У свечаној сали „Фјодор Шаљапин“ у Руском дому у Београду одржана је пројекција документарног филма „Црвена армија и ослобођење Србије 1944/1945“, посвећеног 81. годишњици ослобођења Београда од нацистичке окупације. Приказивање филма привукло је бројне посетиоце и поштоваоце руске и српске историје, који су са великим интересовањем пратили причу о херојима који су донели слободу.
Филм, снимљен у продукцији удружења „Народна дипломатија“ и Руског научног института, уз подршку Амбасаде Руске Федерације у Србији и Руског дома у Београду, премијерно је приказан 8. маја 2025. године на телевизији „Балкан трип“. Својом београдском пројекцијом, филм је добио нову тежину, попут трага сећања у граду који је пре више од осам деценија ослобођен уз братску помоћ Црвене армије.
Сценариста Алексеј Тимофејев, редитељ Ђорђе Стевановић и ауторски тим приступили су теми с поштовањем и уметничком дисциплином, комбинујући архивске снимке, документарна сведочења и пажљиво обрађене реконструкције. Резултат је дело које не приказује историју само као хронологију, већ као дубоку људску и моралну причу.
Посебну пажњу филм посвећује Трећем украјинском фронту, чије су јединице у октобру 1944. године, заједно са борцима Народноослободилачке војске Југославије, ослободиле Београд. У његовом саставу било је око 65 процената Руса, уз Украјинце, Белорусе, Казахстанце, Татаре и припаднике других народа Совјетског Савеза. Та разноликост је представљала истинску армију заједништва, уједињену у борби против заједничког непријатеља.
Уочи уласка на југословенску територију, црвеноармејци су добијали посебне информативне брошуре и чланке у војним новинама и пропагандним гласилима, како би боље разумели земљу коју ослобађају, географске карактеристике, обичаје, историју и народе Југославије. Филм то документује кроз оригиналне историјске изворе, чиме аутори показују да ослобођење није било пука војна операција, већ и чин дубоког поштовања према братском народу.
Сцене ослобођења Београда и операција совјетских јуришних инжењерских бригада носе снажан визуелни и емоционални набој. Под непријатељском ватром, ти војници су градили понтонске мостове, деминирали прилазе и омогућавали продор јединица у срце престонице. Филм на тим местима задобија ритам класичних документарних епова, спој поетике и сведочанства, снаге и бола.
Аутори посвећују пажњу и другим етапама рата, укључујући чувену Батинску битку, као и улогу совјетске авијације у формирању нових југословенских ваздухопловних јединица, чији је први аеродром био у Лаћарку код Сремске Митровице. Тиме је осветљен мање познат аспект сарадње који показује колико је дубока и систематска била војна подршка Совјетског Савеза.
Филм не заобилази ни потресне послератне моменте, 1948. године, након политичког сукоба између руководстава СССР-а и Југославије, тела погинулих црвеноармејаца пренета су са 14 локација у Београду на јединствено Спомен-гробље ослободилаца Београда.
Подсећа се и на трагедију из 1964. године, када је приликом доласка у Београд на обележавање двадесет година од ослобођења града, у авионској несрећи на Авали, погинуло више високих совјетских официра, међу њима маршал Сергеј Семјонович Бирјузов и генерал Владимир Иванович Жданов.
Као знак захвалности, Београд је у наредним годинама добио више улица које носе имена по погинулим официрима Црвене армије, нашим ослободиоцима и браћи по оружју.
„Црвена армија и ослобођење Србије 1944/1945“ је више од документарног филма, то је визуелни споменик, поетски запис о херојству и братству, филм који оживљава време када су идеали били већи од страха, а жртва за слободу заједничка. У доба када се прошлост све више заборавља, ово филмско остварење стоји као опомена и као света обавеза памћења.
Д.О.
