СПУТЊИК: Почело је са нама, нек’ се заврши са Ираном; прети ли Европи – нови велики рат?
Америка је покушала да очува свој систем владања у Авганистану, што се завршило катастрофом по САД. Затим се прешло на Иран, што се још у првој фази рата такође завршило њиховим поразом. Где је трећа тачка одступнице? Ако се Американци стално померају ка истоку, онда је Европа следећа станица и њу би могао да очекује нови велики рат.
Овако је Душан Пророковић, виши научни сарадник на Институту за међународну политику и привреду, коментарисао актуелна светска дешавања на округлом столу „Србија, Русија и рат на Блиском истоку“ који су заједно организовали Српско-руско братство и Први покрет за Србију, а чији је модератор био публициста др Марко Калик.
Округли сто је одржан тачно два месеца по почетку агресије Сједињених Држава и Израела на Иран, а један од повода његовог организовања била је и посета министра спољних послова Исламске Републике Иран Абаса Аракчија Русији и њеном председнику Владимиру Путину. На трибини су међу присутнима били и представници амбасада Руске Федерације, Републике Белорусије и Исламске Републике Иран у Београду.
Авганистан, Иран, ко је следећи?
Пророковић не мисли да је рат против Ирана почео „сам од себе“, већ да га је изазвала промена структуре светског политичког система. Сједињене Америчке Државе у протеклих неколико деценија кроз нове конфликте упорно покушавају да одрже једнополарну структуру светског политичког система. Међутим, каже он, то им баш и не полази за руком. После катастрофалних пораза у Авганистану и Ирану, наш саговорник страхује да би следећа криза могла да се деси баш у – Европи.
У међувремену су Американци покушали да индуковањем рата у Украјини избаце Русију из игре, али ни у томе нису успели. Тако да сада са једне стране имамо одлазећег хегемона који кроз конфронтације жели да сачува своју доминацију, али у томе не успева, а са друге стране имамо глобалну већину која још није довољно артикулисана. Тој глобалној већини ће бити потребно потребна најмање деценија да се артикулише, што значи да ћемо у наредних десет година живети у веома нестабилном свету. Чак и ако се овај рат у Ирану сутра заврши, вероватно ће се појавити неки нови, јер је реч о процесима дугог трајања, рекао је Пророковић.
Када је реч о руској спољној политици и геополитици на Блиском истоку, очигледно је да се ради о стратегији дугог трајања где се ништа не дешава „преко ноћи“, каже он. Укљученост Русије у овај сукоб је системска, свеобухватна и пројектована и зато се овај рат на Блиском истоку не може анализирати само кроз призму текућих дешавања, него и неких прошлих, па и прогнозираних догађаја.
Моја процена је да ће се дестабилизација Блиског истока наставити, са могућим ширењем ка Европи. То носи ризике енергетске и економске кризе, али и нове безбедносне изазове који би могли погодити и Балкан, закључује Пророковић.
Напад на мултиполарни свет
Драгана Митровић, редовни професор Факултета политичких наука у Београду, рекла је да напад на Иран симболизује много више од војног сукоба две државе – он представља и напад на идеју мултиполарног светског поретка, у коме Иран има значајно место. То је, каже, такође и напад на формате као што су БРИКС и Шангајска организација за сарадњу.
Иако су САД вербално признале да је мултиполарност реалност, у пракси не одступају од своје геополитичке матрице. Она подразумева продирање по свим меридијанима и Американци се не одричу тога да задрже позицију глобалног хегемона. Како им се ресурси смањују, они ће у томе бити све мање успешни, међутим, и даље представљају једну колосалну војну силу, способну да нанесе страховите губитке готово свакој држави на свету, изузев Руској Федерацији, рекла је професорка Митровић.
Ако је ишта „добро“ произашло из овог рата, закључује она, то је да је поново потврђено да јединство политичког Запада више не постоји у облику у којем га је свет познавао. Овим ратом је само дубоко продубљен раздор између САД и Европске уније, али и унутар самог НАТО-а.
Свако има шансу да се бори
Андреј Млакар, новинар и уредник РТ Балкан, рекао је да се на Блиском Истоку не ради о класичном војном сукобу, већ о комбинованом облику ратовања који представља мешавину класичних ваздушних удара и асиметричног одговора Ирана. Управо тај асиметрични одговор показао се као веома значајан, објашњава он, јер је Иран још у првој фази сукоба успео да у релативно кратком року нанесе озбиљне ударе војној инфраструктури САД, што је преседан у савременим конфликтима.
Иран је, на основу претходних искустава, прилагодио своју тактику и успео да умањи ефекте америчких удара, посебно када је реч о кључној војној инфраструктури. Укупно гледано, овај сукоб показује да асиметрично ратовање може дати значајне резултате чак и против технолошки надмоћнијег противника. Ефекти су видљиви како у војној, тако и у економској и инфраструктурној сфери, али и у ширем геополитичком контексту, закључује Млакар.
Свету треба нови антифашизам
Председник Првог покрета за Србију амбасадор Владимир Кршљанин рекао је да англоамеричко-јеврејска олигархија представља најопаснији антиљудски и антицивилизацијски фактор људске историје. Он је додао и то да се међународноправни поредак настао после Другог светског рата заснива на антифашизму, а да је фашизам био нуспродукт поменуте олигархије. Кршљанин сматра да је зато данас потребна обнова и проширење концепта фашизма.
Данас се колективни Запад свео на злочиначку суштину своје олигархије, издајући све своје стваралачко и вредносно наслеђе, укључујући правну државу и демократију. Југославнија, историјска Србија и српски народ били су прве жртве очајничких покушаја олигархије да чистим злочинима очува заувек изгубљену светску доминацију. Надамо се да ће Иран и ирански народ бити њихова последња жртва, закључује Кршљанин.
Милица Тркља
РТ БАЛКАН: Иран постаје мера будућег односа снага у свету
ИСКРА: Свет на прекретници: Београдски округли сто о рату на Блиском истоку
Геополитичке тензије које потресају Блиски исток и све израженије надметање великих сила били су у фокусу Округлог стола „Србија, Русија и рат на Блиском истоку“, одржаног у Београду. Дискусију је модерирао др Марио Калик, а учествовали су амбасадор Владимир Кршљанин, проф. др Драгана Митровић, Андреј Млакар и проф.др Душан Пророковић. Учесници су се сагласили да актуелни сукоби не представљају изоловане кризе, већ део дубљег преобликовања глобалног поретка.
У уводној речи, Марио Калик је указао да се округли сто одржава тачно два месеца након отпочињања америчко-израелске агресије на Иран и у време посете иранског министра Аракчија Русији и сусрета са председником Путином, који је истакао да се ирански народ храбро и херојски бори за своју независност и суверенитет, и да ће Русија са своје стране учинити све што одговара интересима Ирана, као и интересима свих народа региона, како би се мир на Блиском истоку постигао што је брже могуће. Обе земље су јасно изразиле своју опредељеност да наставе и даље јачају своје стратешко партнерство.
Калик је истакао да сваком родољубивом Србину, који не заборавља и не опрашта америчку и НАТО агресију на нашу земљу, импонују оружана снага и морална чврстина којима ирански народ и руководство пружају отпор агресији и изазивају дивљење и солидарност.
Владимир Кршљанин: „Свету је потребан нови антифашизам“
Први говорник био је Владимир Кршљанин, који је излагање започео најоштријом осудом, како је навео, „израелско-америчке агресије“ на Иран, уз изражавање солидарности са иранским народом и државним руководством.
Он је затим изнео шири историјско-идеолошки оквир у ком је нагласио да је савремени свет ушао у фазу дубоке трансформације у којој се распада досадашњи поредак настао после Другог светског рата. Према његовим речима, тај поредак је био заснован на антифашизму, али је временом изгубио своју суштинску снагу и постао инструментализован.
Кршљанин је позвао на „нови антифашизам“, који би, како је навео, морао да прошири поље деловања на борбу против савремених облика злоупотребе моћи, укључујући и идеолошке и религијске екстремизме који се користе у геополитичке сврхе. Посебно је нагласио да је потребно јасно именовање и правно-морално санкционисање структура које, по његовом мишљењу, стоје иза глобалних сукоба и дестабилизација.
Он је критички говорио о „колективном Западу“, тврдећи да је изгубио сопствене вредности и да се ослања пре свега на механизме медијског и обавештајног утицаја. Насупрот томе, истакао је раст „светске већине“, коју, како је навео, предводе Русија и Кина, као носилаца новог мултиполарног поретка.
Посебан део излагања посветио је сопственом дипломатском искуству из деведесетих година прошлог века, описујући односе са Ираном и истичући да је та земља од средине 90-их задржала доследну и позитивну политику према Србији.
У том контексту навео је и лично сећање на разговор са командантом иранске Револуционарне гарде (КЧИР), који је, како је рекао, поручио да су током присуства у Босни били „изиграни од стране Американаца“, те да су у међувремену закључили да су им Срби једини поуздани савезници на Балкану. Према Кршљаниновим речима, исти саговорник је тада нагласио да Иран неће мешати на Косову. Он је додао да се такав став Техерана задржао до данас, као и да Иран није признао Косово.
Кршљанин је у наставку додао и да, исламски екстремисти који су деловали у Босни нису били иранског порекла, већ припадници Ал Каиде и других структура, за које тврди да су биле под утицајем западних служби.
На крају је подсетио и на актуелне поруке руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова, који је упозорио да ће последице садашњих америчко-израелских потеза бити најтеже, особито по њих саме, али и истакао да ће у будућем свету морално лидерство постати важније него икада, што је Кршљанин навео као потврду да „нови свет“ почива на духовној и моралној снази, а не на голој сили.
Проф. др Драгана Митровић: рат као судар глобалних концепата
Драгана Митровић је указала да напад на Иран није само регионални сукоб, већ део ширег судара између униполарног и мултиполарног концепта света. Она је нагласила да савремене тензије погађају и глобалне интеграционе формате попут БРИКС-а, те да се у међународним односима ствара нова линија поделе.
Према њеним речима, САД формално признају промене у глобалној структури моћи, али у пракси настављају политику очувања доминације, што доводи до додатне нестабилности и унутар западног блока.
Андреј Млакар: рат нове генерације
Андреј Млакар је у свом излагању нагласио да се на Блиском истоку не води класичан рат, већ сложен сукоб који комбинује конвенционалне, технолошке и асиметричне облике борбе.
Он је истакао да је Иран показао способност брзог и ефикасног одговора, упркос технолошкој надмоћи противника, што мења досадашње представе о односу снага у регионалним конфликтима.
Проф. др Душан Пророковић: Европа као потенцијална следећа тачка кризе
Душан Пророковић је упозорио да се актуелни ратови не могу посматрати изоловано, већ као део ширег геополитичког ланца кризе који се постепено приближава Европи.
Он је оценио да су сукоби од Авганистана до Ирана показатељ слабљења једнополарног поретка и да би наставак ових процеса могао довести до преношења нестабилности на европски континент, укључујући и Балкан, са озбиљним безбедносним и економским последицама.
Учесници округлог стола сагласили су се да се међународни систем налази у фази дубоких промена и да ће исход актуелних криза одредити будући баланс снага у свету.
Сличним аналитичким приступима, заједнички закључак био је да растућа глобална нестабилност захтева нове моделе међународне сарадње и редефинисање постојећих безбедносних оквира, уз упозорење да Европа више не може бити изолована од последица глобалних сукоба.
Округлом столу су присуствовали и представници амбасада Русије, Белорусије и Ирана у Београду.
Д. Опачић
