Презентација Међународног конкурса „Заједничко сећање. Геноцид над совјетским народом од стране нациста и њихових помагача током Великог отаџбинског рата“, чији је циљ очување историјског сећања на жртве нацистичких злочина и подстицање младих истраживача, аутора и стваралаца да се баве темама историјске истине и културе памћења, одржана је данас у Београду.
Скуп је отворио председник Клуба младих Руског историјског друштва у Србији Вукан Ђукић, поздравио присутне и истакао значај укључивања младих у пројекте који доприносе очувању историјског наслеђа и развоју српско-руске сарадње у области историје, културе и образовања.
Учесницима се потом обратио Владан Грбовић председник удружења „Рагуза Хаб“, у чијим просторијама је скуп одржан. Он је представио рад организације, њен кратак историјат и активности које су усмерене ка неговању културног дијалога, историјског памћења и сарадње са партнерским институцијама.
Присутне је поздравио и министар саветник у Амбасади Руске Александар Конанихин, који је изразио подршку оваквим иницијативама, нагласивши да оне доприносе бољем познавању заједничке историје српског и руског народа. Он је истакао да је од посебне важности да млади људи упознају историјске чињенице и истину о страдањима током Другог светског рата и оценио да конкурс отвара простор за озбиљан истраживачки и стваралачки рад на темама које су и данас од великог значаја.
Централни део презентације одржао је председник Клуба младих Руског историјског друштва Иван Кулаков, који се присутнима обратио путем видео-линка. Он је детаљно представио концепт конкурса, објаснио услове учешћа, категорије у којима је могуће конкурисати, као и техничке и организационе аспекте припреме и слања радова. Посебну пажњу посветио је различитим форматима који се прихватају, указавши на могућност учешћа како истраживача и публициста, тако и аутора видео-пројеката, едукативних садржаја, пројеката меморијала, изложби и других облика очувања историјског памћења.
Током презентације истакнуто је да је конкурс посвећен очувању историјског памћења жртава геноцида над совјетским народом који су починили нацисти и њихови сарадници током Великог отаџбинског рата. Учесници ће имати прилику да представе истраживачке, креативне и образовне пројекте који осветљавају судбине људи страдалих или преживелих трагичне догађаје тог периода.
Конкурс је отворен у девет категорија, међу којима су научноистраживачки и публицистички радови, видео-пројекти, пројекти меморијала и места сећања, као и други облици стваралаштва. Пријем радова траје до 25. септембра 2026. године, а пријаве се подносе путем сајта Националног центра историјског памћења.
Организатори су нагласили да ће финалисти своје радове представити уживо и учествовати у посебном образовном програму, док ће победници добити персонализоване сертификате који им омогућавају приоритетно учешће у будућим програмима и пројектима Националног центра историјског памћења.
Након званичног дела програма уследила су питања учесника и неформалан разговор о темама конкурса, могућностима сарадње и значају очувања историјског памћења, посебно међу младима.
Презентацији су присуствовали заменик директора Руског дома у Београду Кирил Ромашкин, секретар Руског историјског друштва у Србији Бојан Вулин, представници Српско-руског братства др Марио Калик и Душан Опачић, председник Координационог савета организација руских сународника у Србији (КСОРС) Александар Ајдиновић и координатор пројеката за рад са младима Руског дома у Београду Анастасија Котова.
Д.О.
