Поводом годишњице рођења великог фотографа, редитеља и уметника Жоржа Скригина, данас је на његов гроб у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду положено цвеће и одата је пошта једном од најзначајнијих хроничара Народноослободилачке борбе и историје српске и југословенске фотографије.
У име Клуба младих Руског историјског друштва у Србији, цвеће је положио председник Вукан Ђукић, док је у име Српско-руског братства пошту одао директор портала Братство Душан Опачић.
Жорж Скригин рођен је 4. августа 1910. године у Одеси као Георгиј Владимирович Скригин. Потицао је из руске породице која је након Октобарске револуције и грађанског рата била приморана да напусти отаџбину, па је нови дом пронашла у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Одрастао је у Загребу, где је завршио балетску школу и као играч наступао у Хрватском народном казалишту. Истовремено је развијао љубав према фотографији, којој се убрзо посветио са изузетним успехом. Већ тридесетих година прошлог века стекао је углед једног од најталентованијих југословенских фотографа, а његови радови излагани су и награђивани на бројним домаћим и међународним изложбама.
Избијањем Другог светског рата Скригин се прикључио Народноослободилачком покрету, где је свој фотоапарат претворио у моћно средство сведочења о борби против окупатора. Као ратни фотограф пратио је партизанске јединице на најтежим ратиштима, бележећи борбе, маршеве, страдања цивилног становништва, али и тренутке наде, солидарности и човечности. Његове фотографије одликују се снажном документарном вредношћу, али и изузетном уметничком композицијом, због чега се убрајају у најзначајнија остварења европске ратне фотографије двадесетог века.
Иза себе је оставио више од пет стотина ратних снимака који и данас представљају непроцењиво сведочанство о Народноослободилачкој борби.
Посебно место у његовом опусу заузима легендарна фотографија „Мајка Кнежопољка“, настала током козарске епопеје 1942. године. На њој је овековечио мајку Милу Торбицу са децом у збегу, стварајући призор који је постао универзални симбол страдања цивила, мајчинске жртве и отпора фашизму. Ово дело данас се сматра једном од најзначајнијих фотографија насталих на простору некадашње Југославије и неизоставан је део историје светске ратне фотографије.
По завршетку рата наставио је успешну уметничку каријеру. Радио је као фотограф и сниматељ, а затим се све више посветио филму. Био је директор фотографије првог послератног југословенског играног филма „Славица“, чиме је дао значајан допринос обнови домаће кинематографије. Потом је започео и редитељску каријеру, током које је снимио више документарних и играних филмова, међу којима су „Потрага“, „Госпођа министарка“, „Друг председник центарфор“ и „Кораци кроз магле“. Његов рад оставио је дубок траг у развоју југословенског филма, а био је цењен и као уметник који је спајао фотографију, позориште и филмски израз.
За свој стваралачки рад добио је бројна признања и одликовања, а његове фотографије данас се чувају у музејима, архивима и галеријама као драгоцена културно-историјска грађа. Скригиново дело представља спој врхунске уметности и аутентичног историјског сведочанства, због чега је остао једна од најзначајнијих личности југословенске фотографије и кинематографије.
Животни пут Жоржа Скригина представља и сведочанство о великом доприносу руске емиграције развоју српске и југословенске културе. Попут бројних руских интелектуалаца, научника и уметника који су након револуције нашли уточиште у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, и Скригин је својим талентом и радом оставио неизбрисив траг у средини која га је прихватила. Његово стваралаштво данас се сматра заједничким наслеђем српске, руске и југословенске културе, а његово име остаје симбол уметности која је истовремено сведочила историји и обликовала колективно памћење читавих генерација.
Жорж Скригин преминуо је 1997. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу. Његово дело и данас инспирише историчаре, фотографе, филмске ствараоце и све оне који се баве културом сећања.
Данашњим полагањем цвећа представници Клуба младих Руског историјског друштва у Србији и Српско-руског братства подсетили су на значај очувања сећања на ствараоце чија дела представљају незаобилазан део српске, југословенске и руске културне баштине и историјског памћења.
Братство
