Наш славни диригент Дејан Савић наступио је синоћ у Санкт Петербургу, диригујући тамошњим главним – Академским симфонијским оркестром Филхармоније, која носи име Дмитрија Шостаковича.
На програму су били увертира за оперу „Мајстори певачи из Нирнберга“ Рихарда Вагнера, први концерт за клавир и оркестар Петра Чајковског (као солиста је наступио млади, а већ славни руски пијаниста Алексеј Мељников) и Друга симфонија Јана Сибелијуса.
У највећој и најреномиранијој концертној сали историјске руске престонице, концерт је доживео велики успех. Осим препуне сале, концерт је уживо преношен преју Јутјуба и друштвених мрежа, тако да у њему могу уживати и наши читаоци. Дејан Савић је позван да на јесен поново наступи у Санкт Петербургу.
Академски симфонијски оркестар Санктпетербуршке филхармоније прославио је 2021. године 90. годишњицу оснивања, а прошле сезоне обележио је 70. годишњицу укључивања у Филхармонију.
Њиме су руководили Н. Рабинович, К. Елијасберг и А. Јансонс, под чијом је диригентском палицом ансамбл први пут наступио пред страном публиком (Финска, 1965). У периоду 1962–1963, Игор Стравински и Бенџамин Бритн изводили су своја дела са оркестром. Међу диригентима ансамбла били су и С. Бодо, И. Маркевич, К. Мазур, Л. Мазел, Е. Светланов и Г. Рождественски, док су међу солистима били В. Клајберн, С. Рихтер, Е. Гилелс, И. Штерн, И. Мењухин, Д. Ојстрах, М. Ростропович и Д. Шостакович.
Године 1968, Јуриј Темирканов је преузео вођство оркестра. Диригент је покренуо брзо ширење репертоара оркестра и одиграо је кључну улогу у његовом признању у иностранству: оркестар је гостовао у Бугарској, Скандинавији, Холандији (укључујући и амстердамски Концертгебау), Јапану и Сједињеним Државама. „Лењинград је величанствен град; заслужује два велика оркестра. И има их…“ (Њујорк пост, 1977, након концерта у Карнеги холу).
Од априла 1977. до јуна 2018. године, оркестром је руководио Александар Дмитријев. Овај период каријере оркестра обележило је добијање титуле „академског“ (1985); његова биографија и репертоар обогаћени су извођењима дела Хендла, Малера, Р. Штрауса, Дебисија, Равела, Скрјабина, Шрекера, Онегера, Типета, Орфа, Дитијеа, Перта, Шниткеа, Нона, Лигетија, Адамса, Крамба, Пјацоле и лењинградско-петербуршких композитора, снимцима свих симфонија Бетовена и Шуберта, делима Чајковског и Рахмањинова, Равела и Бритена. Међу креативним партнерима ансамбла су диригенти Н. Јарви, А. Кац, Д. Китајенко, Ју. Симонов, В. Федосејев, А. Лазарев, Е. Серов, Р. Баршај, Ју. Домаркас, Р. Мартинов, В. Зива, Е. Клас, П. Коган, М. Шостакович, В. Синајски, С. Сондецкис, А. Титов, М. Ростропович, П. Берглунд, М. Јуровски, Ж.-К. Касадезус, Ж.-П. Тортелије, А. Бурибајев, композитор К. Пендерецки, и солисти Г. Соколов, Н. Гутман, Е. Вирсаладзе, Ју. Башмет, В. Третјаков, Ж. Лил, Ж. Огдон, Р. Хол, П. Донохју и Ф. Кемпф.
Николај Алексејев је успешно сарађивао са оркестром последњих шест сезона. За сезону 2024/2025, Димитрис Ботинис је именован за уметничког директора и главног диригента оркестра. Међу гостујућим диригентима су Ф. Коробов, А. Аниканов, А. Соловјов, П. Бубељников, П. Балеф (Немачка), Д. Савић (Србија), Н. Краузе (Француска) и В. Овсјаников.
Дејан Савић (1957) био је уметнички директор Нишког симфонијског оркестра, уметнички руководилац Камерног ансамбла „PRO MUSICA“, главни диригент и директор Београдске опере и балета, а у једном периоду и Управник Народног позоришта у Београду. Он је и музички руководилац Камерног оркестра PRO CLASSICA и реномираног Мешовитог хора Браћа Барух, основаног 1879. године. Добитник је бројних награда и признања. 2023. именован је за саветника за културу Председника Републике Србије.
БРАТСТВО
