- Српско-руско братство је природна ствар
- Увек смо се међусобно помагали, с тим да су они нама више помагали него ми њима
- Братство треба да чувамо и развијамо у свим областима
- Не можемо ни од кога другог да добијемо помоћ осим од Руса
- БРИКС је пандан ММФ-у, Америци и долару, са БРИКС имамо исте вредности
- Помало постајем оптимиста после говора у Јагодини
- Ми јесмо мала земља, али мала не мора значити и покорена
- Руси нас и поштују као себи равне, такве интеграције нам требају одмах
Српско-руско братство сматрам природном ствари, јер и ми и Руси смо Словени. Међу собом се волимо и ту љубав нико и ништа не може да поништи. Вековни смо пријатељи који су се увек међусобно помагали, с тим да су они нама више помагали него ми њима. Било је периода захлађења до којих је долазило због – политике. И сам сам био посланик у Народној скупштини у сазиву од 2000. године, када су на власт дошли они који су били плаћени да нас одвоје од мајке, од мајчице Русије. А ми супротно томе, треба да се зближавамо и да будемо заједно не само духовно, него и практично: у оним интеграцијама које су за нас природне – да будемо заједно у БРИКС, јер нама из економских и безбедносних разлога треба управо то, а не НАТО и ЕУ – каже за Братство политичар, патриота и социјалиста Боривоје Дракуловић, који се и у српском парламенту залагао за политику супротстављања онима који су нас 78 дана бесомучно бомбардовали.
Познат је и по анегдоти из периода када су осниване владине агенције. На заседању једног од одбора, како се и сада често сећа – рекао је: „Благо нама Србима, сад ћемо сви имати агенције и агенте, па ћемо да се шпијунирамо и не треба да имамо другог посла… само не знам ко ће нас плаћати… “
Иако ратни војни инвалид, тешко рањен у Вуковару, и данас учествује у обликовању српске друштване и политичке стварности у правцу ресуверенизације Србије, те се његово име налази и међу доносиоцима Повеље српско-руског Братства.
У Повељи је записано да је наше братство – наш приоритет. Утемељио га је Свети Сава, на духовно-моралним вредностима. Оно има саборни карактер и велики значај за регион, Европу и свет. Русија је чланица БРИКС и предводница Новог света. Зато је и наше братство са њом од посебног значаја.
Дракуловић још једном потврђује те речи у коментару о томе како види српско-руско братство данас, како, којом брзином и у којим сферама да га развијамо:
– Прво, братство треба да чувамо и развијамо у свим областима, од привреде, преко школства и културе до војно-техничке сарадње. Треба да се обратимо Русији и да кажемо да хоћемо у БРИКС. Кад бисмо рекли да хоћемо да сарађујемо и да нам треба њихова помоћ – а треба нам – они би нам помогли. А не можемо ни од кога другог да добијемо помоћ осим од Руса. Шта ћу ја негде где ме нико не жели, и шта ћу ја негде ако нисам тамо, да тако кажем. Све евроазијске земље трче ка БРИКСУ, то се сада јасно види. БРИКС је пандан ММФ-у, Америци и долару. Убеђен сам и да ће у догледно време доћи и до заједничке монете насупрот долару.
Нисам ја само русофил па тако причам. Већ разумно оцењујем да нам је тамо место. Свакако више него у ЕУ, или у НАТО који нас је бомбардовао.
Са БРИКС имамо исте вредности. Те земље се између себе одлично разумеју, кредити се не условљавају, за разлику од ММФ-а, и ако бисмо ми узимали од БРИКС кредите, они ничим не би били условљени. За српски народ је, сигуран сам, паметније и безбедније да уђе у БРИКС него у ЕУ. О НАТО нећу ни да причам, јер нам је он срушио државу, без и једног ваљаног разлога.
Када је реч о динамици приласка БРИКС-у, помало постајем оптимиста после говора у Јагодини када је председник рекао да ће се обратити Русији и Путину да их пита и да решава проблеме. То је отприлике оно што сам и ја рекао да треба да урадимо. Сигуран сам да ако би се председник Вучић обратио Русима и рекао какве имамо проблеме, а сигуран сам да они то знају боље него ми, итекако би нам помогли!
Тачно је да смо ми мала земља, али мала не мора значити и покорена. Ми смо народ који је вековима тежио слободи и зато се ослободио и од Турака и од Хитлера и других, да их све не набрајам. А са Русима и Кинезима нисмо никад имали никаквих проблема. Да ли ћемо се ослободити западног притиска и условљавања без Руса, сами, – доста тешко. Не кажем да не бисмо могли. Али, цена слободе је скупа. У два светска рата смо можда и највише жртава ми имали гледано сразмерно по броју становника. Слобода се не може платити другачије осим крвљу и животима.
Руси нас и поштују као себи равне. Ми не треба да будемо ничији привезак, него да идемо тамо где смо равноправни без обзира на величину. Такве интеграције нам требају одмах, такорећи још јуче. Геополитичка ситуација у свету се брзо мења и баш зато бисмо и ми благовремено морали да се хватамо воза који је рекао да ће да промени свет. Тај свет ће у најмању руку бити биполаран. Свако ће бирати свој правац и нико ником неће натурати у ком правцу да се развија.
Д. М.