Како се примиче октобарски самит БРИКС све су учесталији јавни апели високих руских званичника и истакнутих политичких експерата да Србија треба да постане део БРИКС породице, да су јој врата отворена и да са уважавањем и пажњом гледају на већ постојећу иницијативу у Скупштини Србије да се Србија заиста придружи БРИКС.
У тој функцији је још у марту, односно априлу, председник Србије Александар Вучић званично позван да буде специјални гост самита који ће се ове 2024, одржати у славном Казању. Србија је, не случајно, прва од европских земаља позвана да присуствује самиту ове политичко-економске групације! Потенцијал који овако положен „црвени тепих “ има за Србију види се из податка да је реч о групацији која у глобалном БДП учествује са рекордних 35,7 одсто! Ту фасцинантну цифру, уз процену да ће она само расти, објавила је Светска банка у најсвежијем јулском извештају. Документ открива и да је, насупрот томе, бивши хегемон „ Г7“ достигао историјски пад на 29 одсто учешћа у светском БДП, ђто је најмање за последих 30 година.
Пошто су рудна богатства тема која је у српским медијима на првом месту већ недељема, ваља овде навести податак да се у земљама блока БРИКС, након приступања нових чланица, налази 72 одсто глобалних залиха ретких земних метала. То је 16. јула објавила Роснедра, руска Федерална агенција за управљање подземним ресурсима.
У исто време, у Београду се одржавао Самит о критичним сировинама, где су рудна богатства Србије додатно стављена у оквир ЕУ агенде: 19. јула је, у присуству Вучића и Шолца, потписан Меморандум о разумевању о стратешком партнерству у области одрживих сировина.
Ових неколико теза је сасвим довољно да Братство пита угледне српске интелектуалце и експерте једно јасно и кратко питање: Треба ли Србија да постане чланица БРИКС?
Њихове аналитичке коментаре ћемо објављивати појединачно, а први у низу је генерал проф. др Митар Ковач, народни посланик, први човек Евроазијског безбедносног форума и некадашњи начелник Управе за стратегијско планирање у Министарству одбране и начелник Управе за планирање и развој ВС у Генералштабу.
Ево његовог одговора:
После искушења која нам намеће колективни Запад, Србија нема другог и бољег рационалног избора осим да иде у БРИКС.
На жалост, не постоје друштвене претпоставке да се то деси, зато што власт и већи део опозиције не виде решавање геостратешког позиционирања Србије у новом времену на такав начин.
Даље, та тема је запостављена у медијима са националном фреквенцом. Нема анализа, осим гостовања једне групе експерата у ретким специјализованим емисијама. Ни једна телевизија није организовала адекватну друштвену расправу, иако би то било нормално. Телевизије које су наклоњене опозицији и израз су воље колективног Запада не желе да теми БРИКС приступе на адекватан начин. У резултату – јавност је ускраћена за објективну расправу на ту тему.
Мој закључни став је – ДА, БРИКС је повољан и једини прави стратешки избор у постојећим околностима, јер Србија мора се одрекне оваквог уцењивачког пута у ЕУ. Имам у виду да је Србија условљена Косовом и Метохијом, експлоатацијом литијума и других критичних стратешких сировина под веома неповољним условима, уз загађење животне средине и наношење вишеструке штете будућим генерацијама.
Тако гледам на то питање.
БРИКС је, са друге стране, задовољавајућа алтернатива у смислу непосредног контакта са водећим земљама те организације. Наиме, верујем да би у тим контактима и разговорима могли да повољно решимо презадуженост према Западу и све оно чиме нас је Запад ставио у неоколонијалне окове једне ропске позиције. БРИКС би нам донео јефтиније кредите уз разумевање наше ситуације: да бисмо се тако могли решити финансијске зависности од Запада. Могли бисмо добијати повољније кредите за изградњу стратешких система у држави и могли бисмо да извозимо своје производе на страна тржишта не поштујући прописе које смо преузели од ЕУ да бисмо показали нашу сервилност према тој наднационалној организацији.
Верујем да би у првој фази требало да будемо посматрач у БРИКС, и да би војна и политичка неутралност дала простора за ново позиционирање у коме би Србија постала пуноправни члан БРИКС.
Руски званичници су рекли да је Србија у БРИКС сасвим добродошла, а и захваљујући Мађарској и њеним дипломатским активностима БРИКС постаје и балкански тренд – чују се политичари Бугарске и Румуније који такође говоре о БРИКС. Како коментаришете тај тренд? И, ради прецизности, како да успоставимо војну и политичку неутралност Србије, будући да смо са Русијом престали да имамо војне вежбе од како је Русија почела своју одбрану од Запада на територији Украјине, а представници Србије у Бриселу и Њујорку гласали су за усвајање докумената којима се осуђује специјална војна операција као „агресија“. Да ли би нам статус посматрача у БРИКС донео неутралност?
У суштини, имамо потпуну зависност од Запада, чему је допринело некоректно прихватање свих притисака и уцена од стране тога Запада!
Наша војна неутралност је формално исказана, а суштински Србија ради све скоро као да је чланица НАТО пакта.
Србија је и у свим другим областима зависна од колективног Запада – финансирање привреде, увоз и извоз. Али, то се није десило спонтано, него је био диригован процес. Видимо да и данас, где год је амерички, европски или регионални скуп, тамо мора да буде и Србија, а само се ради домаћих гласача у домаћим медијима говори о суверености или непристрасном односу према свим центрима моћи. А у реалном животу то није тако.
Одрицање од ЕУ и добијање статуса посматрача у БРИКС би нам донело политичку неутралност, а са њом и сваку другу!
Понављам у том смислу да би нам средства која бисмо добили од БРИКС служила да се извучемо из неоколонијалног положаја у коме смо сада у односу на Запад.
Недавно сте казали да би после успостављања неутралности Србија требало да има једнак однос према регионалним организацијама као што су БРИКС, ШОС и НАТО. Појашњења ради, да ли у новом свету који долази и после освајња неутралности, има смисла да Србија има једнак однос према НАТО као према БРИКС И ШОС?
Ми, једноставно, у овој фази немамо ни једну заједничку физичку границу са ни једном чланицом БРИКС или ОДКБ. Морамо бити рационални да у склопу геополитичких процеса не изазовемо бес и веће стратешке противнике оних који нас желе држати под својом потпуном контролом. У том смислу сам рекао да у време транзиције треба имати уравнотежен однос према регионалним организацијама. Није мени проблем толико што ми имамо сарадњу са НАТО, него што имамо претерано – и ван оног оквира Партнерства за мир. И, проблем ми је што немамо адекватну везу и сарадњу са ОДКБ. Некада се настојало да дође до неког нивоа равноправне сарадње код војних активности и вежби, међутим, видимо да је тај садржај и обим активности напуштан, и да без неких додатних критика власт говори једно за медије, а у суштини: чак је и мораторијум на војне вежбе прекинула, а наставила сарадњу и вежбе само са америчком војском и водећим чланицама НАТО.
Не видим ту НАТО као будућност, али НАТО и ЕУ као један од регионалних центара моћи у функцији што безбедније транзиције и достизања неког нивоа политичке неутралности. А, онда, наравно, процеси ће омогућити коректније позиционирање у односу на оне организације које су нам у прошлости и сада рушиле и руше виталне националне интересе.
И, да додам, када ЕУ још додатно изгуби свој смисао услед унутрашњих потреса, многе земље из региона ће стати у ред за сарадњу са БРИКС. Мађарска, Словачка и још неке, већ сада предњаче у својој суверенизацији.
Д. Милошевић
