Данашња „Известија“ из пера свог новинара Кирила Фењина и политолога Георгија Диброва подробно анализира актуелне српско-руске односе у светлу притисака и уцена од стране ЕУ, посебно у односу на њихову енергетску компоненту. БРАТСТВО преноси у целини два значајна текста из водећег руског листа.
Хоће ли Београд сачувати добре односе са Москвом на фону западног притиска и предстојећих избора?
Европска унија блокира закључивање дугорочног уговора о гасу између Русије и Србије, настојећи да примора Београд на канале снабдевања које контролише ЕУ. То је “Известијама” речено у Руској амбасади у Србији. Међутим, нема алтернативе руском гориву: тржишне цене у Европи су знатно више, а резерве складиштења у неколико земаља ЕУ приближавају се критичним нивоима. Брисел такође блокира изградњу гасовода из Србије у Републику Српску. Стручњаци сматрају да, упркос томе што су Москва и Београд приморани да раде на краткорочним уговорима, до потпуног прекида веза између њих неће доћи.
Како ЕУ покушава да лиши Србију руског гаса
Усред планова Брисела да потпуно укине увоз руског гаса до 2027. године, Русија и Србија су се договориле о привременом уговору на шест месеци. Очекује се да ће документ бити потписан до 20. марта, потврдио је Душан Бајатовић, директор државног предузећа „Србијагас“. Међутим, Србија инсистира на хоризонту планирања од 3-10 година са годишњом количином од 2,5 милијарди кубних метара.
Брисел намерава да спречи Русију да сарађује у енергетском сектору не само са земљама чланицама ЕУ, већ и са кандидатима за приступање. Руска амбасада у Београду је за „Известија“ рекла да ЕУ тренутно настоји да преусмери Србију на енергетске канале које контролише.
— Тесна сарадња Србије са Русијом изазива снажно противљење у Европској унији, која приморава Београд да одустане од куповине руског гаса у корист придруживања такозваном европском систему. Ово се представља кроз премису обезбеђивања енергетске безбедности, игноришући чињеницу да Европа нема расположивог гаса, да доживљава озбиљну несташицу и да буквално све штеди, рекли су руски дипломати. „Известија“ су послале упите Европској комисији и надлежним српским агенцијама.
Подземне резерве гаса у ЕУ пале су испод 25% у Немачкој, Холандији, Француској, Летонији, Хрватској и Белгији, док се у Данској приближавају овом нивоу. У међувремену, цене гаса и електричне енергије у Европи су три до четири пута веће него у САД, што доводи до одлива предузећа из региона.
Руска амбасада у Београду указала је на значајну разлику у цени: европски извозни гас је знатно скупљи од руског горива које се испоручује Србији. Дипломатска мисија сматра да су акције Брисела усмерене на стварање проблема за српску економију, једну од најбрже растућих у Европи. Стабилне испоруке руског гаса под повољним условима играју кључну улогу у овом расту. Према речима руског амбасадора у Београду Александра Боцан-Харченка, захваљујући овим испорукама, Србија годишње уштеди најмање 300 милиона евра, а у неким периодима разлика између тржишних и уговорних цена достиже и двоструко више.
Зашто Москва и Београд не могу да потпишу дугорочни уговор
Руски гас чини преко 80% укупне потрошње Србије. Тренутно се испоручује преко копненог продужетка Турског тока. Укупан капацитет друге линије гасовода, кроз коју се остварују испоруке, износи 15,75 милијарди кубних метара годишње. Поред Србије, Мађарска и Словачка такође добијају гас преко ове линије.
Осим Русије, гас у овај регион испоручује и Азербејџан преко Јужног гасног коридора. САД су постале нови играч, покривајући приближно 50% увоза течног природног гаса (ТПГ) у регион преко терминала у Грчкој и Хрватској. Међутим, потенцијал за испоруке азербејџанског гаса је ограничен, а амерички ТПГ је скуп, посебно за балканске економије. На пример, куповина гаса из европских чворишта или преко појединачних терминала у Грчкој коштаће Србију 350–400 долара за хиљаду кубних метара, или више због сложене логистике. Такво повећање цене могло би бити кобно за крхку националну економију.
Главна препрека закључивању дугорочног уговора о гасу између Србије и Русије је предстојећа забрана ЕУ на увоз руског гаса. Испоруке Србији пролазе кроз Бугарску, која ће, након ступања на снагу нових рестриктивних мера, једноставно блокирати руски гас, рекао је за „Известија“ Игор Јушков, водећи аналитичар Фонда за националну енергетску безбедност и стручњак на Финансијском универзитету при Влади Руске Федерације.
„Нема смисла сада потписивати уговоре на 10 или 15 година. Није јасно да ли ћемо моћи да испунимо овај уговор под европским забранама. Поготово ако Мађарска и Словачка нису у могућности да оспоре ову меру пред Европским судом“, приметио је стручњак.
Још један разлог су америчке санкције против највеће енергетске компаније у земљи, НИС-а, због већинског удела Гаспром њефта. Тренутно се разматра продаја удела мађарском концерну МОЛ, што би решило ову ситуацију.
Да ли ће бити изграђен нови гасовод од Србије до Републике Српске?
Србија није једина земља којој су потребне испоруке руског гаса. Босна и Херцеговина (БиХ), у лицу Републике Српске (РС), такође је заинтересована за њихов наставак. Заменик руског премијера Александар Новак је 2023. године напоменуо да РС добија приближно 30-40 милиона кубних метара гаса годишње. Муслиманско-хрватска Федерација БиХ такође користи руски гас.
У будућности, испоруке гаса РС могле би достићи 1-1,5 милијарди кубних метара, напоменуо је раније Новак. То захтева изградњу новог гасовода из Србије, али Сарајево га блокира већ 15 година. Муслиманско-хрватски ентитет је усмерен ка уласку у ЕУ и НАТО, као и развоју енергетске сарадње са САД и Европом.
Босна и Херцеговина је генерално заинтересована за изградњу гасовода како би се повећале испоруке гаса, нагласила је за „Известија“ Жељка Цвијановић, члан Председништва БиХ. Међутим, пројекат је и даље блокиран на институционалном нивоу. „Пројекат је тренутно на чекању, али се надамо да ће у будућности Босна и Херцеговина моћи да добија гас из различитих извора“, подвукла је она.
Изгледе пројекта умањују не само унутрашње тензије у БиХ, већ и нова ограничења ЕУ. Према речима Игора Јушкова, Русија неће инвестирати у изградњу трасе од Србије до РС док се не разјасни ситуација у вези са присуством руског гаса на европском тржишту.
Хоће ли Србија сачувати добре односе са Русијом?
Тежња ЕУ да оконча енергетску сарадњу између Србије и Русије само је део напора Брисела да се Београд одвоји од Москве. На пример, Европска комисија захтева од Београда да се придржава заједничке спољне политике ЕУ, што значи увођење санкција Русији, прекид директног ваздушног саобраћаја и окончање безвизног режима за Русе. Европа је такође забринута због присуства руских медија у Србији.
Притисак на Београд се врши и у политичкој сфери. Известија је раније објавила да Лондон и Берлин покушавају да из српске владе уклоне присталице ближих односа са Русијом.
Средином септембра 2025. године, руска Спољна обавештајна служба објавила је информације да ЕУ припрема „обојену револуцију“ у Србији, али је тај сценарио осујећен јаким патриотским осећањима унутар земље. Трагедија у Новом Саду у новембру 2024. године (рушење надстрешнице железничке станице, у којем је погинуло 15 људи) изазвала је протесте. Председник Србије Александар Вучић известио је да обавештајне агенције из неколико земаља финансирају протесте у републици, потрошивши до сада 4 милијарде долара.
Међутим, односи између Москве и Београда су далеко од идеалних. Конкретно, Србија је раскинула неколико уговора о испоруци оружја. Посебно питање био је наводни трансфер српског оружја Украјини. Прошле године, руска Спољна обавештајна служба известила је да српска војна индустрија, упркос проглашеној неутралности владе, снабдева муницијом украјинске оружане снаге. Александар Вучић је потом обуставио тај извоз и разговарао о томе са Владимиром Путином.
Нови изборни циклус у Србији треба да се одржи 2026–2027. године: грађани ће бирати парламент и шефа државе. Вучић нема право да се кандидује за још један мандат и за сада одбија да измени устав. Међутим, садашњи лидер Србије могао би да замени председничку функцију за место премијера. У том случају, Милош Вучевић, лидер владајуће Српске напредне странке, могао би да постане шеф државе, рекао је за „Известија“ Милан Лазовић, програмски менаџер у Руском савету за међународне послове.
Према речима стручњака, не треба очекивати веће промене у политици Београда након избора, а још мање драстичне кораке према Русији. Србија ће наставити свој пут ка ЕУ и спремна је да се придружи тој асоцијацији чак и без права вета на одлуке. Међутим, Београд неће пристати на потпуни прекид веза са Москвом. За Русију, одржавање енергетских и политичких веза са Србијом нису само стабилни извозни приход усред санкција, већ то значи и сачувати значајног партнера у центру Европе.
Дибров: Русија предузима кораке да парира притиску ЕУ на Србију, наши односи су братски
ЕУ већ дуго врши притисак на Србију. Брисел настоји да прекине економске и политичке везе између Москве и Београда, стварајући раздор између земаља које себе историјски сматрају братским. Ипак, Русија предузима кораке да парира том притиску. О томе је за „Известија“ 26. фебруара говорио политиколог и публициста Георгиј Дибров.
Према његовим речима, прекидање дугорочног уговора о гасу између Србије и Русије могло би довести до економске кризе у Београду, што је, по мишљењу стручњака, повољно за Брисел да спроведе своје уобичајене кораке за слабљење државности.
„Кроз енергетску кризу, европске бирократе желе да понове украјински сценарио у Србији. Али многи становници Србије памте ужасна бомбардовања земаља НАТО на мирне градове у њиховој земљи. Злочини алијансе не застаревају и морају бити осуђени и процесуирани у складу са међународним правом“, рекао је стручњак.
Према Диброву, односи између српског и руског народа остају чврсти, упркос политичком притиску. Дибров такође истиче да становници земаља ЕУ, чија су права избора често ограничена, разумеју да деловање европске бирократије штети слободним сувереним државама, а већина становништва ће пружати отпор наративима које намеће Брисел.
Експерт упозорава да ако ЕУ сада не успе са енергетиком, користиће друге инструменте притиска: транзит и транспорт робе, замрзавање финансијских токова или ограничења миграције.
„Ствара се вештачка економска криза. ЕУ има за циљ да подели Србију у два табора и да их сукоби међу собом, након чега ће диктирати своја правила“, објаснио је политиколог.
Како се позиција ЕУ у украјинском блоку буде погоршавала, према Диброву, Брисел ће повећати притисак на земље пријатељске или братске према Русији. У наредним годинама, заговорници трансатлантизма ће повећати притисак у регионима где се национални интереси не поклапају са „глобалистичким“ захтевима.
Руска амбасада у Београду је за „Известија“ саопштила да ЕУ приморава Србију да одустане од куповине руског гаса у корист европских испорука. У суштини, Брисел настоји да ову балканску земљу пребаци на енергетске руте под контролом Европе, чиме уцењује слободољубиве и независне Србе и ствара проблеме за њихову економију, која расте брже од других у Европи.
