У Минску је 1. новембра у Дворцу републике свечано отворен 30. јубиларни „белоруски ФЕСТ“ – велики међународни филмски фестивал „Листапад“. Паралелно је отворена и велика изложба посвећена историји белоруског филма. Уз уметнички програм на отварању публику је поздравио потпреседник владе Игор Петришенко, који је пренео и поруку председника Лукашенка.
У главном програму фестивала, који ће трајати до 8. новембра, у конкуренцији играних филмова, учествују остварења из следећих земаља: Аргентина, Грузија, Индија, Индонезија, Италија, Казахстан, Кина, Немачка, Пакистан, Русија, САД, Саудијска Арабија, Сингапур, Сирија, Србија, Таџикистан, Уругвај, Француска, Холандија и Швајцарска.
Србију представља филм „Чувари формуле“ редитеља Драгана Бјелогрлића, снимљен у копродукцији са Словенијом, Македонијом, Црном Гором и Француском, који се бави нуклеарним акцидентом 1958. године у Винчи.
На челу међународног жирија је познати кинески редитељ, сценарист и глумац Ли Хан:
„Као прво, филм се мора допасти онима због којих је снимљен гледаоцима. Ако се допадне њима, допашће се и нама. А ми ћемо онда оцењивати колико у њему има уметности“ – изјавио је Ли Хан.
Једна од највећих звезда у Белорусији, наша Ивана Жигон, такође је члан жирија. У специјалној изјави за Братство она открива смисао и суштину фестивала у Минску.
„У овом тренутку имамо наду да се пред нашим очима рађа Нови свет. Управо кад je најтеже изгради се нешто ново и узвишено, а у патњи се људска душа кали. Када нам се чини да смо на крају свог пута, ми имамо шансе да се преобразимо и постанемо бољи.
Минск je као и обично на спектакуларан начин обедежио jубилеј – 30 година свог ме ђународног филмског фестивала Листопад.
Тарковски је у документарном филму „Филм као молитва“ рекао да планета може умрети и пре атомских бомби – онда када последњи човек престане да верује у своје божанствено порекло.
Овде у Минску приказују се филмови оних цивилизација које joш увек верују у то “божанствено порекло”, које верују у искру и лучу, његошевски речено. Понекад ми се учини да су овакви догађаји, ако не важнији, онда подједнако важни као и БРИКС, јер се уметност директно односи на душу човека, jeр нас упућују на очување поезије која је основ свих уметности и основ најважнијих односа између људи, између мушкарца и жене, али и човека према човеку.Ту поезиjу хиљадама година чувају управо старе цивилизациje.“
