У разговору за РТС Душан Бајатовић истиче да Балкански ток функционише стабилно и да Србија преко тог гасовода обезбеђује кључне количине за домаће потребе, али и транзит. Управо та инфраструктура представља основу енергетске безбедности земље у условима европских санкција и нестабилног тржишта, објашњава директор “Србијагаса”.
Уговор са Русима се периодично анексира
Говорећи о снабдевености, Бајатовић истиче да у Банатском Двору има 400 милиона кубних метара гаса.
“Толико никад нисмо имали српског гаса. До краја грејне сезоне ми немамо ама баш никаквих проблема са снабдевањем”, рекао је Бајатовић.
Када је реч о уговору са Русијом, Бајатовић каже да се фактички ради по дугорочном уговору који се анексира, уз проблеме – од европских санкција до проблема са платним прометом. После марта очекујемо продужење на шест месеци.
“Од марта, због великих залиха, дневне количине биће ниже. Практично до октобра месеца ће бити на шест милиона дневно, а не на десет”, објашњава директор “Србијагаса”, напомињући да је дневни рекорд ове сезоне био 17,5 милиона кубних метара повученог гаса.
Бајатовић наводи и да је берзанска цена била виша од оне коју плаћа “Србијагас”.
“Ми га плаћамо 270 евра за 1000 кубних метара, док је јутрошња цена гаса на берзама била 350”, рекао је директор “Србијагаса” и истакао да се цена за домаћинства неће мењати, док ће за индустрију очекује бити око 50 динара.
О могућности допремања већих количина из Азербејџана, каже да то краткорочно није реално. Када је о заједничкој куповини гаса са ЕУ реч, наводи да се разматра 500 милиона кубних метара, али да се “још нико није јавио”.
Балкански ток стабилан, интерконектори приоритет до 2027.
Говорећи о главним правцима снабдевања, Душан Бајатовић истиче да Балкански ток функционише стабилно и да Србија преко тог гасовода обезбеђује кључне количине за домаће потребе, али и транзит. Према његовим речима, управо та инфраструктура представља основу енергетске безбедности земље у условима европских санкција и нестабилног тржишта.
Бајатовић је навео да је држава паралелно усмерена на изградњу нових интерконектора, пре свега према Северној Македонији и Бугарској, али да су ти пројекти сложени и временски захтевни.
