Руси и Срби заједно обележавају 150. годишњицу Српско-турског рата и подвига руског добровољца пуковника Николаја Рајевског.
Врхунац свечаности било је откривање и освећење споменика руском хероју у порти манастира Свети Роман где почива његово срце.
Споменик је осветио Архиепископ и Митрополит нишки Арсеније уз појање чувеног руског хора Сретењског манастира. Споменик су свечано отворили специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој, Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко и министар културе Србије Никола Селаковић, а догађују су присуствовали директор Руског дома Јевгениј Баранов, као и други руски и српски званичници и представници делегација.
Аутор споменика је руски академик, вајар Ајдин Зејналов. Основа за ауторски приказ пуковника Николаја Рајевског била је илустрација из некролога објављеног у часопису „Пчела“, септембра 1876.
Јутрос је најпре, уз учешће највиших званичника, представника Војске Србије, дела посаде Ил-76, представника друштава српско-руског пријатељства и великог броја верника, служена света архијерејска литургија у Спомен-храму Свете Тројице у Горњем Адровцу, а затим је одржан помен пострадалим војсковођама и војницима, као и церемонија полагања венаца.
Пуковник Николај Рајевски, који је постао симбол руског добровољачког духа и братства српског и руског народа, потицао је из чувене војне династије, био је унук хероја Отаџбинског рата 1812. године генерала Николаја Рајевског и потомак великог руског научника Михајла Ломоносова.
Током Српско-турског рата, започетог лета 1876. године, командовао је десним крилом српске војске, које је готово напола било састављено од руских кадровских официра-добровољаца. Већ у августу исте године пуковник је погинуо јуначком смрћу „за пријатеље своје“, у једној од кључних битака код села Горњи Адровац.
Укупно је на Балкан дошло између 4 и 5 хиљада руских добровољаца, од којих је више од половине погинуло.
Погибија Рајевског постала је један од симболичних губитака тог рата. Касније, 1902–1903. године, на месту његове погибије, средствима мајке хероја, подигнут је спомен-храм Свете Тројице (по пројекту архитекте Александра Брунија, са фрескама по скицама Виктора Васнецова), а сам Рајевски, према мишљењу многих стручњака, послужио је као прототип грофа Вронског у роману Лава Толстоја „Ана Карењина“.
Фото © Sputnik / Лола Ђорђевић
