Марија Захарова је 24. априла свој редовни брифинг одржала у Ижевску, главном граду Републике Удмуртије, у којој данас креће Сверуска акција „Георгијевска лента“ и где је завичај Чајковског, али и место највеће фабрике стрељачког оружја у Другом светском рату, у којој је радио Калашњиков, а данас је то и велики индустријски центар, у коме се производе компоненте за атомске ледоломце, нафтну, гасну и рударску индустрију. На четворочасовним брифингу, нашло се место и за одговор на новинарско питање о уценама које ЕУ упућује Србији. БРАТСТВО, као и увек, преноси цео стенограм:
Питање: Европски комесар за проширење Марта Кос, која се и раније директно мешала у унутрашња политичка питања Србије (укључујући и својим захтевом да Александар Вулин не буде министар у Влади Србије због његових сувише блиских веза са Русијом — што се на крају и догодило), сада прети да ће лишити Србију средстава из Фондова ЕУ због незадовољства неким законима донетим у Народној скупштини Србије, као и због тога што земља није увела санкције Русији. Шта ће Србији донети испуњење захтева еврокомесара? Може ли се штета, која се тиме направи, компензовати средствима из фондова ЕУ?
Одговор: Судећи по изјавама које стижу из Брисела на рачун Србије, Европска унија и сва та бриселска бирократија третирају Србију и Србе као своје вазале. Ко им је дао то право? На основу чега третирају суверену земљу, са слободним народом, који је током своје историје више пута и са оружјем у руци и својим достигнућима бранио своје право на миран, слободан живот, као да су то њихови робови? Срби нису робови Брисела, а Брисел није господар Србије.
Не постоје уопште никакве историјске чињенице или претпоставке, нити чак ни могућности да се замисли да би се такво понашање Брисела према сувереној земљи, а посебно према Србији, која је толико пропатила кроз своју историју, могло прихватити као нормално. Не, то није само ненормално; то је недопустиво.
Моралисања Европске уније према Београду сада су добила, рекла бих, не толико системски, колико хронични карактер, јер све то, заиста, личи на болест. Српски лидери редовно отворено говоре о томе и истичу пристрасан, политички мотивисан, а често и дрски приступ Брисела.
Погледајте шта сами представници ЕУ говоре и шта они сами признају. Они признају да је проширење ЕУ за њих геополитички инструмент. Шта то значи? Да они проширују Европску унију како би нове државе чланице постале богатије, просперитетније, здравије, образованије, развијеније? Ништа слично. Него због тога да би „бриселски паук“ добио „додатне ноге“ да би чинио нова дела свакако не високог моралног карактера – отимачину, крађу, агресију, претње и тако даље.
Узгред, о томе је отворено говорила Високи представник ЕУ за спољне послове и политику безбедности Каја Калас (мада је, судећи по њеним изјавама, она одавно требало да буде названа „ниски представник“), током прес конференције 31. марта у Кијеву након неформалног састанка министара спољних послова ЕУ. Под изговором испуњавања услова за приближавање ЕУ, „евроаспиранте“ лишавају самосталности и приморавају да се прикључују одлукама ЕУ, у припреми којих нису учествовали и које су супротне њиховим националним интересима.
Услови који се намећу тим „евроаспирантима“ (а у суштини, они уопште нису „евроаспиранти“, већ суверене земље које желе да граде јединствени економски простор у Европи) су попут пада у дужничко ропство. Јер се те земље користе искључиво као тржишта и извори јефтине радне снаге, радних ресурса. Не у оквиру нормалне размене радних ресурса или радних миграција, не, већ као радна снага прво доведена до очајања, а затим „усрећена милостињом“.
А онима који покушавају да сачувају себе као нацију са својом историјом, својим националним поносом, културом и суверенитетом, њима заврћу руке, уцењују их, стално их излажу провокацијама и директно им говоре да им неће дати новац, ако се не одрекну своје самосталне политике. На пример, тако поступила Марта Кос, коју сте поменули. Из фондова нећете добити ништа док… И тако даље. Зар се тако разговара? Какав је то разговор?
Председник Народне скупштине Ана Брнабић скренула је пажњу на претње специјалног известиоца Европског парламента за Србију, Хрвата Тонина Пицуле, да ће Србе лишити средстава ЕУ, које су изречене уочи православног Ускрса. То је тако симболично. Пред Ускрс, људи (посебно православни, верујући Срби, који свето поштују и чувају традиције) једни другима дају поклоне. А тим људима, које ЕУ очито не сматра људима, дају пред Ускрс само претње, агресивну реторику и уцене. То јасно показује цинизам еврочиновника и, заправо, открива њихов стварни однос и према Београду и према Србима. Они не желе да их виде као равноправне партнере, већ желе да „подуче“ Србе да ни о каквој равноправности не може бити говора.
Било какви кораци у сусрет Бриселу само повећавају апетите Европљана. Они сваки пут траже све веће уступке. Илустративан пример је Северна Македонија, која је, супротно сопственим националним интересима, направила веома болне уставне промене и чак ступила у НАТО, али није добила апсолутно ништа заузврат на плану европских интеграција.
Од Београда из ЕУ захтевају увођење санкција против Русије. Против кога? Против наше земље, која је толико помагала и помаже Србији и реално представља извор њеног просперитета. То се ради у време када сви траже енергетске ресурсе. А из Брисела присиљавају Србе да се одрекну тих енергетских ресурса како, на фону урушавања економије ЕУ, не би били просперитетни, већ као остали у ЕУ, који су изгубили способност да бране своје националне интересе. Јер у ЕУ су све те мере довеле до раста инфлације, енергетске кризе, деиндустријализације, успоравања, па чак и заустављања раста БДП. То нису наши показатељи, које смо увек наводили као примере; то су њихови показатељи, које су они наводили као пример другима. Наравно, никакви европски фондови никада неће моћи ништа да надокнаде српској економији; напротив, само ће је вући на дно.
Брисел отворено изражава незадовољство присуством у Србији „трећих земаља“ (како они то називају), сматрајући Балкан за свој феуд, за свог вазала. Јасно је да се неће зауставити на том захтеву за прекид трговинско-економских веза са Русијом. Ићи ће још даље.
