Руски војни изасланици честитали 100. рођендан српском партизану Милораду Ракићу из Ужица

На иницијативу Спутњика, војни изасланици амбасаде Руске Федерације у Београду приредили су изненађење ветeрану из Другог светског рата Милораду Ракићу из Ужица, који је данас прославио стоти рођендан!

Изненађење и торта у бојама руске и српске заставе за стоти рођендан ганули су до суза војног ветерана.

Спутњик и руска амбасада су Ракићу поред торте уручили захвалницу у име војног изасланстава Руске федерације.

„Изражавамо захвалност на вашем труду у борби против фашизма и на очувању сећања на руско-српско пријатељства и братских односа између два народа“, наводи се у захвалници.

Ратни пут Милорада Ракића

Ратни пут Милорада Ракића почиње августа 1943. године када се као осамнестогодишњак, у жељи да своју отаџбину ослободи од окупатора, прикључио Првој крајишкој бригади.

Од свог оснивања 9. новембра 1942. у селу Ламовито под Козаром, Прва крајишка ударна брига је ишла из битке у битку, супростваљајући се често далеко надмоћнијем непријатељу. Низале су се непријатељске офанзиве, огорчене борбе против окупатора и његових сателита у Босни, Црној Гори, западној Србији, Санџаку…

Упркос великим жртвама којима су многе победе у борбама биле плаћене, жеља за слободом је храбре “крајишнике” водила напред ка само једном циљу – ослобођењу земље.

Победама на Копаонику и код Куршумлије, ослобођењу Ариља, нападу на Ужице, и борбама код Смедеревске паланке, где се октобра 1944. први пут срећу са јединицама Црвене армије, борци 1. крајишке бригаде незаустављиво марширају ка Београду, престоници Југославије

Нападом на Смедерево, ослобођењем Гроцке и борбама под Авалом, разбијањем корпусне групације „Штетнер”, Прва крајишка бригада даје немерљив допринос у славној “Београдској операцији.

За деда Милорада и његове саборце, ослобођење престонице не значи крај рата, напротив, непријатеља је тек требало гонити.

Као и у “Београдској операцији”, поново су, раме уз раме, на добро утврђене немачке одбрамбене линије, укопане у сремској равници, јуришали Руси и Срби.

О тежини борби на Сремскм фронту, говори податак да је само у једном дану 470 бораца Прве крајишке бригаде избачено из строја, од којих је 130 погинуло.

Почетком маја 1945. године, док је сат историје откуцавао последње дане рата, а над Рајхстагом се вијорила застава победе, заостале групе окупатора су грчевито браниле Загреб, престоницу НДХ.

У борбама за његово ослобођење, двадесетогодишњи Милорад Ракић бива рањен, чиме се његов ратни пут завршава, док његови саборци сламају последњи отпор усташа и нациста гонећи их све до аустријски-југословенске границе.

 

 

[СПУТЊИК]