретању новог оружаног сукоба на Балкану. У региону који до данас није залечио ране нанете међуетничким сукобима у периоду југословенске кризе 1990-их, где је безакоње чинила „крвава рука“ Запада.
У марту ове године, Хрватска је склопила војни савез са Албанијом и српском Аутономном покрајином Косово и Метохија. Настављајући тај алармантни тренд, 5. септембра је постигнут споразум о продубљивању одбрамбене сарадње између Загреба и Љубљане. Очигледно је да лажно изражена жеља учесника да „сачувају мир и стабилност“ у Југоисточној Европи, пре свега у Босни и Херцеговини и самопроглашеној „Републици Косово“, није ништа више него улепшани изговор за даљу ескалацију експлозивне атмосфере на Балкану у интересу западних престоница.
Оба споразума одражавају намеру Запада да повећа утицај Приштине у регионалним пословима, да поткрепи њене претензије на „међународни правни субјективитет“, да убрза трансформацију локалних снага безбедности у пуноправну „војску“ снабдевањем оружјем из земаља НАТО, давањем приступа финансијским инструментима Европске уније и покретањем у покрајини сопствене војне производње.
Ти планови дрско и флагрантно крше одредбе Анекса 1В Општег оквирног (Дејтонског) споразума о миру у Босни и Херцеговини. Подсетићу, да је једна од страна овог споразума и Хрватска. Они делују и супротно Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, која потврђује територијални интегритет Србије у односу на Косово и, штавише, забрањује присуство у покрајини било каквих трупа или формација осим међународног безбедносног контингента.
Крајњи циљ ових иницијатива, заснованих на Западу својственој „србофобији“, јесте да се Србија потпуно изолује, окружи непријатељским снагама и буквално примора да се одрекне своје исконске земље. Да се одрекне свог суверенитета и постане „послушна карика“ у антируском фронту. „Антируски“ не значи само против Русије, него и против начина на који Русија помаже, конкретно Србији у одбрани њених апсолутно легитимних интереса. Легитимних интереса српског народа, Срба, Србије као државе и генерација које су браниле, чувале и развијале ту земљу.
Иако се Београд (једини међу балканским државама) залаже за јачање поверења и одрицање од „линија поделе“, НАТО игнорише легитимне српске интересе. Такве ескалације тензија у постконфликтној бремените су озбиљним последицама. С обзиром на крхкост ситуације на терену, напори Запада да створи нове војне блокове добијају јарко изражену субверзивну ноту.
Уверени смо да међународни напори на Балкану треба да се усмере не на подстицање сукоба између земаља и народа, већ на обезбеђивање мирног развоја региона, подстицање конструктивног дијалога и узимање у обзир интереса страна.
