Народни посланик пуковник Золтан Дани био је учесник XI Московске конференције о међународној безбедности. Интервју са њим објавио је лист Известија 24. Августа под насловом “Признање Крима и Донбаса од стране Србије је могуће”. Доносимо српски превод целог интервјуа
Србија може да призна Крим и Донбас као део Русије, али то ће зависити од тога како ће се даље развијати међународна ситуација, рекао је Золтан Дани, посланик у Скупштини Србије из Социјалистичке партије, која је у владајућој коалицији заједно са Напредном странком председника Александра Вучића. Он је рекао да Влада Србије ни под којим условима неће подржати санкције ЕУ против Русије, чак ни у замену за перспективу уласка у чланство Уније. Истовремено је признао да би Београд могао да размотри могућност приступања БРИКС-у. Золтан Дани је говорио и о својим војним подвизима: 1999. године, током НАТО бомбардовања Југославије, његова јединица је прва уништила наизглед нерањиви амерички невидљиви авион Ф-117. Одјек југословенског рата чује се до данас: српски посланик не искључује да Београд може покренути војну операцију поновног уједињења са Косовом.
„Пре ће се ЕУ распасти него примити Србију у чланство“
Од краја априла поново су заоштрени односи Србије и Косова. После локалних избора на северу Косова са претежно српским становништвом, рекордно ниска излазност од 3,5% довела је до тога да су Албанци изабрани за градоначелнике у сва четири града. То је довело до сукоба између Срба и косовских специјалаца. Повређено је 30 мировњака НАТО и 52 Срба. Шта мислите колики су ризици ескалације напоетости око Косова?
– Ризици су бројни, а последице несхватљиве, посебно за српски народ на Косову и Метохији. Албанска страна није спремна ни на какав компромис, а евроатлантске земље прећутно подржавају такву ескалацију и притисак на српски народ под изговором српског мешања, али то није случај.
Политичари из ЕУ и САД су у више наврата говорили да је то за њих завршена прича и да Србија, ако жели да иде напред ка евроатлантским интеграцијама, треба хитно да призна Косово. Наше политичко руководство се не слаже са тим ставом и трудимо се да пре свега буде могуће мирно решење.
Да ли мислите да би Србија могла да предузме војну операцију у односу на Косово? Дозвољавате ли могућност да се то деси наредних година?
– Војска Србије је одговорна за заштиту суверенитета и интегритета Републике Србије. Тренутно се део наше земље, уз подршку НАТО пакта, правно отцепио, а ми га сматрамо окупираним. Као што сам рекао, покушавамо да нађемо мирно решење, али не знамо колико ће то трајати. Црвене линије су све ближе.
Србија је кандидат за чланство у ЕУ од 2012. године. Председник Александар Вучић је у марту рекао да не верује да ће Србија постати чланица ЕУ пре краја његовог председничког мандата, 2027. године. Када Ви мислите да ће Србија моћи да уђе у ЕУ?
– Представници ЕУ и НАТО пакта су више пута истицали да ће један од услова бити признање лажне државе Косово од стране Србије, а то се неће десити. Сматрам да ће се ЕУ пре распасти него што ће примити Србију.
Да ли Скупштина Србије разматра могућност придруживања санкцијама ЕУ против Русије у замену за улазак у Европску унију?
– Не. Опозиција је то предлагала, али то није било на дневном реду. То је опозиција везана за евроатлантске организације и одатле прима новац. И она ради шта јој се одатле каже.
Да ли је Србија заинтересована за улазак у БРИКС? Да ли се о том питању расправља у парламенту?
– О том питању још нисмо расправљали у парламенту. Могућности да се оно размотри је све више, тим пре што се ради о мултиполарном светском политички интегрисаном систему који пружа велике могућности за билатералне међународне односе.
Да ли би Србија могла да буде и чланица ЕУ и чланица БРИКС-а?
– Мислим да то није могуће.
„Планиране су посете Русији“
Да ли се у парламенту расправља о питању увођења виза са Руском Федерацијом? Да ли се планира разматрање тог питања?
– Не, о томе се не расправља.
Под којим условима би Србија могла да призна да су Крим и Донбас руски? Да ли је то икада могуће?
– Наравно да је могуће, али то ће зависити од различитих политичких међународних утицаја који ће се у будућности разрешити у мултиполарном политичком систему.
Да ли је планирана посета делегације посланика Скупштине Србије Русији? Хоће ли се то догодити пре краја године?
– Посете су планиране, али, нажалост, нисам упознат са детаљима.
А колико често Ви посећујете Русију?
– Нажалост, не онолико колико бих желео.
15. августа учествовали сте на XI Московској конференцији о међународној безбедности. Планирате ли следећу посету Русији?
– Немам конкретних планова. Ако ме позову на конференцију идуће године, доћи ћу. Али не планирам да долазим сваког месеца – немам толико пара.
“Само смо радили”
У вашој земљи сте познати по томе што је под вашом командом 27. марта 1999. године српска јединица ПВО оборила амерички невидљиви авион Ф-117. Три дана раније, 24. марта, НАТО је започео војну агресију на Југославију. Испричајте нам како је то било.
– Авион је оборен совјетским зенитним ракетним системом С-125 “Нева”. Тај систем је био веома добар – најбољи. Борбена група која се тада налазила на ракетном комплексу је добро знала како да га користи и зато је и постигнут добар резултат.
Шта сте осетили када је авион оборен?
– Ништа, само смо радили. Авион је био у нашем домету: притиснули смо дугме, и ракете су полетеле. Нисмо знали да је то био невидљиви авион. Циљ је био веома мали – било га је тешко видети на радару. Сазнали смо да је то био невидљиви авион тек када је пао. Пилот није погинуо. Касније је евакуисан. Сам Ф-117 није био нешто особито. Његова маневарска способност је веома мала, брзина је такође мала – као путнички авион. Био је веома добра мета за нас. Одрадили смо је без проблема.
Да ли сте успели да оборите друге непријатељске авионе?
– Оборили смо по један авион Ф-16 и Б-2 (амерички стратешки бомбардер Б-2 Спирит. – “Известија”). И погодили смо још два Ф-117, али они нису одмах пали. Не знамо шта им се на крају догодило. Можда су пали у Хрватској или Босни.
Планирате ли икада да напишете мемоаре о сукобу у Југославији и вашем учешћу у њему?
– Да, наравно. Писање је при крају.
Мислите ли да су дејства НАТО у Југославији 1999. године биле пролог данашњег сукоба у Украјини? Уосталом, тада је створен преседан за ревизију државних граница у „послератној Европи“.
– То је била својеврсна генерална проба.
