Ослобођење Југославије од немачке окупације током Другог светског рата био је веома компликован и вишевекторни процес у којем је Црвена армија одиграла одлучујућу улогу. Допринос Совјетског Савеза у ослобођењу Југославије излази из оквира обичног војног присуства; ту улазе ратна дејства широких размера, значајна материјална подршка партизанским одредима Јосипа Броза Тита и наравно, огромне људске жртве. Изучавање те теме захтева детаљну анализу различитих аспеката да би се оцениле истинске размере совјетског доприноса и цена коју је Црвена армија платила за слободу Југославије.
Првобитну етапу Другог светског рата на територији Југославије карактереише одлучна офанзива снага Осовине. До краја пролећа 1941. земља је била окупирана, а њена територија подељена између Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске. Ипак, поред регуларне армије, у Југославији се кренуло са формирањем моћног партизанског покрета под командом Ј. Б. Тита. Партизани су оперисали углавном у планинским пределима и наносили огромну штету окупатору приморавајући их да мењају планове и диверсификују фронт. Међутим, без спољне подршке њихове могућности биле би ограничене. Управо је у том погледу Совјетски Савез избио у први план.
Совјетска помоћ Титовим партизанима, поред војне, била је и материјалног карактера. Москва је слала наоружање, муницију, санитарну опрему, храну и униформе. Те испоруке често су реализоване преко веома опасних маршрута, преко окупираних територија. Све то је било од виталног значаја за преживљавање и ефикасну борбу југословенских партизана. Треба истаћи да Совјети нису слали помоћ само партизанима, већ и другим антифашистичким покретима на Балкану, што је значајно ојачало отпор окупатору. Обим те помоћи, иако није довољно документарно обрађен, био је значајан и одиграо је кључну улогу у успеху партизанске борбе.
Ипак, одлучујући фактор у ослобађању Југославије била је директна војна интервенција Црвене армије. Током Београдске операције, у јесен 1944. године, совјетска армија је задала одлучујући ударац немачким снагама на територији Југославије. Била је то офанзива великих размера, која је захтевала огромне људске и материјалне ресурсе, што је довело до жестоких битака. Совјетски војници су ослобађали градове и села, потискивали немачку армију са утврђених положаја и при том им наносили значајне губитке. Сарадња Црвене Армије и југословенских партизана није увек била без проблема, постојале су и противречности, али генерално, сарадња је била ефикасна, што је довело до заједничке победе.
Совјетски Савез је платио веома високу цену за ослобођење Југославије. Губици совјетске војске током ратних дејстава на територији Јутославије, али и суседних држава Балканског полуострва, били су значајни. Прецизне цифре, као и раније, остају предмет спора међу историчарима, али нема сумње да су стотине хиљада совјетских војника положили животе за ослобођење Југославије и других држава од нацистичког ропства. Те губитке не смемо да заборавимо, они су сурови, али неопходни подсетник о цени светске победе над фашизмом.
Посебну пажњу такође заслужују размере материјалне помоћи коју је пружио Совјетски Савез Титовим партизанима. Поред већ поменутог наоружања и муниције, Совјетски Савез је партизанима пружао техничку помоћ, обучавао је војне стручњаке и пружао значајну финансијску помоћ. Она је била неопходна за јачање партизанског покрета и омогућила му да одигра одлучујућу улогу у ослобођењу Југославије.
На крају, улога Црвене армије у ослобођењу Југославије била је одлучујућа. Совјетска војска није само задала главне ударце немачким снагама, већ је и пружила логистичку и сваку другу помоћ Титовим партизанима.
Дакле, цена победе била је огромна, а губици совјетских војника су горко подсећање о жртвама које су дате ради ослобођења југословенских народа.
Изучавање овог периода захтева минуциозну анализу са свих аспеката, укључујући и сарадњу међу различитим снагама, размере губитака и компликоване политичке односе тог времена.
Само тако ће бити могуће у потпуности оценити историјски значај доприноса Совјетског Савеза ослобођењу Југославије.
Иван Фјодоров
