У препуној сали Научно-истраживачког центра БиоХемТех Тулског државног универзитета, 23. априла 2026. године, одзвањале су речи захвалности, поноса и историјског сећања. Сверуски форум са међународним учешћем „Велики рат – многонационална победа“ окупио је око тридесет шест званица, представнике тринаест националних дијаспора, академску заједницу, студенте и драге госте из иностранства. Циљ је био јасан: још једном, гласно и недвосмислено, поручити да снага антифашистичке победе лежи у заједништву народа.
Скуп су отворили заменик гувернера Тулске области Алексеј Фаритович Давлетшин и проректорка ТулГУ Марина Олеговна Панферова. Њихове уводне речи дале су тон читавом догађају, ово није била само свечаност, већ одговорна мисија одбране историјске истине у временима када се она, како је наглашено, „упорно прекраја“.
Географија форума ове године превазишла је границе Русије. Захваљујући видео-линку, Тула се директно повезала са Немачком и, што је посебно дирнуло присутне, са Србијом. Два излагања из Београда, Бојана Вулина из РИДа и студенткиње Дијане Тошић постала су срж програма.
„Наша заједничка судбина у рововима“
Бојан Вулин, секретар Руског историјског друштва у Србији, одржао је говор који је публику водио кроз векове заједничке борбе. Подсетио је на Први српски устанак, када су руске заставе први пут завијориле уз српске, на одбрану Београда у Првом светском рату, а затим и на пресудне тренутке Другог светског рата.
„Када су од нас тражили да ратујемо против Русије, Србија је одговорила – НЕ. Када данас траже санкције, одговор је исти,“ поручио је Вулин. Посебно је нагласио симболику Дунава: „када видимо Дунав, не треба да мислимо на Бечки валцер, него се сетимо како је Црвена армија форсирала Дунав код Кладова и ту први пут ушла у нашу земљу, па се заједно са југословенским партизанима упутила у ослобођење наше земље и пут ка победи.“
Цитирао је маршала Жукова да нам „никада неће опростити што смо их ослободили“ и додао да Срби и Руси ту “захвалност” Запада осећају и данас.
Млади чувари сећања
Емотивни набој наставила је студенткиња Београдског универзитета Дијана Тошић, чији је реферат био посвећен југословенском отпору и цивилним жртвама.
„За нас младе, Други светски рат није мртво слово у уџбенику,“ истакла је Тошићева. „То је прича о свакодневној борби за достојанство, о избору да се стане уз Совјетски Савез не само из политичких, већ из дубоко људских разлога.“ Посебно је скренула пажњу на Јасеновац, „симбол страдања невиних“, а затим поручила да је сећање на заједничку жртву темељ одговорности за будућност.
Мостови који се не смеју срушити
Професор Тулског државног универзитета и историчар Милан Стојановић додао је поводом овог догађаја:
„Важно је да се у Русији чује да су Срби учествовали на страни победника у Другом светском рату. Такође је важно да се још једном чује о нашим српско-руским односима кроз векове, о руској помоћи нама за време многобројних наших ратова за ослобођење. Та веза је нераскидива између наша два народа и ми смо дужни да је даље чувамо.“
На форуму су, потом, наступили и представници бројних дијаспора Тулске области од грузијске и јерменске, до јеврејске, дагестанске и молдавске. Свако од њих посведочио је о доприносу свог народа антифашистичкој борби.
Завршне мисли припале су Бојану Вулину, чија је реченица испратила учеснике: “Примите пуно поздрава из мале, храбре и опкољене Србије, у којој сваког јутра сунце не излази са истока него се рађа из правца Русије.” Порука из Туле била је недвосмислена светлост истине и заједништва наставља да сија.
