Односи између Србије и Руске Федерације су стабилни и отпорни на изазове савременог геополитичког окружења. Србија задржава важну позицију војне неутралности, што јој омогућава да води самосталну и уравнотежену политику, док партнерство с Русијом наставља да се развија на обострану корист, каже у интервјуу за „Политику” Александар Грушко, заменик министра спољних послова Русије, који је недавно боравио у званичној посети Београду. Додаје да енергетска сарадња, укључујући и питање НИС-а, остаје један од кључних стубова укупних односа, упркос спољним притисцима. У том контексту истиче: „Отворени смо за дијалог са западним институцијама, али тај дијалог мора бити садржајан и поштен.”
Како ће се у оквиру иницијативе руског председника Владимира Путина за стварање евроазијске безбедносне архитектуре градити везе са земљама НАТО-а и Европске уније, као и са Србијом, која је војно неутрална држава?
Ми верујемо да се безбедност не може заснивати на блоковским поделама, нити да треба да је граде „изабране” државе на рачун других. Овде је реч о механизму који ће смањити тензије у Европи. Отворени смо за дијалог са западним институцијама, али тај дијалог мора бити садржајан и поштен. Не може се водити на основу ултиматума или покушаја наметања фамозног „поретка заснованог на правилима”.
У овом контексту Србија заузима посебно место као држава која се доследно придржава војне неутралности. Њен став је пример како градити односе с различитим центрима моћи без упуштања у конфронтирање. У оквиру евроазијске безбедносне архитектуре такве земље могу имати улогу „мостова”, односно платформи за дијалог и компромис. Београд се одавно етаблирао на међународној сцени као независан, одговоран и конструктиван партнер.
Кључни моменат кад је реч о нашој иницијативи јесте поштовање међународног права и Повеље УН у целини. За Србију то пре свега значи праведно решавање косовског питања на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН, која јасно каже да је Аутономна Покрајина Косово и Метохија саставни део Србије.
Како бисте окарактерисали тренутне руско-српске односе, посебно када је реч о енергетском сектору, с обзиром на ситуацију у вези с НИС-ом и испоруком енергената из Русије? Шта бисте додали њиховом дефинисању у ширем контексту геополитичких промена и настанка мултиполарне архитектуре у савременом свету?
Руско-српски односи остају стабилни чак и у условима озбиљних турбуленција на међународној сцени. Најупечатљивији пример тога је управо енергетски сектор. Сарадња у оквиру „Нафтне индустрије Србије”, вишегодишње стабилно снабдевање руским енергентима по најповољнијим ценама нису само комерцијални пројекти већ и показатељ наше суштинске међусобне повезаности, што је посебно важно у време глобалне нестабилности.
Ситуација у вези с НИС-ом показује у којој мери Запад политизује домен енергетике вршећи спољни притисак на Србију и присиљавајући је да преиспита давно успостављене, поуздане и предвидљиве формате сарадње с Русијом. Полазимо од тога да ће коначне одлуке у вези с НИС-ом бити у складу с интересима Русије и Србије.
Руско-српско партнерство савршено се уклапа у мултиполарни систем који се формира. Оно није усмерено против трећих земаља, то је врло софистициран модел интеракције заснован на међусобном поштовању и обостраној користи.
Какве су, по Вашем мишљењу, перспективе пред Србијом као државом која развија односе с различитим међународним партнерима, укључујући и Европску унију, уз истовремено придржавање политике војне неутралности?
Србија, с једне стране, развија односе с Европском унијом, што је вероватно условљено географским и економским разлозима. С друге стране, она доследно брани своје право на независну спољну политику. Позиција Србије ће у великој мери зависити од њене способности да истраје у одбрани свог суверенитета. Притисак који Запад врши не би ли приморао Србију да изврши избор у његову корист и одустане од плодотворне сарадње с другим партнерима, пре свега с Русијом и Кином, вероватно ће се само појачати. Међутим, искуство последњих година показује да је политика заснована на прагматизму и заштити националних интереса врло делотворна.
Војна неутралност омогућава Србији да избегне увлачење у сукобе, а да истовремено развија сарадњу у различитим форматима. Ова позиција може постати још пожељнија у будућности, јер ће свет засигурно наставити да се креће ка мултиполарности.
Како видите будућност руско-српских односа у наредном периоду – као даље јачање стратешког партнерства или као трансформацију односа у новим међународним условима?
Перспективе руско-српских односа не треба посматрати у смислу „јачања или трансформације” већ као комбинацију оба наведена процеса. Наше партнерство стоји на чврстим темељима – историјским, духовним, културним и економским. Ови фактори никуда неће нестати, него ће наставити да одређују карактер веза између Русије и Србије.
Међународно окружење се заиста мења, и то неизбежно утиче на облике наше сарадње. Неки пројекти можда ће морати да буду модификовани, могу се појавити нови правци сарадње, можда и неки флексибилнији формати. Међутим, то је природан процес, а не знак слабљења сарадње. Русија и Србија настављају да негују међусобно поверење и спремност да уважавају интересе обеју страна. У контексту глобалне неизвесности такви односи су посебно драгоцени, јер не зависе од опортунистичких фактора већ се заснивају на стратешкој визији.
Жељко Шајн
