Српски министар о односима са Русијом, условима за улазак у ЕУ и технолошкој будућности своје земље
Ненад Поповић је лидер Српске народне партије, основане 2014. године. У Влади Србије Поповић је министар без портфеља. Раније је био задужен за технолошки развој и иновације, а сада, од маја 2024. године, одговоран је за међународну економску сарадњу Србије, укључујући са Русијом и другим земљама БРИКС. Поред тога, Поповић је копредседник Руско-српског међувладиног комитета за трговинску, економску и научно-техничку сарадњу.
Ведомости су са Поповићем разговарале о перспективама развоја области које су му поверене и балансирању економских веза Србије са Западом са везама са Истоком и Југом.
– Ваша земља показује једну од највиших стопа економског раста у Европи. Како оцењујете перспективе Србије?
– Сада су наши показатељи заиста одлични. У првом кварталу Србија је заиста лидер по стопи привредног раста у Европи, она износи 4,7% у односу на исти период прошле године. Наш циљ је да остваримо стопу раста од 3,8–4% за 2024. годину.
Под контролом је и јавни дуг – 49,9% БДП-а. Истовремено, Србија је остварила рекордне нивое у привлачењу страних директних инвестиција: више од 60% инвестиција у земљама Западног Балкана. Прошле године привукли смо 4,5 милијарде евра, у првој половини ове године – већ 2,3 милијарде евра. Надамо се да ће до 2027. наш БДП бити око 100 милијарди евра.
Активно се припремамо и за међународну изложбу ЕКСПО 2027 (која ће се одржати у Београду од 15. маја до 15. августа 2027. – Ведомости). Она нам отвара одличне могућности за развој. Недавно је нашим грађанима представљен нацрт програма „Србија 2027 – скок у будућност“, који подразумева 17,8 милијарди евра улагања у инфраструктуру и унапређење животног стандарда грађана. Тако ћемо наставити да јачамо нашу привреду – то је стратегија нашег председника Александра Вучића и Владе.
Наша земља, као што видите из пројекта Скок у будућност, себе види као друштво засновано на знању са глобално конкурентном зеленом економијом, подржаном снажном индустријом и снажном пољопривредом. Кретање ка том идеалу је сложен процес трансформације. Није случајно што нам је, поред интернета, приоритет свет паметних машина. Роботика је следећи велики технолошки талас после Интернета, способан да трансформише читаву цивилизацију у упоредивим размерама.
Истовремено, Србији историјски нису стране технологије. Наш народ је свету дао велике инжењере – оца електроснабдевања Николу Теслу, једног од зачетника телефоније Михаила Пупина и друге. У Србији се 1980-их динамично развијала Београдска школа роботике на челу са академиком Михаилом Вукобратовићем. Сваки ходајући робот на свету креће се на основу теоријских принципа који су настали у Београду, посебно принципа нултог момента. Али сада, авај, ова област и код нас и у Русији, која је такође позната и по инжењерској школи, није у најбољем стању.
Јасно је да се технолошки не можете брзо развијати сами. Решење је проналажење најкраћих привремених путева кроз сарадњу са најбољима, трансфер технологије, знања и искуства. Кина је ту веома добродошао партнер: они су направили невероватан напредак, њихови развојни модели и искуство могу бити од велике користи. У партнерству са Русијом, надам се да ћемо пронаћи одговарајући формални оквир за продуктивну сарадњу у роботици како бисмо повратили изгубљене позиције.
Један од кључних предуслова за успешну технолошку будућност је успешна међународна економска сарадња, то су међусобно повезане ствари. А у садашњем кабинету министара ја ћу бити задужен за међународну економску сарадњу.
„Русија је подржавала Србију у ситуацијама које се тичу наших виталних интереса“
– Шта сматрате кључним достигнућем у односима са Русијом?
– Посебна област моје садашње активности је Српско-руски комитет за трговинско-економску и научно-техничку сарадњу. Главно је да смо успели да значајно повећамо трговински промет са Русијом. Достигао је рекордних 4,28 милијарди долара 2022. Покренули смо велике пројекте у енергетици, трговини, инфраструктури, иновацијама и савременим технологијама. Тиме смо успели да поставимо темеље за даљи стабилан развој српске привреде.
– На основу резултата 2023. године, према изјави нашег амбасадора Александра Боцан-Харченка, трговински промет између Русије и Србије раније је процењен на 3 милијарде долара – око милијарду долара мање од рекордне цифре годину дана раније. Да ли је то смањење повезано са западним рестрикцијама према Русији и да ли успевамо да им се прилагодимо?
– Русија је стабилно на 6. месту по робној размени са Србијом. И заиста, 2022. смо достигли рекордни ниво. Трговина са вама надмашује обим робне размене Србије са САД, целим афричким континентом, није много мањи него са Кином. За 2023. званична статистика још није објављена, али је, према прелиминарним прорачунима, укупан обим робне размене са Русијом смањен на 2,8 милијарди долара, што је на нивоу 2021. године.
Смањење никада није добро, али с обзиром на тренутну економску и политичку ситуацију у којој се налази Русија, мислим да немамо разлога за бригу. Пад се сасвим логично може објаснити политиком санкција земаља ЕУ. Да бисмо донели коначне закључке о динамици и структури, сачекаћемо још до краја текуће, 2024. године, и тада ћемо имати додатне информације за стратешку анализу. У наредним годинама радићемо заједно са Русијом да се вратимо на ниво из 2022. године.
– Шта можете да кажете о структури наше робне размене?
– Вреди напоменути да у периоду 2020–2022. у трговини са вама имамо дисбаланс: Србија знатно више купује него што продаје. Тако је извоз Србије у Русију износио 911 милиона долара у 2020. години, 996 милиона долара у 2021. и 1,194 милијарде долара у 2022. години, а увоз 1,566, 1,806 и 3,084 милијарде долара, респективно. Истовремено, структура наше трговине је разноврсна: обухвата енергенте, хемикалије, прехрамбене производе, фармацеутске производе, алатне машине, опрему за војно-индустријски комплекс. Наравно, развијамо и јачамо сарадњу у енергетском сектору. Имамо уговор о испоруци гаса из гасовода, који је веома исплатив и нема алтернативу по цени. То Србији гарантује енергетску сигурност и идеалне услове за даљи раст. Гаспром њефт је највећи порески обвезник у Србији и наставља да ефикасно послује чак и у тешким економским условима.
Посебно бих истакао међусобно разумевање и сарадњу на политичком и дипломатском нивоу као основу наших економских контаката. Русија је подржавала Србију у ситуацијама које се ужтичу наших виталних интереса, посебно по питању Косова. Србија је, упркос огромним притисцима, одбила да уводи санкције Русији.
– Заменик министра спољних послова Русије Александар Грушко био је 1-2. јула у званичној посети Србији. Срели сте се са њим. Можете ли нам пренети резултате тог састанка?
– Имали смо пријатељски и садржајан разговор са господином Грушком. Потврдили смо ставове наших влада о наставку сарадње на низу политичких и економских питања. Наш однос је стратешки и пријатељски. У овим тешким временима, то потврђују бројне посете на високом нивоу и редовне консултације о питањима међународне агенде.
Захвалио сам се господину Грушку на подршци коју је Русија пружила Србији током расправе и гласања у Генералној скупштини УН о резолуцији о догађајима у Сребреници у јулу 1995. године. Једногласни смо у мишљењу да је овај покушај слабљења позиције Србије у региону пропао: већина суверених земаља није подржала ову акцију Запада.
Дотакли смо се и питања Косова и Босне и Херцеговине. Изразио сам захвалност Русији што подржава суверенитет и територијални интегритет Србије, као и што подржава Републику Српску.
Такође, током састанка констатовали смо значај активног рада кроз српско-руски међувладин комитет за трговинско-економску и научно-техничку сарадњу. Неопходно је развијати већ започете пројекте и реализовати нове области економске сарадње, којих има много.
Као копредседавајући међувладине комисије са српске стране обавестио сам господина Грушка да ћемо ускоро припремити листу приоритетних области како бисмо од јесени дали нову динамику нашој економској сарадњи.
– У Србију је сада стигло много грађана Русије, специјалиста за ИТ, ту су и канцеларије Јандекса и других компанија. Како оцењујете прилив руских стручњака и компанија?
– Србија заузима повољан географски и структурни положај и може да постане ефикасна и поуздана алтернатива раније успостављеним тржиштима. Присуство интелектуалног капитала, конкурентна цена ИТ особља, развијене комуникационе мреже део су конкурентских предности за стварање ИТ компанија овде или ширење пословања овде.
Због околности које су настале избијањем ратних дејстава на територији Украјине, многе руске компаније су отвориле своје филијале у Србији од почетка 2022. године. Неке су врло велике и светски познате, као што је Јандекс. Тамо раде хиљаде Руса. Грађани Русије су у нашој земљи створили и нове компаније: од јуна 2024. имали смо 2.128 предузећа у власништву правних или физичких лица из Русије. У Србији ради и развија своје пословање 7.290 предузетника који су руски држављани.
Међу онима који су се преселили у Србију има много ИТ стручњака са солидним искуством. Код нас је сада очигледан велики раст у области информационих технологија, а Београд је, уз наш Нови Сад, постао ИТ чвориште за регион Источне Европе и Западног Балкана. Развој ИТ-а у перспективи ће се позитивно одразити и на друге области – индустрију, пољопривреду, медицину.
Уз то, Руси не само да долазе и раде, већ и улажу. Укупан прилив средстава руских резидената у Србију од 2010. до другог квартала 2023. износио је 3,1 милијарду евра. То ставља Русију на 4. место по инвестицијама у нашу економију. Максималне инвестиције су се десиле у 2011. години и износиле су 488,5 милиона евра. Рекордна година у деценији затим је постала 2022. са 463,7 милиона евра.
„ШОС, БРИКС и ЕАЕС, наравно, делују као покретачи развоја економија својих чланица“
– Можете ли да наведете приоритетне земље ЕАЕС за Србију, осим Русије, како оцењујете трговинско-економске контакте са осталим државама асоцијације?
– Србија води вишевекторску политику, развија сарадњу и са европским и са азијским партнерима, као и са исламским светом. Отворени смо за дијалог и сарадњу са свима који поштују наш територијални интегритет и суверенитет, који поштују међународно право и не мешају се у наше унутрашње ствари. Та политика сарадње задовољава интересе српског народа и омогућава нам да сачувамо нашу независност. Наравно, захвални смо Казахстану и Белорусији на њиховом принципијелном ставу о Косову и спремни смо да јачамо и билатералне и мултилатералне везе.
Трговински споразум Србије и ЕАЕС, потписан 2019. године, представља геостратешки и геоекономски избор Београда у корист продубљивања сарадње са ЕАЕС. Има огроман економски значај. Српска привреда добија могућност да извози робу без трговинских дажбина на тржишта ЕАЕС, а то је 200 милиона људи. То је изузетна конкурентска предност у поређењу аа свим земљама Европе и света.
Можемо очекивати нове инвестиције како из земаља ЕАЕС, тако и из земаља ЕУ, које такође могу да искористе предности овог споразума ако производе своју робу у Србији. Влада Србије је изузетно заинтересована за прилив инвестиција и даје високе субвенције за отварање нових радних места, развијамо саобраћајну инфраструктуру, имамо школоване кадрове.
– Учествовали сте на сесији СПИЕФ-2024 6. јуна, посвећеној перспективама Великог евроазијског партнерства, пројекта који је Русија предложила 2015. године за повезивање интеграционих процеса у Евроазији. Верујете ли у могућност суперинтеграције? Да ли је Србија заинтересована да буде део тога?
– То није прва година да учествујем на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу и још једном желим да истакнем значај ове репрезентативне платформе за разговоре о перспективама економске интеракције и успостављање ближе сарадње између земаља.
Што се тиче Великог евроазијског партнерства, то је глобални цивилизацијски пројекат. Привлачан је због принципа добровољности и немешања у унутрашње ствари. Његов главни циљ је обезбеђивање стабилног развоја евроазијских држава, постизање економске и социјалне стабилности. Мислим да то у будућности може постати добра алтернатива дискриминаторском моделу односа који намећу САД и њихови западни партнери. Заиста, у случају Великог евроазијског партнерства, ради се чисто мирном пољу економске, инвестиционе, технолошке, културне и хуманитарне интеракције. Србија је спремна да сарађује са свим земљама које је доживљавају као пуноправног партнера и поштују њен територијални интегритет и суверенитет.
– Србија има статус партнера у дијалогу у ШОС. Како оцењујете статус и улогу ове организације?
– Сарадња у оквиру ШОС има за цео евроазијски регион велики економски значај и велике перспективе. Свет се убрзано мења ка мултиполарности. Асоцијације као што су ШОС, БРИКС и ЕАЕС, наравно, делују као покретачи развоја привреда својих чланица, а сем тога, отворене су за пуну сарадњу са другим земљама које деле њихове вредности. Међу њима је и Србија, која своје место у мултиполарном свету види као пуноправног партнера са сопственом независном политиком и моделом економског развоја.
– Како оцењујете улогу земаља БРИКС у хијерархији спољнотрговинских и спољноекономских односа Србије? Да ли се Србија нада да ће на овај начин ојачати економске односе са Африком и Азијом?
– Наша сарадња са Кином се динамично развија и има значајне изгледе за раст у многим областима. То је због разумевања, узајамног поштовања и подршке на политичком нивоу, као и низа корисних економских споразума. Кинеско тржиште је отворено за српску робу, Кина има репутацију поузданог партнера у реализацији дугорочних инвестиционих пројеката у енергетици, инфраструктури, грађевинарству и има неограничен инвестициони потенцијал.
Са своје стране, спремни смо да понудимо повољне услове за улагања, отварање и пословање компанија, укључујући и у области иновација и ИТ, и за то смо изузетно заинтересовани. Спремни смо да проширимо постојећи ниво интеракције са Кином на друге земље БРИКС. Иако су цифре о трговинском промету са њима и даље скромније, нема значајних политичких препрека за проширење економске сарадње и на томе ћемо активно радити.
„Морамо да одржавамо координацију о најважнијим питањима међународне агенде“
– Колико је Африка привлачна за Србију? Да ли се у томе Београд координира са Москвом? Које земље су ваш приоритет?
– Африка доживљава динамичан период раста и развоја са огромним потребама у различитим областима: њена укупна популација је већ 1,2 милијарде људи. Србија још од Покрета несврстаних развија пријатељске билатералне односе са афричким земљама. Данас, у новим геополитичким околностима, те традиционалне везе нам помажу да откријемо нове облике партнерства. Наш трговински промет са континентом у 2020. износио је 613 милиона долара, 2021. достигао је 708 милиона долара, а 2022. је благо смањен на 705 милиона долара.
Имамо позитивну динамику у односима са многим афричким земљама које поштују позицију Србије на међународној сцени и намеравају да је развијају у будућности – пре свега са Египтом и Јужном Африком. Београд предузима одлучне кораке, као што је потписивање средином јула ове године споразума о слободној трговини са Каиром током посете председника Вучића, заједно са 10 других споразума.
Русија такође развија конструктивне односе са афричким земљама, препознајући тај правац као стратешки. О промени вектора међународне политике јасно сведочи руско-афрички самит, одржан 2023. године у Санкт Петербургу, и међународни покрет „За слободу нација“, у који су ушли многи представници афричких земаља. Уверен сам да морамо да одржавамо координацију о најважнијим питањима међународне агенде.
– Буквално 9. маја, Пекинг и Београд су склопили споразум о „изградњи заједнице заједничке судбине” – након што су пре осам година закључили споразум о свеобухватном стратешком партнерству. Шта ти споразуми значе за Београд?
– Србија је била једна од три земље, уз Француску и Мађарску, које је посетио кинески председник Си Ђинпинг током своје европске турнеје 2024. То показује колико Кина поштује самосталну политику Србије и слободољубиве традиције, као и искрена пријатељска осећања српског народа према Кини.
Вучић и Си су у Београду истакли да је дошао тренутак да се односи између земаља подигну на виши ниво. То подразумева стратешку сарадњу у изградњи будућности заснованој на међусобном поштовању и равноправности у односима, ближој економској интеракцији без двоструких стандарда и притисака.
Као резултат мајске посете, потписано је око 30 споразума из области инфраструктуре, трговине, науке, екологије, технологије, културе, спорта и информисања. Србија ће добити нове брзе возове и електричне аутомобиле, планирани су нови директни летови за Шангај и Гуангџоу, а биће интензивирана образовна и научна размена. Посебно је важно истаћи потписивање споразума о слободној трговини са Кином, који пружа огромне могућности српским компанијама.
– Обим трговине између Србије и Кине у 2023. години, бар према процени Генералне управе царина НР Кине, једнак је рекордном руско-српском у 2022. години – 4,35 милијарди долара (више процењује Евростат). Какве су прогнозе за 2024? У којим областима видите највеће изгледе, који су водећи пројекти за кинеска улагања?
– Заиста, на крају 2023. билатерални трговински промет је порастао за 23 одсто, а према речима нашег председника Александра Вучића, у наредних 10 година би обим трговине са Кином могао да се удвостручи захваљујући споразуму о слободној трговини.
Сада је Кина други најважнији трговински партнер Србије после ЕУ и лидер по инвестицијама – 5,3 милијарде евра. У Београду је отворена Bank of China Serbia. Развија се сарадња у металургији, предузећа са кинеским капиталом успешно послују у градовима Бору и Смедереву, а две компаније које рударе бакар у Бору – Zijin Copper и Zijin Mining – водећи су извозници у Србији. Отворено је много радних места – у заједничким предузећима, инфраструктурним пројектима, високотехнолошким индустријама, пољопривредним пројектима. Кина ради на великом пројекту брзе пруге Београд-Будимпешта. Дакле, српско-кинеска сарадња има добар потенцијал за раст и проширење. Наша земља је изузетно заинтересована за јачање дијалога и свеобухватне интеракције са Пекингом.
– Какве су перспективе за Србију у Индији и за Индијце на српском тржишту? Делхи жели да достигне 1 милијарду долара трговинског промета са вама до 2030. године, односно да скоро утростручи обим из 2023. године. Постоје ли планови да се обим доведе до нивоа оног са Кином?
– Показатељи робне размене са Индијом су и даље скромнији него са Кином, али расту из године у годину. Скромно, с обзиром на огромни потенцијал Индије. Али постоји тренд раста. Наш задатак је да убрзамо тај раст. Постоји фундаментална оријентација ка ширењу даљих економских веза, што потврђују бројни састанци и изјаве на званичном нивоу. Велике су перспективе у војно-индустријском комплексу, информационим технологијама, индустрији, медицини и фармацији. Србија треба да искористи сваку прилику да представи своје економске, трговинске и инвестиционе потенцијале како би постала препознатљивија на индијском тржишту и добила њене инвестиције.
„Однос према нама није као према другим кандидатима“
– Упркос интересу Србије за глобални Југ, европске интеграције за њу остају приоритет: трговински промет са ЕУ износи 39,7 милијарди евра, што је више од половине укупне спољне трговине Београда, која је 2023. износила 70 милијарди долара, и то више него са било којом земљом и БРИКС. Председник Вучић је у априлу искључио могућност чланства Србије у БРИКС и потврдио њену оријентацију на чланство у ЕУ. Да ли европске интеграције противрече развоју односа са БРИКС?
– Политика Србије о европским интеграцијама је јасна: желимо да будемо чланица ЕУ као равноправни и поштовани партнер. То није само ствар прагматичних интереса, већ и географије. Налазимо се у срцу Европе, окружени чланицама ЕУ или кандидатима за чланство. ЕУ је наш најважнији економски партнер. Сваки прекид те сарадње представљао би озбиљну претњу економском развоју и стабилности.
Али ту има много проблема, они су практично зауставили интеграцију. Однос према нама није као према другим кандидатима. То отежава интеракцију. Не тражимо посебан третман, али је неопходно препознати неке чињенице по којима се разликујемо од других. Једини смо у Европи кога је НАТО бомбардовао и коме покушавају да одузму део територије. То захтева другачију врсту преговора. У ствари, сама ЕУ тренутно нема воље да се шири на Западни Балкан. Иако је почетак преговора са Босном већ најављен. Све то кочи процес европских интеграција, али главна препрека су услови који нам се намећу.
– Шта ЕУ поставља као главне услове за евроинтеграцију Србије?
– Прво, Брисел тражи да пристанемо на сецесију Косова, што је за нас неприхватљиво. А ако то постане коначни и неопозив услов за чланство у ЕУ, српски народ ће то одбацити. Мора се кренути од поштовања међународног права, које, према резолуцији 1244, каже да је Косово саставни део Србије.
Други услов за европске интеграције је захтев да Србија уведе санкције Русији и прекине сарадњу. Али Москва не треба да брине, Србија никада неће увести санкције. Наша влада је заузела такву позицију по овом питању још у фебруару 2022. Никакав притисак, чак и константан и јак, није променио нити ће променити ту позицију. Огромна већина нашег становништва је против било каквих санкција Русији, што потврђују и последња истраживања. Њихови резултати кажу да 90% никада не би подржало било какву одлуку против Русије.
– Како бисте коментарисали тумачење Вучићевих речи у интервјуу за Фајненшел тајмс, када је потврдио да је муниција од око 800 милиона евра индиректно преко трећих лица завршила у Украјини?
– Желим поново да вас подсетим на неке ствари. Србија никада није испоручивала оружје или муницију директно Украјини. То је у интервјуу истакао и сам председник Вучић. Чврст став наше Владе, која се бори за очување мира и поштује принципе међународног права, је у томе да се муниција не испоручује било којој страни у сукобу.
Али Србија има веома развијен војно-индустријски комплекс. То даје значајан допринос нашем БДП-у, значајан број наших грађана је тамо запослен. Наша стратегија „Скок у будућност“ усмерена је и на подршку војно-индустријском комплексу. У том смислу, ми испоручујемо муницију у многе земље. Али је ми никада не продајемо, као што сам већ поменуо, странама у сукобу.
Веома смо пажљиви, наши надлежни органи пажљиво се старају да крајњи прималац не буде страна умешана у сукоб. Оно што не можемо да пратимо је шта се дешава са муницијом када стигне до земље крајњег примаоца. Не можемо бити одговорни за то; ми не прихватамо одговорност за поступке тих земаља у продаји муниције.
Председник Вучић је више пута отварао та питања у комуникацији са нашим медијима, јер се такве оптужбе на рачун Србије периодично појављују од 2022. Председник Вучић их је јасно дефинисао као покушаје кварења пријатељских односа Србије и Русије.
