Стални представник Русије у УН Василиј Небензја је данашњој седници Савета безбедности УН о ситуацији у Босни и Херцеговини најпре у знак протеста изашао из сале током говора Кристијана Шмита, а затим је у свом иступању упозорио да је његовим деловањем створена најозбиљнија криза у целом постконфликтном периоду у БиХ и затражио укидање Канцеларије високог представника. БРАТСТВО доноси у целини иступање Василија Небензје по пословнику и његово главно иступање.
По пословнику:
Господине председавајући,
Желели бисмо да изразимо наше принципијелно неслагање са присуством на овој седници господина Кристијана Шмита у својству тзв. „високог представника“. Савет безбедности УН није потврдио његово именовање на ту дужност.
Подсећамо да је босанска проблематика на дневном реду Савета у смислу Главе VII Повеље УН. Већ четврт века постоји пракса потврђивања Високих представника. Стога, без одговарајућег мандата од стране Савета, дужност Високог представника у БиХ остаје упражњена.
У вези са наведеним, желео бих да нагласим да господин Шмит нема право да говори у име међународне заједнице нити да шаље било каква документа Савету безбедности.
Истовремено, у Савету безбедности постоји пракса према којој је могуће саслушати говорнике у личном својству. Управо тако ми и схватамо присуство господина Кристијана Шмита овде данас. Међутим, с обзиром на то да се потпуно дискредитовао својим покушајима узурпације власти у БиХ и чини све што може да дестабилизује већ напету ситуацију у тој земљи – на томе ћу се детаљно задржати у свом главном иступању – не намеравам да губим време слушајући његово пристрасно резоновање.
Хвала вам на пажњи.
Главно иступање:
Господине председавајући,
Честитамо Вам на преузимању председавања Саветом безбедности у мају и захваљујемо Француској на председавању у априлу.
Поздрављамо учешће на седници председавајућег Председништва Босне и Херцеговине, Жељке Цвијановић.
За мање од шест месеци, Савет безбедности већ трећи пут разматра ситуацију у Босни и Херцеговини, што само по себи сведочи о озбиљности онога што се тамо дешава са становишта претњи миру и безбедности. Не би било претеривање рећи да земља доживљава најозбиљнију унутрашњу политичку кризу у целом постконфликтном периоду, изазвану жељом низа спољних учесника и њихових присталица у БиХ да ревидирају дејтонску архитектуру и систем расподеле власти. Постоје стални покушаји преобликовања Босне и Херцеговине из децентрализоване у унитарну државу смањењем широких права и овлашћења три државотворна народа и два ентитета.
Више пута су се чула упозорења о високој опасности од ревизије Општег оквирног мировног споразума. У свом Саопштењу за штампу 29. марта, Савет је послао јасан сигнал свим странама да Дејтонски споразум остаје камен темељац мировног процеса и да се све разлике морају решити дијалогом између самих Босанаца, ентитета и конститутивних народа. Нажалост, ову недвосмислену поруку су игнорисали они који би, рекло би се, морали да помагажу у стварању услова за њену имплементацију.
Још једном смо сведоци како самозвани „високи представник“, уз очигледно прећутно одобрење – ако не и подршку – својих западних покровитеља, наставља бестидно да се меша у искључиво унутрашње послове независне босанско-херцеговачке државе. Овог пута, на натегнутим основама које немају никакве везе са дејтонском проблематиком, он покушава да „затвори кисеоник“ политичким странкама Републике Српске, заступљеним, између осталог, у Парламентарној скупштини БиХ. Шта је то ако не наставак линије елиминисања са политичке сцене БиХ најпопуларнијих личности и структура у српском друштву, која је започета апсурдним прогоном председника Републике Српске, шефа њене владе и председника парламента? Подсетимо се да су сви они демократски изабрани представници, њихов легитимитет и висока популарност још једном су потврђени резултатима локалних избора у октобру 2024. године.
Изрицање пресуда највишем руководству српског ентитета, а посебно објава да је за њима расписана потерница због такозване „сумње за подривање уставног поретка“, само је повећало ниво тензија у земљи и у региону у целини. И уместо да покушамо да некако смиримо изузетно напету ситуацију, видимо супротан ефекат. Мислим на инцидент од 23. априла ове године у Источном Сарајеву, када је оперативни тим инспектора СИПА БиХ покушао да уручи судски позив председнику Републике Српске Милораду Додику. То се може назвати само провокацијом. Штавише, један од инспектора је осумњичен за ратне злочине против Срба, а други је повезан са тајном службом босанских муслимана током оружаног сукоба 1992-1995.
Господине председавајући,
Намеће се закључак да је господин Шмит себи поставио циљ да потпуно угуши српски елемент у Босни и Херцеговини. Уверени смо да Савет треба да укаже на категоричну неприхватљивост такве линије, тим пре јер се она фактички спроводи у име западне заједнице. На тај начин она постаје саучесник у чињењу безакоња, које има не само јасно изражене карактеристике колонијализма, него и све знаке ксенофобије.
Очигледно је да је управо овакво деструктивно понашање у основи садашње кризе, провоцира заоштравање противречности између народа БиХ, спречава их да постигну обострано прихватљив споразум о актуелним питањима и распирује конфликтни потенцијал до опасних размера. И на крају приморава Савет безбедности да се опет и опет састаје како би разматрао босанска питања.
Покушаји да се сва одговорност за оно што се дешава у БиХ свали на Бањалуку, што ћемо данас чути у овој сали, благо речено, апсурдни су. То нам неће помоћи. Кључну пажњу треба да обратимо на првобитне узроке кризних појава, а не на њихове природне последице. Уверени смо да подвргавање српског народа новом остракизму није само неправедно и противречно са становишта стварног стања ствари, већ може само да погорша целу ситуацију и отежа тражење излаза из садашњег ћорсокака.
Решење лежи у ослобађању народа БиХ од спољашњег старатељства које трује њихову егзистенцију. Савет треба да се суочи са истином и донесе одговорну одлуку да коначно затвори Канцеларију високог представника у БиХ, која је одавно изгубила сваку додатну вредност и претворила се у генератор сукоба. Предлажемо да Савет трезвено процени стање ствари у БиХ, ослањајући се не на пристрасне процене и коментаре псеудо-високог представника који су одвојени од стварности, већ на сопствене закључке засноване на анализи стварног стања.
У том смислу, значајну помоћ могу пружити извештаји Владе Републике Српске, који се редовно достављају Савету, укључујући и нови документ који смо дистрибуирали као званични документ Савета безбедности УН 5. маја ове године.
Господине председавајући,
Идеја, коју промовишу неке усијане главе, о укључивању деловања операције ЕУФОР-а у БиХ „Алтеа“, у акције органа за спровођење закона БиХ, потпуно је непромишљена и неприхватљива. Такав подухват би могао довести до губитка контроле над ситуацијом са непредвидивим исходом. Полазимо од чињенице да је руководство ЕУФОРа свесно своје одговорности коју му је поверио Савет безбедности и да ће деловати само у оквиру свог мандата, што искључује свако мешање у политичке послове суверене државе. Не видимо никакву потребу за бројчаним повећањем снага и ресурса укључених у операцију.
Уверени смо да приоритети међународне заједнице у Босни и Херцеговини остају свеобухватно јачање дејтонске архитектуре земље, помоћ у реализацији принципа равноправности три државотворна народа и два ентитета, ослобађање ове европске државе од Канцеларије високог представника, која се фактички претворила у инструмент угњетавања, и гарантовање народима Босне и Херцеговине права на самосталан развој.
Русија је, са своје стране, као једна од земаља гараната Дејтона, спремна на конструктивну интеракцију како би се осигурало истинско постконфликтно решење у БиХ.
Хвала Вам.
