Од 2022. године, по благослову Његове Светости Патријарха Московског и све Русије Кирила, и уз подршку Председничког фонда културних иницијатива, реализује се духовно-образовни пројекат „Дани Достојевског у Оптиној пустињи“, чији организатор је Ваведењски ставропигијални мушки манастир Оптина пустиња. Манифестација се ове године одржава по пети пут, од 14-19. јула.
Циљ пројекта је стварање простора за дубоко размишљање о идејама Фјодора Достојевског о љубави према домовини, моралним оријентирима, алтруизму и посебној улози Русије, откривајући их кроз духовно наслеђе Оптине пустиње — места утехе, наде и унутрашње снаге.
Циљ је такође супротставити се новим изазовима нашег времена, расти кроз знање и веру, делити духовно-моралне вредности, наћи одговора на актуелна питања савремености, разговарати о себи и постати допринос препороду Русије.
Формат пројекта је мултифункционални културни простор у којем филозофија Достојевског позива на разговор о Русији и духовно-моралним основама православља кроз књижевност, позориште, филм, музику и дискусије.
Ове године се одржава низ специјалних програма, Научна конференција „Путеви Русије 2026“, Књижевни парк Достојевског, Позоришни фестивал и Ходочасничка стаза „Пут Достојевског“.
Активности се одвијају у самом манастиру Оптина пустиња, обласном центру граду Калуги и мањим градовима Боровск и Козељск.
И ове године је запажено српско учешће на овој јединственој у свету манифестацији. И опет је, учествујући на Данима Достојевског ове године по трећи пут за редом, као уметник, чија је позоришна представа „Идиот“ по Достојевском, у извођењу театра из Минска, била централни догађај на овој манифестацији и као носилац Ордена Достојевског, томе дала свој допринос наша велика уметница Ивана Жигон.
Овог пута је у центру пажње био велики вишегодишњи духовни и издавачки подвиг Здравка Шћепановића, издавача, чија је кућа „Панонске нити“ из малог места Крушчић у општини Кула, и преводиоца Марине Тодић.
„Панонске нити“ су објавиле четири студије највећег савременог тумача Достојевског, Татјане Касаткине и три књиге најпоштованијег класичног богословског тумача Достојевског, Сергеја Фудеља.
Све те књиге преведене на српски и објављене у Србији, тражене и читане у продавницама СПЦ и „Делфи“, Ивана Жигон је поклонила библиотеци манастира Оптина пустиња, а оне најновије и самој Татјани Касаткиној, која је била један од главних говорника на овогодишњој манифестацији.
Татјана Александровна Касаткина је главни научни сарадник, руководилац Научноистраживачког центра „Ф.М. Достојевски и светска култура“ у Институту за светску књижевност “Горки” Руске академије наука. Доктор је филолошких наука, главни уредник часописа „Достојевски и светска култура. Филолошки часопис“, председник Комисије за проучавање стваралачког наслеђа Ф.М. Достојевског Научног савета „Историја светске културе“ Руске академије наука. Аутор је преко 400 научних радова.
Најновији преводи књига Касаткине у издању „Панонских нити“ су Свето у свакодневном Достојевског (2026) и Бићемо лица… (2025).
Велика хришћанска уметност чији је најистакнутији представник Достојевски стварала је дела која су омогућавала човеку да се не сретне с победничким и свемогућим Богом, већ с Богом који страда, с Богочовеком у простору Његовог земаљског живота. Да се сретне с уметничким делом и да научи да се среће с Њим у свакодневници, да га препознаје у обличју слуге. Да научи да Га препознаје у сваком човеку. Хришћанска етика за читаоца Достојевског престаје да буде спољашња догма, императив који се ставља споља. Она постаје део унутрашњег искуства, индивидуална перспектива доживљаја света, указује нам Касаткина.
Друга књига је аналитичко-синтетичко читање дела Достојевског и револуционарна студија која Достојевског не посматра само као писца, већ као практичног филозофа и богослова. Касаткина тврди да он пише са циљем да преобрази читаоца и извуче га из модерног стања изолације.
Нешто раније, Шћепановић, Тодић и „Панонске нити“ су нам подарили још две књиге Касаткине: Достојевски у највишем смислу (2021) и Достојевски: филозоф и богослов (2020).
Другог дана манифестације „Дани Достојевског у Оптиној пустињи“ у оквиру секције „На путевима „реализма у највишем смислу““, Татјана Касаткина је иступила са рефератом „Коси зраци залазећег сунца“. Излагање је било посвећено кључној за поетику Достојевског слици предвечерње светлости, која у „реализму у највишем смислу“ постаје видљиви знак присуства Божанске благодати у материјалном свету.
Четвртог дана Татјана Касаткина је одржала двочасовно предавање „Разумевање греха код Достојевског“.
Другог дана је у манастиру Оптина пустиња одржан и округли сто „Духовно-моралне вредности у руској филозофији права и књижевности“, на којем је говорио још један велики пријатељ Србије. Сергеј Николајевич Бабурин, доктор правних наука, професор и главни научни сарадник у Институту за државу и право Руске академије наука је отворио је форум излагањем на тему: „Превазилажење моралне неутралности јавне власти као услов за очување руског цивилизацијског идентитета“. Он је засновао идеју о томе да модерна држава нема право да остане „морално неутрална“ и млака према традиционалним вредностима. У суочавању са жестоком цивилизацијском конфронтацијом, опстанак и очување идентитета Русије директно зависе од способности јавне власти да се отворено ослони на религиозно-морални закон који чини темељ наше културе.
„Дани Достојевског у Оптиној пустињи“ завршавају се 19. јула увече гала концертом са учешћем најпознатијих филмских, позоришних и музичких уметника.
Братство
