У Повељи српско-руског братства је записано да је оно наш приоритет. Српско-руско братство је утемељио Свети Сава, на духовно-моралним вредностима. Има саборни карактер и велики значај за регион, Европу и свет.
Будући да је Русија данас несумњиви војно-политички лидер савременог света, један од предводника БРИКС-а и светске већине, наши односи са њом имају посебан значај. О томе шта је наше братство за њу, како га развијати и у којим сферама приоритетно, за наш портал говори Катарина Петковић, још један од доносилаца Повеље, председник Савеза српско-руског друштвеног дијалога и сарадње КОС, члан Извршног одбора СУБНОР-а Србије и председник општинског одбора Александровац.
За њу, српско-руско братство је темељ будућности и судбинска веза наша два народа:
Српско-руско братство није само историјска тековина, већ жива духовна и политичка веза која обликује нашу садашњост и будућност. Утемељено на православној вери, заједничкој култури и борби за суверенитет, ово братство је вековима било стуб отпора према снагама које су желеле да сломе идентитет наших народа. Данас, у времену великих глобалних промена, оно добија нови значај и захтева стратешки приступ у његовом развоју.
Још од Светог Саве и првих контаката Немањића са Русијом, српски и руски народ су се ослањали један на другог. Русија је била заштитница српског народа током векова османске окупације, а српски добровољци су се борили на страни Русије у бројним ратовима. У 20. веку, посебно у Првом и Другом светском рату, наше братство је ојачано заједничким страдањем и борбом против фашизма.
Данас, у 21. веку, српско-руско братство није само сећање на историју, већ активан облик сарадње који може да осигура стабилност Балкана и помогне Србији у геополитичким изазовима.
Русија је данас један од носилаца мултиполарног светског поретка и лидер БРИКС-а. Србија, иако окружена земљама које су чланице НАТО-а, одржава војну неутралност и настоји да сачува своју независност.
У том контексту, српско-руско братство има неколико кључних улога:
Политичка подршка – Русија је један од најважнијих савезника Србије у Савету безбедности УН, посебно у одбрани Косова и Метохије.
Енергетска стабилност – Руски гас и нафту су од суштинског значаја за српску економију. Стратешки пројекти попут “Турског тока” гарантују енергетску безбедност.
Културно и духовно јединство – Размена између руских и српских универзитета, јачање руског језика у Србији и развој заједничких културних пројеката треба да буду приоритет.
Економска сарадња – Развој заједничких пољопривредних, индустријских и ИТ пројеката може значајно унапредити српску привреду.
Безбедносна сарадња – Унапређење војно-техничке сарадње доприноси очувању српске неутралности.
Како даље развијати братство? Српско-руско братство мора да буде активан пројекат, а не само сентиментална вредност. У том циљу, потребно је:
– јачати институционалну сарадњу кроз споразуме између универзитета, медијских кућа, привредних комора и државних институција.
– проширити трговинске односе и подстаћи веће руске инвестиције у Србији, посебно у енергетици, инфраструктури и пољопривреди.
– ојачати медијску сарадњу како би се спречило ширење западне пропаганде која покушава да уруши српско-руске односе.
– развити заједничке безбедносне стратегије кроз обуку, размену искустава и заједничке пројекте у области одбране.
– брзина развоја зависи од политичких прилика, али не смемо чекати.
Српско-руско братство мора да буде приоритет српске спољне политике, и зато је неопходно одмах радити на продубљивању сарадње у кључним сферама.
Ово није само стратешка, већ егзистенцијална ствар за српски народ. Будућност Србије зависи од тога да ли ће имати стабилне савезнике и да ли ће градити своју политику на темељима братства, суверенитета и традиције.
Да закључим: српско-руско братство је више од политичког савезништва – оно је судбинска веза два народа. У времену глобалних промена, оно представља темељ заштите српског идентитета и суверенитета. Србија не треба да бира између Истока и Запада, већ да следи свој природни пут сарадње са братском Русијом, градећи сопствени, независни геополитички положај.
Д. М.
