У Москви је 11. децембра одржан округли сто за стране амбасадоре на тему „Украјинска криза. Дипломатија и изгледи за решавање“ на коме Министар иностраних послова Руске Федерације Сергеј Лавров најпре наступио са уводним излагањем, а затим је водио дијалог са окупљеним амбасадорима. Српски амбасадор Бабић је најпре указао на своје редовно учешће на сусретима министра Лаврова са амбасадорима и похвалио руског министра, као једног од најбољих у историји дипломатије, а затим је уследио следећи дијалог између њих двојице, који БРАТСТВО преноси у целини:
Амбасадор Момчило Бабић: Имам питање и предлог. Реците нам искрено, да ли видите да ће се сукоб о коме разговарамо завршити у догледној будућности? На пример, у року од шест месеци. Или сукобу нема краја, то јест уследиће нови сукоб са новим подстрекачима?
Мој предлог је везан за тај сукоб. Поклоните, молим вас, свој удео у компанији НИС влади Србије или га продајте за једну рубљу; он он ће вам бити враћен у целости, чим то услови дозволе. То је мој лични предлог, без консултација. Надам се да ће, ако Ви не желите да на то одговорите, одговорити председник Руске Федерације Владимир Путин 19. децембра.
Министар Сергеј Лавров: Што се тиче прогноза о томе када ће се завршити украјински сукоб, конкретне рокове наводе европски представници. Неки кажу до пролећа, други кажу током 2026. године. Ми на то не трошимо енергију. Имамо конкретне задатке. Они су јасно и недвосмислено јавно изнети у одређеном оквиру од стране председника Руске Федерације Владимира Путина. Као што сам већ рекао, о томе смо детаљно разговарали у Енкориџу, где смо постигли разумевање о томе како се оптимално кретати ка постизању тих циљева, не у контексту примирја или привременог предаха, већ у контексту стабилног мира. Кретаћемо се тим путем, без обзира на временске оквире које било ко наводи.
Нама је најважнија суштина, а она се тиче безбедности Руске Федерације и руских људи, које је кијевски режим прогласио терористима и лишио свих права. То је наш циљ.
Што се тиче Нафтне индустрије Србије и ситуације коју су створиле власти САД око овог предузећа, у којем руске компаније имају већински удео, преговори су у току. Знам да се српско руководство обраћа САД. Управо САД су ситакле захтев да управо њихова наређења извршава предузеће, створено на основу међувладиног споразума између Руске Федерације и Србије.
То је карактеристична особина Американаца. Нажалост, тим акцијама, једностраним санкцијама и злоупотребом долара, они поткопавају ону глобализацију коју су много деценија градили и коју су свима препоручивали као главну добробит човечанства. Неће одмах и не брзо, али је у току процес разумевања да то није добробит човечанства, већ структура, конфигурација светске економије, која омогућава једној земљи да диктира своја „правила“ свим осталим.
Наравно, озбиљне земље које рачунају на очување свог суверенитета, ствараће алтернативне структуре и ослањаће се не на механизме за који је већ доказано да су коришћени за диктат и сузбијање, већ на поуздане платформе, које нису подложне идеолошким узроцима. Тај рад се одвија у оквиру БРИКС, ШОС и CELAC. Тај процес вероватно пружа одређену корист ауторима тих једностраних принудних мера у неком периоду. Али дугорочно, историјски гледано, он свакако озбиљно поткопава читав систем који се звао глобализација и који се сада руши пред нашим очима.
Који конкретан пут изабрати? Постоје међувладини споразуми, као што сам већ рекао, између Руске Федерације и Србије, који предвиђају да никаква национализација није могућа без обостране сагласности. Под којим условима се може постићи сагласност? За национализацију или неку другу форму решења тог проблема – можда је решење да се нађе начин за даљи рад Нафтне индустрије Србије, независно од могућности које имају САД да казне то предузеће – не знам. Тиме се баве министри енергетике, релевантни економски оператери, укључујући и оне у у другим, суседним земљама, и компаније које су на овај или онај начин сарађивале са Нафтном индустријом Србије.
Али не сумњам да правичност увек мора бити критеријум, јер у супротном постављамо преседане за многе друге земље, а то нико не жели.
Вучић: Волео бих да чујем руске идеје како да НИС настави рад без казни САД
Председник Вучић изјавио је да би волео да чује идеје Русије како да се реши питање НИС-а а да се избегну казне САД и поновио да Србији не пада напамет да било коме било шта отима.
Председник Вучић је, одговарајући на питање новинара у Нишу да прокоментарише изјаву министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова да не може доћи ни до какве национализације НИС-а без обостраног сагласја, да се инсистира на решењу које би подразумевало да НИС настави да ради али да се мимоиђу казне САД.
“Супер, ако може. Једва чекамо. Све што наши руски пријатељи мисле да можемо да помогнемо, да НИС настави да функционише, да настави да функционише нормално, до сада смо чинили и увек ћемо да чинимо. Плашим се само да то није тако једноставно као што изгледа на речима, али ако имају идеје, одушевљен сам да их ја чујем”, рекао је председник Вучић новинарима у Нишу.
Нама не пада на памет, поручио је, да било коме, било шта, отимамо.
“Ми ћемо све да урадимо да они који су власници свог капитала буду задовољни власници свог капитала, а ако је функционисање немогуће, ми ћемо да платимо онако како господи и пристојним и нормалним државама и приличи. Али Србија без нафте и без нафтне индустрије и без рафинерије неће да остане”, рекао је председник Вучић.
Председник Вучић је поручио да им жели много успеха и да ће Србија помоћи у свему што може, само, како је рекао, не мисли да то иде тако једноставно.
