У знак сећања на 22. септембар 1944. године, датум који се бележи као Дан ослобођења општине Кладово у Другом светском рату, положено је цвеће на спомен-обележјима у граду и селу Вајуга. На том месту, пре 81 године, припадници Трећег украјинског фронта Црвене армије прешли су Дунав, ушли у тадашњу Југославију и у заједничким биткама са Српском деветом ударном бригадом, кренули у ослобађање земље од фашистичког окупатора. Споменик пирамидалног облика подигнут је 1985. године, а све до почетка двехиљадитих, 22. септембар обележаван је као Дан општине Кладово.
Цвеће су положили: руководство општине Кладово, помоћник министра државне управе и локалне самоуправе Радован Арежина, делегација Амбасаде Руске Федерације, предвођена војним и ваздухопловним аташеом Дмитријем Мокровим и шефом Конзуларног одељења Александром Симоновом, представници руске компаније „Силовие машини“, представници Удружења „Братство“ из Београда, представници Општинске организације СУБНОР-а, руководство Општинске организације Социјалистичке партије Србије и представници ОО Резервних војних старешина.
У другом делу дана, организовано је представљање књиге посвећене јубилеју „Српско-руско братство у Другом светском рату – 80 година победе над фашизмом“, у издању удружења „Братство“, са насловом који симболично слави период победе и ослобођења. Аутори, чији су радови заступљени у овој публикацији, Душан Опачић, новинар портала „Братство“, и др Марио Калик, научни сарадник Института за политичке студије у Београду, у својим излагањима истакли су токове нераскидивих веза Руса и Срба кроз историју.
„Књига није само зборник текстова, већ је то чин отпора, памћења и захвалности онима који су дали животе за слободу, и онима који данас још верују да је истина вредна чувања. Зато је част што се о овој књизи први пут пред публиком говори баш у Кладову, граду који је поднео жртву, који је био сведок и учесник борбе, и који је, у својој тишини, сачувао много тога што други желе да забораве. Истовремено, морамо да подсетимо на једну чињеницу коју историја ретко познаје. Врло је мало примера у историји човечанства да је једна армија ослободила другу земљу и потом, без задржавања, наставила свој пут даље, у овом случају у борбу до самог Берлина, до слома нацизма. То је учинила Црвена армија, и зато она за нас није страна, ни туђа, ни идеолошки непожељна, како неки данас покушавају да је прикажу. Црвена армија је у најтежем тренутку била братска. У то име, нека је вечна слава и хвала челичној Црвеној армији. Нека ова књига буде подсећање да је братство Срба и Руса више од симпатија, то је историјски завет и наша заједничка обавеза“, рекао је Опачић.
Др Калик је издвојио знамените Русе који су оставили траг у српској историји, говорећи о српско-руском братству као историјској и моралној категорији која је опстала кроз различите периоде наше заједничке прошлости. У свом излагању осврнуо се не само на историјске токове, већ и на савремени контекст српско-руских односа, нагласивши потребу за очувањем заједничке традиције, духовне повезаности и културне сарадње два народа и у савременим геополитичким околностима.
Публициста Вишеслав Живановић, у свом излагању које није било директно везано за књигу, говорио је о руским емигрантима у Кладову, њиховом доприносу развоју овог краја, знаменитим личностима које су овде живеле, као и о историјском тренутку када је Црвена армија прешла Дунав, ушла у нашу земљу и започела ослобађање од фашистичког окупатора.
„Златно доба производње надалеко познатог кладовског кавијара, који је се јео и на Титанику, а који је код нас јела сиротиња, почело је тек доласком руских емиграната после Октобарске револуције. Они су донели рецептуре за конзервирање кавијара, а успоставили су и дистрибутерске везе широм Европе. Међу тим Русима био је и Сергеј Милоградов, који је своје знање о производњи кавијара, укључујући и тајну формулу прашка за конзервирање, пренео породици грофа Деинега, чији је наследник била госпођа Вера.“
Великом броју присутних гостију обратили су се и помоћник министра државне управе и локалне самоуправе Радован Арежина, као и саветници директора Руског дома у Београду Александар Голубев и Георгиј Енгељхарт.
У музичком делу програма учествовао је хор Основне музичке школе „Константин Бабић“ из Кладова и Ђорђе Келер, Рус који са породицом живи у оближњој Текији.
Представљање књиге, у којем се у улози модератора нашла Жаклина Николић, директорка Библиотеке „Центар за културу“, одржано је у простору Виле „Руже“.
Целодневну манифестацију заједнички су организовали Скупштина општине Кладово, по инспирацији удружења „Консензус“, ОО СУБНОР Кладово, удружење „Братство“ из Београда и Библиотека „Центар за културу“. Покровитељи вечери били су: Хидроелектрана „Ђердап“, компанија „Текијанка“ и Кућа за одмор Жикице Царојевића
Данијела Бараћ
