На редовном брифингу 26. фебруара, Марија Захарова је имала унапред припремљену тему посвећену „остатку“ хашког трибунала, његовом криминалном деловању и потреби да што пре буде затворен, јер ионако не ради ништа, осим што се труди да нико од осуђених Срба не буде превремено ослобођен! Као и увек, БРАТСТВО доноси цео стенограм изјаве Захарове на ову тему:
О неопходности затварања Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале
Током иступања на седници Савета безбедности УН о извештају Механизма у децембру 2025. године, захтевали смо од те структуре да се припреми за завршетак своје делатности до следећег разматрања њеног рада од стране Савета (које се планира за јун ове године).
Период постојања ове структуре, која наставља да се бави питањима која су преостала после затварања Међународног трибунала за бившу Југославију и Међународног кривичног трибунала за Руанду, се очигледно развукао. Механизам је наследио од МКТЈ антисрпску пристрасност и двоструке стандарде и неспособан је да ефикасно врши надзор над извршењем пресуда.
У портфолију те структуре нема преосталих суђења везаних за Југославију. Једини предмет везан за Руанду – предмет Ф. Кабуге, трајно је обустављен због његовог здравственог стања.
Текућа делатност Механизма сведочи о његовим његовим доследним напорима да пронађе начине да бирократски продужи своје постојање. Последњи извештај о његовом раду (за период од 15. маја до 15. новембра 2025. године) не наводи конкретне мере и рокове за окончање делатности. Напротив, у извештају се наглашава наводно дугорочни карактер његових функција, пре свега у делу надзора над извршењем пресуда, до 2040. године. Буџетски апетити су у поређењу са прошлогодишњим извештајем смањени за само 1,3 милиона долара (при годишњем буџету од скоро 61 милион долара), а број запослених је смањен за само једну позицију, на 233. Истичемо да и у извештајима Генералног секретара УН питање стварног затварања Механизма се такође заобилази. И то у условима акутног недостатка ликвидности у самој светској организацији.
У том смислу, поново желимо да подвучемо формални и неефикасан приступ Механизма функцији надзора над извршењем пресуда. Механизам систематски игнорише хуманитарне разлоге за превремено пуштање на слободу, а пракса председника Г.Г. Сантане да одлучује о превременом ослобађању затвореника само у случајевима, када се настоји избећи одговорност за њихову неминовну скору смрт је једноставно неприхватљива и нехумана.
Посебно желимо да подвучемо да архиве Механизма морају бити предате „какве јесу“ заинтересованим државама или Секретаријату УН. Инсистирамо да ти подаци морају бити отворени за јавност.
Русија је одавно престала да издваја средства за Резидуални механизам. Меморандум који је 7. јануара ове године потписао председник САД Доналд Трамп такође предвиђа “излазак” из њега. Позивамо и друге земље да престану са финансирањем те структуре.
